уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Ткање је важније од лета на Марс

Аутор: Б. Нововићпонедељак, 21.04.2014. у 22:00
Уметница за разбојем (Фото Б. Нововић)

Ваљево – Дошла је у Народни музеј у Ваљеву с намером да потврди да оно што ради и чему је највише посвећена није за одлагање у хладне депое и испраћај у историју. Да је таписерија као ликовни израз стваран прастаром занатском техником – ткањем још увек жива, потврђује и изложба „Мандорла једне иконе“ београдске академске уметнице Загорке Стојановић. Поставку чини 28 таписерија већих и средњих формата које је уметница предано ткала пуних пет година.

У основи ове ликовне композиције је икона Богородице Ахтирске која оплакује већ разапетог Христа коју је уметница први пут видела, како она вели сусрела, у Миљковом манастиру. Тада је дуга нит почела да се одмотава и формира основу на разбоју из које ће настати изузетно вредна дела.

– Када сам видела ту икону, приметила сам да су остала само глава Богородице, руке и Христ и да је све остало страдало. Тада сам одлучила да је реконструишем уз настојање да поново изнесем на видело дубоко уткане поруке њиховог творца. То сам урадила дељењем елемената са иконе које је невероватна техника ткања успела ликовно да материјализује и обједини. Људи сматрају да се сва чуда дешавају негде на небу и да је небески свод пребивалиште духова. Мандорла је управо назив за светлост која обасјава Богородицу и Христа и ја сам разлагањем те светлости у спектар најразличитијих боја направила 28 таписерија – објашњава Загорка изложене радове на поставци у Ваљеву.

Ова свестрана уметница, која се уз таписерију бави сценографијом, костимографијом, модним костимима и педагошким радом, за свој рад  је добила многа признања. Њене таписерије се налазе у музејима, конгресним центрима, великим хотелима и пословним просторима од Лондона, преко Лођа, Скопља, Загреба, Београда, Врњачке Бање, Светог Стефана, музеја на отвореном у Сирогојну до њеног Ткачког двора у мионичком селу Ракари.

 – Таписерија је уметност која се исписује једном прадавном занатском техником – ткањем. Свака моја таписерија је слика и она поседује све потребне ликовне елементе и стандарде изражене у другој медијској форми. Међутим, да нема прастарог заната који је у генетском коду сваке српске жене, од таписерија не би било ништа. Ја сам од оних уметника који мисле да је ткање важније од лета на Марс. Нарочито данас када су људи ускраћени за прави доживљај. У убрзању времена и скраћењу стварања, ткање остаје као нит традиције у свим временима као права вредност која се, ево, не губи ни у овом хаотичном времену –каже Загорка, која је на изложбу донела свој велики разбој, али не као експонат већ да успут одржи и неколико радионица за заинтересоване. Каже да тренутно у Србији има око 500 активних ткаља којима је то основни или допунски посао. Драго јој је што интересовање за овај древни занат показује све већи број младих. „Срећан је онај ко се бави ткањем“, поручује наша саговорница.


Коментари0
6275b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља