ЧИТАЊЕ ГРАДА
Београд на превисокој води
Непотпуне визуелне најаве показале су насеље „Београд на води” вишеструко одељено од своје позадине: морфолошки, чак и класно, с пропетом кулом која се намеће као престонички симбол, други после Моста на Ади, који би да то постане. Углавном намењен страним имућницима, појавио се као туђин силуети града и суседству
Слободан –Гиша Богуновић
-----------------------------------------------------------
АУТОСТОПЕРСКИ СУСРЕТИ СА САМИМ СОБОМ
Сваки човек је „Нови Јерусалим”
Енрико Јосиф (Фото З. Адровић)
Када је имао четрдесет година Енрико Јосиф прошао је кроз велику кризу филозофије: Хајдегер, Кант, Хегел... све му се смешало у глави. Био је на ивици самоодузимања живота, а онда се окренуо унутрашњем гласу. Проговорио је после дугог стида, ћутања
Божидар Мандић
-----------------------------------------------------------
КЊИШКА ПОСЛА
Бернхард и ми
Овај либерално-левичарски настројени, неверујући писац афирмише истинско на рачун тек декларативног самотништва иза којег лако провирују популистички схваћен ресантиман и невешто прерушене колективне фрустрације. Треба видети како у „Брисању”и „Тргу хероја” без длаке на језику говори о пузајућем неонацизму
Тихомир Брајовић
-----------------------------------------------------------
ОКРУГЛИ СТО (2)
Новине драгоценије од архива
БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ: Милан Стојадиновић практично уређује Време које води његов брат, инсистира да Време буде квалитетан лист и каже: „Морамо да повлачимо новац из буџета, а да не буде видљиво, за Време, да бисмо могли да плаћамо више од Политике”
ВИДОСАВА ГОЛУБОВИЋ: Из библиографије сазнајемо низ нових чињеница националног карактера. Из Италије стиже вест да у Падови постојиСрпска катедра. Пише се и о намери чехословачке владе да у све гимназије у Чехословачкој уведе српски језик као обавезни предмет
МАРИЈА ЦИНДОРИ-ШИНКОВИЋ: У време Првог светског рата, пошто му је син рањен, Максим Горки са њим одлази у своју вилу у Италији. Дакле, иако ми је у свести његово дело, идеје за које се залагао, тај исти Горки у том времену живи на високој нози у Европи, и ми то читамо у Политици
ВЕСНА МАТОВИЋ: Политика је била не само медијатор него и креатор културног живота, можда највише у периоду модерне, када се тежиште са руралне помера ка урбаној култури, што се поклапа и са потискивањем патријархалне на рачун грађанске културе
-----------------------------------------------------------
ПОСВЕТА
Свет у којем један страшан штедњак вуче цело село
Макондо постоји; у томе је његова чаролија: Габријел Гарсија Маркес, 6. марта ове године, на свој 87. рођендан поздравља новинаре и обожаваоце пред својом кућом (Фото Бета (АП)
Познавао сам Маркесове пуковнике и генерале или бар њихове индијске и пакистанске парњаке; његови бискупи били су моји муласи; његове уличне тржнице биле су моји базари. Његов свет је био мој, преведен на шпански. Никакво чудо што сам се заљубио у њега – не због његове чаролије (мада ми је, каописцу одгојеном на бајковитим источњачким „чудесним причама”, и то било привлачно), већ због његове реалистичности – пише аутор „Сатанских стихова” о Маркесу
Салман Ружди
-----------------------------------------------------------
ИНТЕРВЈУ
И демократија је једна врста утопије
Зоран Ковачевић (Фото лична архива)
У тој утопији се заиста живи. Штавише, у одбрани те утопије, неоколонијалне силе спремне су да бацају бомбе. Чињеница је да постоји јаз између природних наука и хуманистике и да се тај јаз и данас шири. Већ прве велике истине модерне науке из темеља су уздрмале људско друштво, посебно њену хуманистичку и духовну елиту – каже академик Зоран Л. Ковачевић
Мирјана Сретеновић
-----------------------------------------------------------
РАЗГОВОР С ПОВОДОМ
После одласка Де Гола, Французи су се потпуно изгубили
Време снова заменило је време страхова: Беноа Дитертр (Фото И. Хаџипоповић)
Половина седамдесетих година био је тренутак када је све кренуло низбрдо, када смо престали да говоримо о напретку или револуцији, а почели да говоримо о кризи и само о кризи. У исто време у Енглеској први панкери почели су из поп културе потпуно да бришу идеализам, каже писац Беноа Дитертр, гост Молијерових дана у Београду
Ивана Хаџи Поповић
