субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:39

Како појефтинити људе

Аутор: Слободан Владушићсреда, 23.04.2014. у 15:00

Најава смањивања броја часова српског језика и књижевности у средњим стручним школама подсетила ме је на време када сам у средњој школи поправљао телевизоре. На штампаној плочи телевизора било је много празних места на којима су се налазиле исцртане контуре електронских компоненти којима је ту место. Међутим, тих делова није било, јер су за најјефтиније ТВ апарате они били сувишни. Телевизори су радили и без тих делова, самим тим су били и јефтинији. Да ли се исто догађа и са том несрећном децом којој анонимни реформатори желе да смање број часова српског? Ако за ту децу важи исто што и за телевизоре – да је важно само да раде/функционишу – онда им није потребно ништа осим стручних предмета (да науче да раде) и страних језика (да могу да разумеју команду онога што се еуфемистички зове страни инвеститор). Зар на тај начин не претварамо децу у голе машине, робове од којих се очекује само да вредно раде за мало пара, да буду послушни и умру на време (да не би оптерећивали пензиони фонд)? Зар смисао школе није да ,,поскупи” човека, да га упути у различите сфере људског знања, да развије све његове способности, а не да га ,,појефтињује” тако што ће са њега скидати све елементе човечности (књижевност, лепе уметности, филозофија, историја, географија, математика...) да би га на крају свелa тек на голу радну снагу и ухо које може да прими команду. Наравно, увек ће неко од оног полуобразованог света, полуинтелектуалаца како их је Слободан Јовановић назвао, да каже како је књижевност данас сувишна. То су људи који реч ,,развој” или реч ,,напредовање” виде као процес претварања у сувишно свега што се не може појести, попити, или сипати у резервоар. Људи који сањају о ,,јефтиној” држави чији ће разлог постојања и једини смисао бити садржан у обавези да враћа кредите, а у којој ће и људска снага и људски животи бити врло јефтини, у најбољем случају, потпуно бесплатни. Нама осталима, који смо ипак мало скупљи у сваком смислу, књижевност је потребна из неколико једноставних разлога: 1) књижевност развија могућност прецизног формулисања властитих ставова, дакле из немих бића претвара нас у људе; 2) књижевност показује да свет нису шарена врата у која телад задивљено гледа, већ шума знакова који се могу и морају тумачити, ако човек не жели да буде то теле; 3) књижевност кроз историју књижевности и жанрове утопије и дистопије ствара људско време сачињено од прошлости, садашњости и будућности, које се разликује од времена животиња које познају само садашњост и ништа више. Додајмо ту и национални префикс – дакле, ради се о српској књижевности. Шта нам проучавање канона српске књижевности показује? То да нисмо народ специјализован за тражење милостиње из свакаквих фондова и робовски рад од јутра до сутра за корицу хлеба, већ да смо – и даље – култура која је дала свој допринос европској и светској културној баштини. Дакле, српска књижевност све нас, укључујући и децу из тзв. стручних школа, упућује на то да су слободни и културни људи који не заслужују робовски статус. Слутим да управо зато и теже да је одвоје од те деце.

slobodanvladusic.net


Коментари20
5df80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Борис Гордић
Кратко и јасно - паметном довољно, али јефтиним телевизорима то треба чешће понављати ;)
Prkos Drumski
@ Mali od palube: Pa... da. Koga silom u crkvu teraju, taj se Bogu ne moli. Ako grlati bubuljičavci sazru u ljude, uzeće tu knjigu i sami, i pročitati je s punom pažnjom. Ako izrastu u marvu beslovesnu... opet dobro. Manje će se jediti.
Sofija Miloradovic
Честитам господину Владушићиу на изреченом и захваљујем му се.
Педијатријска сестра
Не бих се сложила с Малим Од Палубе. И у стручним школама се може заволети књижевност, бар је моје искуство такво. Захваљујући дивној и преданој професорки књижевности коју сам имала, а која сам је са страшћу тумачила класике, иако до средње школе нисам много читала, "заразила" сам се читањем па до дана дашњег пасионирано читам, иако сам одавно изашла из школске клупе. Дефинитивно не треба смањивати број часова српског јер су нам деца данас ионако неписмена. Браво за Слободана Владушића и за храброст да проговори кад скоро сви који треба да говоре - ћуте.
ana petrović
Bravo, gospodine Vladušiću!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари
Шта да се ради
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља