четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.04.2014. у 15:00 Данило Мандић

НАТО одбрамбеност и други еуфемизми

Катедре за међународне односе на америчким факултетима редовно нуде предмете под називима као што су „НАТО: У потрази за смислом” и „Нови НАТО у новом свету”. Озбиљни историчари преиспитују смисао савеза чак и током хладног рата. СССР је, испоставило се, заузимао дефанзивни став избегавајући нуклеарну катаклизму. А данашњи raison d’etre – продужена рука америчке хегемоније – тек то није привлачна формулација. Предлози за нову сврху су често маштовити. Могућа опaсност од нуклеарног оружја Северне Кореје је званично објашњење за инсталације у Пољској и Чешкој. Помиње се и борба против трговине дрогом, па чак и еколошка сарадња. Најплоднија рационализација је на крају остала „одбрамбени савез,” уз карактеристично дефинисање „одбране” као све што тај војни савез ради. НАТО постоји да би бранио своје чланице од одговорности за оне ствари због којих је спреман да бомбардује остатак света.

Када је Горбачов 1990. рекао Џејмсу Бејкеру да је „било какво проширење зоне НАТО-а неприхватљиво,” Бејкер је обећао: „Слажем се. Савез се неће померити ни један инч према истоку.” Апетити су расли, највише под Клинтоном, да би НАТО постао водећа сила дестабилизације у неколико региона. На Балкану деведесетих, у Авганистану почетком века, и у Либији 2011. војне интервенције су хуманитарне кризе претварале у катастрофе. Бројеви цивилних жртава од стране НАТО-а су по правилу вишеструко већи него сукобљених страна пре интервенција. Да није неумесно, могли бисмо рећи да је 1999. Србија добро прошла. У такозваном грађанском рату у Либији, више од 10.000 од укупно 14.000–18.000 лешева може се приписати акцијама западне коалиције. Према подацима УН, између десет и двадесет хиљада цивила погинуло је у Авганистану од операција НАТО-а и САД између 2001 и 2010; преостале жртве се броје у хиљадама. Вођене истим хуманитарним нагоном, истакнуте личности у САД већ месецима наводе на Украјину.

Али одбрамбени карактер НАТО-а није ограничен на спасавање држава ван савеза (сваком се алтруизму, авај, мора наћи граница). Штите се и земље чланице – од било какве одговорности.

Узмимо пример из деведесетих. Према Хјумен рајтс вочу, једна држава је тада унутар својих граница протерала 350.000 људи, опустошила 3.000 села и побила хиљаде припадника сопствене националне мањине у бруталној кампањи етничког чишћења. Шовинистичком пропагандом и злоупотребом историјских осетљивости, она је правдала своје злочине пред својим становништвом, а прикривала их у међународној јавности. Терористичке акције из мањинске заједнице – иначе оболеле од вишедеценијског сепаратизма – служиле су да се правдају најгора злодела, укључујући силовања и тортуре. Угледне личности (укључујући и неке нобеловце) осуђивале су варваризам, али је државни терор само ескалирао. Покојни Кристофер Хиченз је био приморан да упути вапај: „Понашање (државе у питању) представља полудели ултранационализам и етнофашизам који угрожава саме темеље цивилизације.” Да ствар буде сложенија, један потиснути геноцид је обележио 20. век баш у тој земљи.

Грешите. Реч је о Турској. Мада није била бомбардована за своја недела, НАТО ју је „казнио” дипломатском и војном помоћи у кампањи против Курда.

Управо ове недеље један угледни истражитељ је открио још занимљивију причу о дотичној земљи. Симор Херш, један од најважнијих новинара 20. века, објавио је историјски текст у Лондон Ривју ов букс (америчке новине су га сложно одбиле) о сиријској кризи прошлог лета. Закључује да је масакр хемијским оружјем у Дамаску прошлог августа био операција џихадистичког фронта Ал-Нусра, коме је сарин, тренинг и наредбу за напад дала Турска. Америчко руководство је у неколико наврата обавештавано да Ердоган гаји озбиљне везе с терористичком групом, да Турска војска активно потпаљује сиријски грађански рат, и да обавештајци упозоравају на припрему лажних провокација које би оправдале НАТО бомбардовање. Тек неколико дана пред планирани почетак рата против Сирије, генерал Мајкл Демпси обавештава Обаму да докази о Асадовој кривици „нису довољно јаки”. Другим речима, напад приписан Асадовом садизму – због кога је умало бомбардована Сирија – био је дело угледне НАТО чланице. На предстојећим НАТО састанцима о овоме неће бити речи, нити било коме пада на памет да испита ратни злочин из редова самог савеза.

Овај префињени смисао „одбрамбености” из неког разлога не разумеју у Москви. Срећом, Украјина је нова педагошка прилика. Ове недеље је врховни командант НАТО-а генерал Бридлав нагласио да ће све мере бити „одбрамбене по природи и усмерене ка томе да се наши источни савезници увере да смо потпуно посвећени нашим колективним одбрамбеним одговорностима”.

 Социолог, докторанд на Харварду

Коментари7
28903
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Peric
@ Rijeka Kantrida Vucete paralele sa kojima se ne slazem. Ono sto se desavalo pre 50 godina izmedju, tada, komunistickog SSSR-a I Amerike nije ni na koji nacin opredelilo niti opravdava sadasnje ponasanje NATO. Drugo, govorite o postavljanju Ruskih raketa na Kubu, pri tome zaboravljajuci da je NATO tada vec imao rakete uperene prema SSSR-u u Engleskoj, Francuskoj, Nemackoj, Turskoj, da pomenem samo neke. Trece, Rusi (Hruscov) se nisu uplasili pa povukli rakete vec su se dogovorili sa Amerikancima da ce povuci rakete pod uslovom da Amerika (NATO) povuce Jupiter rakete iz Turske, sto je Amerika posle sest meseci, dogovoreni rok sa SSSR-om, I uradila. Protivim se atomskom oruzju bez obzira ko ga ima ali se pitam sta je raison d'etre za NATO sada kada SSSR-a vise nema. Od koga se to brane. Ko je to pretnja zemljama clanicama.Izgleda da se Zapad (Amerika) nikada nije oslobodio mentaliteta hladnog rata.
rijeka Kantrida
"Raison d etre" - ili produžena ruka agresora(misli se na Ameriku),jer je g.autor predavač na Harvardu,(samo posle ovog priloga,pitam se dokle),ali on je mladji čovek,pa je zaboravio kako su mu roditelji strahovali početkom šezdesetih godina,kad je Treći Svetski rat bio na vidiku,jer je ruski predsednik Nikita Hruščov doneo rakete sa atomskim glavama na Kubu,stotinak kilometara od SAD.Sada se ja pitam ko je agresor ? Tada je predsednik Kenedi,uveo blokadu Kube,rat je visio u vazduhu,a Nikita Hruščov,se uplašio i odmah povukao svoje rakete natrag u SSSR.Da li se onda g.Harvardski profesore "Raison d etre" odnosi na Ruse,kao i sada u Ukrajini ?Komunizam treba da se širi,a faktički se svakim danom sve više njegova ideologija smanjuje.Zabadava su Nemci finansirali Oktobarsku revoluciju i punili Lenjinu "dojč marke",da bi se oslobodili istočnog fronta.Izgleda,da se istorija ponavlja...
The Sharlatans
Oni i jesu odbrambeni pakt po principu Napad je najbolja odbrana. Dok drugi to shvate, posebno Rusi, nestace sa zemaljske kugle. Zavadi pa vladaj i napad je najbolja odbrana su osnovne strategije Nato alijanse.
Milivoj Drašković
Kako ne mogu na inter. da nađem današnji članak Vuka Draškovića , želim da mu postavim pitanje- da li je zaboravio MILOSRDNOG ANĐELA 'Srbi to nikada neće zaboraviti
milos odalic
Ако и ми уђемо у тај свети савез, брже ћемо до ЕУ, у супротном то ће ићи спорије! То је лажна дилема, јер кад се нама отворе врата ЕУ биће нас мање за онолико колико нас је покосио Велики рат. В. Британија нас је навукла да се Хитлер позабави са нама да они добију у времену. Па какве разлике постоје између наше судбине и судбине Курда! Увек се нађе неко да одра.ди прљав посао за велике .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља