уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.04.2014. у 10:14 Т. Тодоровић

Уљни шкриљци чекају боље време

Алексинац: вредне сировине за сада нико не користи (Фото Д. Јевремовић)

Ниш – О Алексинцу, некада познатом градићу по свом великом руднику и значајној производњи најквалитетнијег мрког угља на Балкану, прекинутој после велике несреће 19. новембра 1989, када је у јами „Морава” погинула елитна бригада од 90 рудара, у последње две деценије највише се говори као могућем подручју за експлоатацију уљних шкриљаца. Према свим досадашњим испитивањима залихе уљних шкриљаца у околини Алексинца, испод планине Буковик и у долини Моравице су такве да би решиле енергетско питање Србије у наредних сто до 150 година.

О експлоатацији уљних шкриљаца, међутим, до сада се само размишљало и још увек нема правих планова и конкретних пројеката. Током последњих неколико година у Алексинцу и околини боравиле су бројне делегације и стручне екипе истраживача из Канаде, Литваније и Естоније, које су биле задивљене великим и вероватно највећим процентом нафте у уљним шкриљцима у свету. Али, сваки од тих боравака завршавао се само на предлозима стручњака. У држави Србији као да до сада нису схватали о каквом је богатству реч и готово да није било помака „од нуле” на плану припрема за експлоатацију уљних шкриљаца. Слободан Милосављевић, секретар Одбора за хемију, фармацију, гумарску индустрију, руднике и индустрију неметала у Регионалној привредној комори у Нишу, за „Политику” јуче је рекао:

– Чињеница је да уљних шкриљаца има у огромним количинама, али до сада ништа није урађено на припреми за експлоатацију. У Србији пуно тога недостаје за тај посао – од пара и стручњака до идеја шта са толиким немерљивим богатством. Зато се не поставља дилема да ли ће експлоатације бити. Она ће, сигурно, једнога дана почети, али пре тога треба студиозно и темељно прићи проблему и не, као до сада, остати само на речима, рекао нам је Милосављевић

  Експлоатација уљних шкриљаца у околини Алексинца била би од посебног значајна за Србију, јер би без икаквих сумњи допринела развоју наше земље. О каквом је богатству реч најбоље говори да се у Канади, на пример, користе шкриљци који садрже од шест и по до осам, а у Естонији од осам до девет и по процената нафте, а да су у околини Алексинца сва до сада обављена испитивања потврдила да је проценат готово двоструко већи него – чак 13,5 до 15 одсто нафте у уљним шкриљцима. Претпоставке су да је под површином земље стотине милиона тона уљних шкриљаца…

Зато се и тврди да би се експлоатација брзо исплатила и да би решила проблем увоза нафте у нашу земљу за више наредних деценија. Како кажу у Алексинцу на потезу су државни органи, пре свега Министарство за енергетику и Електропривреда Србије, а осим у финансијском смислу, јер не би било толиког увоза нафте као до сада, користи би било и због отварања великог броја нових радних места.

Слободан Милосављевић каже да исток Србије уз угаљ и уљне шкриљце код Алексинца има и непроцењиве количине калцита откривене на Сувој планини, као и фосфора у околини Босилеграда, гранита врхунског квалитета на Старој планини, базалта на Копаонику или зеолита у околини Врања, где су највеће количине и залихе у Европи… Али ништа од тога до сада није искоришћено. Или врло мало, тек симболично.

Коментари9
77d2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miki maus
Технологијом прераде шкриљаца добија се уз нафту и гас, али је јасна и варијанта за термоелектране- односно струју. САД има најбољу технологију. Код нас је једини проблем- непремостив. Доступност шкриљаца за економично копање. Ништа од тога, само празне приче које ће нам политичари блејати!
boky boky
pa zar niko ne cita kakva je tehnologija koristenja skriljaca. zagadjenje voda i unustavanje zivotne sredine pa ljudi procitajte nesto
Iksa Bri
Ministarstvo energetike je krajnje neozbiljno kada dozvoljava da jedan takav resurs ostaje neiskorišćenDa li smo mi ozbiljna država?
Glas Naroda
Prošle godine je bilo aktuelno eksploatacija nikla u Srbiji, ove godine eksploatacija uljnih škriljaca - sve prljavija i prljavija tehnologija. Šta je sledeća šansa za Srbiju- odlaganje nuklearnog otpada na svojoj teritoriji, i to se dobro plaća. Gospodo lobisti, najveće bogatstvo je ZDRAVLJE!!! Ako to ne shvatate onda vam preporučujem boravak na područijima gde je bačen osiromašeni uranijum.
Inženjer Bivši
Energetski sektor Srbije je pod vrlo snažnim pritiskom raznih, stranih i domaćih, lobija. Ovu tvrdnju najbolje ilustruje činjenica da je Srbija pre nekoliko godina odustala od dovoda tople vode iz TE "Nikola Tesla" - Obrenovac za grejanje stanova u Beogradu. Tom prilikom su porušeni neki već izgrađeni objekti (da im se zatre svakin trag). Propuštena je lepa prilika da se naša energetska zavisnost umanji, dok su istovremeno storeni povoljniji juslovi za uvoz nafte i gasa. Šta više, ogromne količine tople vode iz dve termoelektrane izlivaju se u Savu i menjaju uslove akvatičnog života . Uprkos tome, niko ne reaguje na ove ekološke rizike. Bio bih zahvalan "Politici" ako bi se pozabavila ovim pitanjem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља