недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Жене и предузетништво

Аутор: Ана Марија Поповићсубота, 19.04.2014. у 15:00

Према српским медијима, за жену у Србији је друштвено прихватљиво да заради велике паре на два начина – или да се уда или да буде естрадна звезда. Све ван тога изазива велико чуђење и подозрење друштва. Зато, ако се нисте добро удали, а нисте ни певачица, међутим занима вас зарада и предузетништво, спремите се на изазивање неверице, или чак и сумње.

У Србији је тек сваки четврти директор предузећа жена, а 20–25 одсто је жена предузетница у односу на укупан збир. Традиционални кодекси и постсоцијалистичко наслеђе условили су да жена у предузетништву има мало, иако их укупно демографски гледано у Србији има више. Додуше, ни у Европској унији ситуација није много другачија, јер су и тамо жене власнице до 35 одсто предузећа. Чињеница је да се у Србији (и не само овде) жене ређе одлучују на самосталан бизнис, ређе излазе на изборе, уопште, ређе исказују свој став. Уосталом, погледајте однос жена и мушкараца на списку сталних колумниста „Политике”. Шест жена и четрдесет мушкараца. А нико женама не брани да пишу.

Али која је то разлика у погледу женског предузетништва између Србије и земаља ЕУ? Прва је, наравно, финансијска, а друга, мени далеко индикативнија, разлог започињања приватног бизниса. Споменула сам „велике паре”. У Србији су, нажалост, велике паре све изнад хиљаду евра, због распрострањеног сиромаштва и опште несклоности становништва ка предузетништву, навикнутог на социјалистички модел и „сталан” посао. То се одражава и на женско предузетништво, јер 85 одсто ових предузећа долази из малог бизниса, броји до петоро запослених, и углавном се бави услужним делатностима као што су козметичке услуге, ситно пекарство, цвећаре итд. Друга разлика је у томе што код нас жене не постају предузетнице због амбиције, већ најчешће из крајње нужде – кад и она и муж изгубе посао, па морају брзо да се сналазе. Једноставно, не среће се често жена која својевољно и храбро улази у приватни бизнис. Због породичних обавеза, културног модела, изостанка подршке свог окружења или сопственог страха од неуспеха.

Још нешто је карактеристично за Србију. Врло је ретко да женска особа испод 32 године постане предузетница, него је то, по подацима Удружења пословних жена Србија, просечно жена од 41,9 година. Из нужде, али с неким искуством. Али и са двоје деце, пуно обавеза у кући, најчешће неспремна за велике ризике које предузетништво носи. Моје дубоко уверење је да су крај двадесетих и почетак тридесетих година право време за започињање сопственог бизниса, јер тада је жена мање рањива. Углавном није удата, нема децу и самим тим нема одговорност ни према коме осим према себи и свом послу. Склонија је ризику, има више енергије и много више времена пред собом да прави грешке и учи из њих. Стално се дешавају неке грешке, али учимо из њих, уносимо исправке и идемо даље.

Мандатар нове владе је најавио велика отпуштања из јавног сектора и њихов „прелазак” у приватни. Тај „прелазак” сигурно не значи да ће предузетници потрчати да запосле људе који (најчешће) ништа нису радили у јавном сектору. То не може ни у Норвешкој, а камоли у Србији. То значи да ће се ти људи самозапослити, неки начин ће пронаћи, јер је инстинкт самопреживљавања јачи од сваког страха од предузетништва. Зато се не треба плашити предузетништва, а посебно не ако сте жена. Изазова има много, жене у нашем друштву још нису потпуно равноправне, али се ја лично нисам сусрела ни са каквом родном дискриминацијом. Више са подозрењем и ниподаштавањем онога што радимо, али тога има у сваком послу и на скоро сваком радном месту.

Размишљајући о овој теми, покушала сам да набројим младе предузетнице које познајем. Списак је стао на прсте једне руке. Има их мало, али добро им иде. У следећим годинама очекујем да ће их бити више. Имајући у виду велику незапосленост и реформе које долазе, биће више и предузетница и предузетника.

Партнер у „Destination Office”


Коментари14
b39b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija H
Autorka ocigledno vrlo malo zna o socijalizmu, ali i uopste. Socijalizam je bio sistem u kojem je postignuta najveca ravnopravnost medju polovima a zene nisu postajale preduzetnici jer privatnog preduzetnistva skoro da nije ni bilo. A "stalan posao" nije tekovina socijalizma, nego uobicajena ambicija velikog broja ljudi u velikom broju zemalja sa razlicitim drustveno-politickim uredjenjima. Mozda da autorka procita i koju knjigu van spiska literature za ispit pre nego nesto napise?!
Milica Calija
"Kraj dvadesetih i pocetak tridesetih"? "Jer tada nije udata i nema decu"? A rodice ih, pretpostavljam, u pedesetoj? A do kraja dvadesetih se radi, sta? Trazi dzeparac od mame i tate?
Dragan Miljkovic
Autorka teksta tvrdi sledece: "Традиционални кодекси и постсоцијалистичко наслеђе условили су да жена у предузетништву има мало..." Iz ovoga se moze zakljuciti da je socijalizam doprineo da zena ima relativno malo u preduzetnistvu. To zvuci paradoksalno jer je socijalizam ipak u svojoj prirodi mnogo vise egalitaran u svakom pogledu, ukljucujuci i jednakost izmedju razlicitih polova, nego kapitalizam. Statisticki podaci svima dostupni pokazuju da je u toku 1970. godina procenat zena sa zavrsenim srednjoskolskim ili visokim obrazovanjem bio vrlo slican procentu muskaraca sa istim obrazovanjem u Jugoslaviji, Cehoslovackoj i drugde u socijalisticim zemljama (u SSSR cak i veci nego procenat muskaraca). U SAD je bio pojam do pre 20-30 godina da muz radi i zaradjuje dovoljno za celu porodicu ukljucujuci zenu domacicu i 3-4 dece. Realnost je da su zene u YU u to vreme bile u proseku emancipovanije nego zene u kapitalizmu jer su radile i cesto bile finansijski nezavisne od zarade svojih muzeva.
drJela Bisic
Zivim vec podugo u Jordanu, koji je islamska zemlja, pri tome bez prirodnih resursa(nafta)-ekonomska situacija je ovde katastrofa. cak i u Srbiji moze da bude bolje. Zene su ovde diskriminisane ne (samo)po obiaju-vec po zakonu.Nemaju puna gradjanska prava. pod starateljstvom muskih clanova porodice su dozivotno. Ipak mogu reci da su izgleda u Jordanu zene mnogo ekonomski aktivnije nego u Srbiji. sto jer zalosno. Mentalna katastrofa.
Nebojša Lapčević
Svaka žena ili devojka koja oseti da može i hoće da bude preduzetnik treba joj pomoći i podržati subvencijom ili savetom. Ona koja hoće da rađa treba joj za treće dete dati prosečnu penziju, a za četvrto 1.3 proseka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља