среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:00

Посвета Михаилу Лалићу

Аутор: З. Радисављевићчетвртак, 24.04.2014. у 22:00

Михаило Лалић Фотоархива „Политике”

У „Српској књижевној задрузи”, поводом стогодишњице од рођења, било је речи о делу Михаила Лалића (1914–1992). О великом писцу говорили су Радивоје Микић и Драган Лакићевић, а одломке из романа „Лелејска гора” казивао је Срба Милин. Овом „малом омажу о великом писцу”, како рече Лакићевић, присуствовао је и Рајко Лалић, пишчев син.

Михаило Лалић, по речима Бранка Поповића, најбољег тумача овог писца, истакао је професор Микић, један је „од најбољих романсијера српског језика”.

Мада се огледао у врло различитим књижевним врстама (Лалић је, наиме, писао песме, приповетке, романе, путописе, репортаже, дневничку прозу, аутобиографску прозу), овај писац је високо место у историји српске књижевности стекао најпре као романсијер. Иако је у књижевност ушао као песник и приповедач, Лалић је пажњу привукао пре свега романом „Свадба” (1950).

Књига песама „Стазе слободе” (1948) и прве Лалићеве књиге приповедака „Извидница” (1948) и „Први снијег” (1951) нису остварења по којима би се њихов аутор издвојио међу писцима који су тих година улазили у књижевност.

А захваљујући чињеници да је на самом почетку педесетих година (које су иначе означене као „време романа” у српској књижевности) објавио роман у коме је партизански рат приказан на потпуно неконвенционалан начин (главни јунак Тадија Чемерикић каже да је партизанска револуција за њега једна свадба, један специфичан облик народно-празничног живота који се издваја из онога што је свакодневно), Михаило Лалић је постао писац који је у тзв. ратну књижевност увео знатне новине.

Ако су те новине у роману „Свадба” у основи тек наговештене, оне ће до пуног изражаја доћи у познијим Лалићевим романима са ратном тематиком („Зло прољеће”, „Лелејска гора”, „Хајка”, „Раскид”). Неподељено је мишљење да је из круга романа са тематиком  везаном за Други светски рат и Лалићево ремек-дело, роман „Лелејска гора”.

Овај роман је и добар пример за Лалићев однос према књижевном облику и самом стваралачком процесу. Наиме, ако је у времену између два светска рата Момчило Настасијевић био пример песника који све своје песме пише у верзијама (а неке од њих имају и више од двадесет верзија), онда је Михаило Лалић пример романсијера који и најдужи књижевни облик подвргава сталним прерадама.

Он је, примера ради, роман „Лелејска гора” објавио у три верзије (прва верзија је објављена 1957, друга 1962, а трећа 1990), мада је практично у сваком новом издању мењао поједине описе и реченице.

Узимајући за тему збивања која макар делом имају аутобиографску подлогу Лалић је обликовао сложену причу о збивањима смештеним у 1942. годину. Кроз причу о Ладу Тајовићу и искушењима кроз која он пролази када се сам нађе у планини, у непријатељском окружењу, Михаило Лалић је испричао причу о самоћи и тешкој унутарњој борби кроз коју мора да прође појединац у тешким временима.

У Лалићевом књижевном опусу веома важно место заузима и циклус романа на чијем је почетку роман „Ратна срећа” (1973). Поверавајући улогу приповедача једном меланхоличном и разочараном човеку, човеку који има много разлога да преиспита и личну и колективну прошлост, Михаило Лалић је желео да прикаже један важан историјски процес – процес нестанка епског света, света који верује у „ратну срећу”, у херојство, поштење и подвиг.

Романи Михаила Лалића, нарочито „Лелејска гора”, били су предмет сталног критичарског интересовања. О томе, ван сваке сумње, сведочи и чињеница да је о овом писцу, од 1965. до 2001, објављено једанаест књига, пет зборника критичких текстова и велики број појединачних радова наших проучавалаца књижевности.

Последњих година, примећује Микић, интересовање за Лалића као да је одједном опало, а и стогодишњица његовог рођења пролази онако како не би смео да прође јубилеј писца који заузима тако високо место у српској књижевности.

Михаило Лалић у СКЗ

У „Српској књижевној задрузи”, чији је био аутор, Михаило Лалић је објавио седам књига: роман „Зло пролеће”, у библиотеци „Српска књижевност у 100 књига” (1964), „Лелејску гору”, такође у библиотеци „Српска књижевност у 100 књига” (1969), изабране приповетке „Гости”, у „Колу” (1967), роман „Тамара”, такође у „Колу” (1992), а постхумно књигу приповедака „Опраштања није било” (1994), аутобиографију „Epistolae seniles” (1995) и избор прича „На мјесечини” (2005).


Коментари2
eab71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сав је узоран
Велики писац и скроман човек. Прави Србин из Црне Горе.
Милан Маркуш
КОНАЧНО да се помене трагично и потпуно незаслужено запостављени велики писац. У нашој књижевности ни издалека не заузима место које му припада. Родом из Црне Горе, у својим делима највише се бавио догађајима из тих крајева. У вези са њим највише се помиње Лелејска Гора, али, по мени, ту су и Ратна срећа, Зло прољеће .... Дубока животна философија "провучена" кроз карактере својих ликова, епска компонента карактеристична за народ тих крајева, прожета сакривеном дозом лирике... Уз Његоша највеће литерарно име из Црне Горе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља