уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Цибона се није опоравила од мене

Аутор: Александар Милетићсреда, 23.04.2014. у 22:00
Владе Ђуровић (Фото Тома Јањић)

Када је у једној контри ОКК Београда, као јуниор, постигао свој први прволигашки кош, после додавања Миодрага Сије Николића иза леђа, Владе Ђуровић је мислио да је урадио велику ствар у кошарци. Међутим, оно право за њега је дошло тек у тренерској каријери, у којој је променио 26 клубова и направио неколико „чуда” о којима се и данас прича. Поред осталог, остао је упамћен и као „џелат” Цибоне у њеним најславнијим данима, док је харала Европом, а једном ју је шокирао док је био на клупи Црвене звезде. У Цибониној монографији „Пола века Вукова с Тушканца” једно од најтужнијих поглавља зове се „Је ли то могуће”, а у поднаслову: „… или прича о два пораза у плеј-офу и фаталном Ђуровићу”. Овај стручњак, иако за себе у шали каже да је пензионер (66 година), сигурно није рекао последњу реч у игри под обручима.

Пре но што се подсетимо тих чувених судара са Цибоном, шта мислите о регионалној кошаркашкој лиги, да ли је она потребна српској кошарци?

Глупо је причати да ли нам та лига треба, јер не видим начин како да наши клубови изађу из ње, нити видим њихову вољу да направе такав корак. Чињеница је, међутим, да једино ми у Србији можемо да направимо лигу која би на нешто личила, а сви други би били смешни без нас. Домаће првенство без Партизана и Звезде губи смисао, као што ни регионална лига не би била то што јесте без њих. Видимо сада да је у Ваљеву пуна дворана, у Чачку пуна дворана… Имамо четири јака клуба на Јадрану, плус Металац, Борац, Војводина која може да држи добар тим, Вршац такође, могли бисмо да имамо јаку Српску лигу лига са десет клубова.

Али, тренутно, титула првака Србије не доноси богзна шта, имајући у виду да се преко регионалне АБА лиге излази на европску сцену?

Мислим да је свима, и играчима и навијачима, дража титула првака Србије него Јадранске лиге. Највећа титула је увек домаће првенство. За Италијане је и у фудбалу битнији сукдето него Лига шампиона. Мислим да би и Реалу драже било Првенство Шпаније од Лиге шампиона. И ова наша кошаркашка лига, каква год да је, мислим да ће се Вујошевић и Радоњић више радовати том трофеју него оном у АБА лиги. Јадранска лига је оно што продаје, а ово је нешто што се воли и што је битно за нашу кошарку уопште.

Ви сте, у неку руку, били кобни за Цибону и 2004. године, када је Рефлекс (ФМП) освојио трофеј регионалне лиге у Загребу (71:70)?

Рефлекс је освојио ту титулу без мене, јер сам се дан пред пут посвађао с председником клуба Човићем. Онда је тренер Ђокић позван, отишла су кола по њега и одвезла га у Загреб. После меча је, крајње колегијално, рекао да сам ја освојио тај трофеј, јер сам ја припремао тактику.

Откријте нам сада нешто ново, како сте са Задром успели да направите једну од највећих сензација у некадашњој лиги СФРЈ, када сте у мајсторици финала 1986. победили Цибону у Загребу (111:110, три продужетка)?

Цибона је била казнена експедиција, шетала се Европом и понижавала све. Прву смо утакмицу изгубили са 14 разлике, а у реваншу, у Јазинама, где нисам изгубио ниједан меч са Задром те сезоне, знао сам да можемо да победимо. Најбољи играч Европе Дражен Петровић се наводно повредио на загревању, па није хтео да игра, што је било погрешно. Причало се да су хтели титулу да прославе у Загребу. Кад смо изједначили на 1:1, Ђерђа ми је као директор Задра, иако ме није волео, казао: „Свака ти част, невероватно је добити ову Цибону, друго место је плафон”. У међувремену, три дана пре мајсторице, Цибона је глатко у финалу Купа шампиона савладала у Будимпешти (94:82) моћни Жалгирис са четири вансеријска играча – Сабонис, Марчуљонис, Куртинаитис, Хомичус. Тај меч се играо 3. априла у 19 часова а ја сам тренинг Задра заказао пола сата раније да бих са играчима играо фудбал на мале голиће. Хтео сам да их растеретим. Уочи мајсторице одсели смо у мотелу Лучко, где сам одржао важан састанак, 12 играча и мој помоћник, нико други није могао да присуствује. Та сеанса је била кључна.

Како је изгледао дан двобоја, да ли сте заиста веровали да можете да победите Цибону у Загребу?

Могу да кажем да сам се надао да је то могуће и стекао сам утисак да су то играчи видели у мојим очима: Поповић, Вранковић, Матуловић, Петрановић и сви други. Подсетио сам их уочи мајсторице на задарске легенде Ђерђу, Ћосића, Троскота, Марцелића, старијег Комазеца и друге и рекао им: „Шта сте ви урадили? Ништа, а одлични сте играчи”! Важан детаљ се догодио испред дворане у Загребу. Стотинак навијача Задра скочило је на мене: „Владе, Новосел нас је избацио, не вреде нам карте”. Знао сам да нас Новосел провоцира, пао ми је мрак на очи. Онда долазимо пред улаз и стоји неко и тражи исказнице (пропуснице): „Новосел је наредио исказнице”. Ја га гурнем и склоним. Док је он узимао токи-воки и звао појачање ја сам ногом разбио стакло од врата и тако смо се увукли у дворану, на мајсторицу финала. То нас је додатно мотивисало.

Шта је пресудило на самој утакмици?

Водили су 12 разлике, правили оне њихове чувене авионе рукама, цела политичка свита била је ту, Шајбер, Врховец и остали. Рекао сам на полувремену Петру Поповићу, који ништа није могао да убаци: „Имаш три сина и шта ћеш да им кажеш кад будеш једног дана причао о овом финалу! Срам те било, видиш да се сви боре”. Много година касније његов син Марко ми је казао да му је тата то често препричавао. И онда је Петар експлодирао у наставку, убацио осам тројки. Почели смо да погађамо, а све време сам викао: „Пустите Дражена”! Мало сам га и провоцирао, успео да га изведем из такта и успели смо да направимо највећу могућу сензацију. Сећам се да су многи у дворани плакали, а да је Тијанић неколико недеља касније рекао да му је та победа најснажнији утисак од свих збивања у Југославији у последњих неколико месеци. Казао је, ако добро памтим: „Импровизација је поразила машинерију”! У Задру је био делиријум, неописиво славље. Један Задранин ми је рекао: „Волим те иако си Србин јер си нам донео титулу, а ценим те и што си гробар Цибоне – више мрзим Цибону од Звезде”. Ривалитет између мора и Загреба увек је био невероватан.

Догодине сте као тренер Звезде избацили једнако моћну Цибону у полуфиналу (мајсторица 104:103)?

Цибона је погрешила кад је за мајсторицу њену свлачионицу ставила до наше, јер то није био обичај. У једном тренутку, чујем преко зида Дражен се нешто зеза, а пошто знам да ме чује, кажем му: „Дражене, обукао сам исте панталоне, исти џемпер, исту кошуљу, исте ципеле, исте чарапе као прошле године”!. Онда тајац, па он добацује: „Шта ти то вреди”? „Вреди, вреди, видећеш”, кажем на крају ја, и тако буде. Читава утакмица била је напета, све време мали рат речима између мене и њега, био је нервозан. Мени је требао џокер за тај меч. Жеравица је раније покушавао са Јанковићем, Ковачевићем, Николићем, Радовићем, Караџићем, Јовановићем… Страшни су то играчи, али морао сам да измислим неког новог. Шансе су добили Прелевић и Илић Прелевић је био потпуна сензација, јер је у мајсторици први пут заиграо. Док су Аца и Дражен играли зону, он им је убацио 32 поена. Након тога Цибона се никад није опоравила.

Да се вратимо у садашњост, ко су фаворити на фајнал-фору у Београду?

У полуфиналу су фаворити Звезда и Партизан. Највеће шансе за титулу ипак дајем Звезди, јер се ради о једном мечу и мислим да је она ту у предности. Да играју Милосављевић и Кинзи за Партизан, онда би све било другачије.

Ко би од играча могао да обележи завршни турнир?

Сентиментално сам везан за Шарића зато што му је отац био мој играч у Шибенки. Ако тај мали има срце као отац, а мислим да има, сигурно ће бити вансеријски играч. Његова каријера иде у том смеру. Свакако Богдан Богдановић са својим менталним ставом увек избија у први план, он је кључни играч Партизана, а кад је Звезда у питању Џенкинсу дајем предност у односу на Нелсона. Нелсон је показао своје лице у Казању. Три дана после тога шутирао је тројке 5-5 против Борца, у утакмици без тежине. Што није имао макар 5-2 у Казању…

------------------------------------------------------------------------

Лоша храна узрок повреда

„Повреде укрштених лигамента које се догађају све чешће у кошарци последица су, по мени, лоше исхране. Мајке су некада биле домаћице и увек се кашиком јело, храна пуна минерала, мама стави неку коску, а данас деца једу инстант храну, пице, хамбургере. А нико, па ни нутриционисти ни доктори не помињу лошу исхрану као разлог повреда”, каже Владе Ђуровић.


Коментари4
ceee5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobista .
Bas sam uzivao dok sam ovo citao.
sremac Iz Srema
Uvek je bio veliki motivator. Na žalost imao je mali nedostatak kontinuiteta. Što se tiče ukrštenih ligamenata potpuno je u pravu. Treba dodati da je problem i u dugim gaćama (preko kolena), jer sprečavaju hlađenje najvećeg snopa mišića u organizmu, a time se pregreva i ligament. Sumnjam da klupski lekari to uopšte znaju.
dejan v.
Hvala za ovaj clanak!
Аци Јург
Какав АС ! Какво задовољство слушати човека који има шта да каже ! (У овом случају: читати, ако ћемо да будемо прецизни)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља