недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.04.2014. у 12:23 Културни додатак

У новом Културном додатку у суботу, 26. априла, читајте:

Будући изглед урбанистичког комплекса „Београд на води”

ЧИТАЊЕ ГРАДА

Београд на превисокој води

Непотпуне визуелне најаве показале су насеље „Београд на води” вишеструко одељено од своје позадине: морфолошки, чак и класно, с пропетом кулом која се намеће као престонички симбол, други после Моста на Ади, који би да то постане. Углавном намењен страним имућницима, појавио се као туђин силуети града и суседству

Слободан –Гиша Богуновић

-----------------------------------------------------------

АУТОСТОПЕРСКИ СУСРЕТИ СА САМИМ СОБОМ

Сваки човек је „Нови Јерусалим”

 

Енрико Јосиф (Фото З. Адровић)

Када је имао четрдесет година Енрико Јосиф прошао је кроз велику кризу филозофије: Хајдегер, Кант, Хегел... све му се смешало у глави. Био је на ивици самоодузимања живота, а онда се окренуо унутрашњем гласу. Проговорио је после дугог стида, ћутања

Божидар Мандић

-----------------------------------------------------------

КЊИШКА ПОСЛА

Бернхард и ми

Овај либерално-левичарски настројени, неверујући писац афирмише истинско на рачун тек декларативног самотништва иза којег лако провирују популистички схваћен ресантиман и невешто прерушене колективне фрустрације. Треба видети како у „Брисању”и „Тргу хероја” без длаке на језику говори о пузајућем неонацизму

Тихомир Брајовић

-----------------------------------------------------------

ОКРУГЛИ СТО (2)

Новине драгоценије од архива

БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ: Милан Стојадиновић практично уређује Време које води његов брат, инсистира да Време буде квалитетан лист и каже: „Морамо да повлачимо новац из буџета, а да не буде видљиво, за Време, да бисмо могли да плаћамо више од Политике

ВИДОСАВА ГОЛУБОВИЋ: Из библиографије сазнајемо низ нових чињеница националног карактера. Из Италије стиже вест да у Падови постојиСрпска катедра. Пише се и о намери чехословачке владе да у све гимназије у Чехословачкој уведе српски језик као обавезни предмет

МАРИЈА ЦИНДОРИ-ШИНКОВИЋ: У време Првог светског рата, пошто му је син рањен, Максим Горки са њим одлази у своју вилу у Италији. Дакле, иако ми је у свести његово дело, идеје за које се залагао, тај исти Горки у том времену живи на високој нози у Европи, и ми то читамо у Политици

ВЕСНА МАТОВИЋ: Политика је била не само медијатор него и креатор културног живота, можда највише у периоду модерне, када се тежиште са руралне помера ка урбаној култури, што се поклапа и са потискивањем патријархалне на рачун грађанске културе

-----------------------------------------------------------

ПОСВЕТА

Свет у којем један страшан штедњак вуче цело село

Макондо постоји; у томе је његова чаролија: Габријел Гарсија Маркес, 6. марта ове године, на свој 87. рођендан поздравља новинаре и обожаваоце пред својом кућом (Фото Бета (АП)

Познавао сам Маркесове пуковнике и генерале или бар њихове индијске и пакистанске парњаке; његови бискупи били су моји муласи; његове уличне тржнице биле су моји базари. Његов свет је био мој, преведен на шпански. Никакво чудо што сам се заљубио у њега – не због његове чаролије (мада ми је, каописцу одгојеном на бајковитим источњачким „чудесним причама”, и то било привлачно), већ због његове реалистичности – пише аутор „Сатанских стихова” о Маркесу

Салман Ружди

-----------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ

И демократија је једна врста утопије

Зоран Ковачевић (Фото лична архива)

У тој утопији се заиста живи. Штавише, у одбрани те утопије, неоколонијалне силе спремне су да бацају бомбе. Чињеница је да постоји јаз између природних наука и хуманистике и да се тај јаз и данас шири. Већ прве велике истине модерне науке из темеља су уздрмале људско друштво, посебно њену хуманистичку и духовну елиту – каже академик Зоран Л. Ковачевић

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

После одласка Де Гола, Французи су се потпуно изгубили

Време снова заменило је време страхова: Беноа Дитертр (Фото И. Хаџипоповић)

Половина седамдесетих година био је тренутак када је све кренуло низбрдо, када смо престали да говоримо о напретку или револуцији, а почели да говоримо о кризи и само о кризи. У исто време у Енглеској први панкери почели су из поп културе потпуно да бришу идеализам, каже писац Беноа Дитертр, гост Молијерових дана у Београду

Ивана Хаџи Поповић

Коментари5
0a549
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tika
Sjajan tekst o Enriku Josifu.
Sava Sremac
Demokratija je, vaga u rukama mocnika, koja se po njihovoj potrebi njise od "plutokratije do anarhije".
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Potpuno sam saglasan sa misljenjem akademika Zorana L. Kovacevica iznetim u tekstu "Drustvo se menja sporije od nauke" u stampanom izdanju ("I demokratija je jedna vrsta utopije", u elektronskom izdanju). I sam smatram da je ubrzani naucni i tehnicki razvoj masina, automata, kompjutera i robota glavni uzrok tzv. tehnoloske nezaposlenosti ljudi i krize u svetu, kao i da je jedino resenje - razumna reorganizacija odnosa i preraspodela bogatstva u drustvu. Razumem akademika Kovacevicem kada kaze: "Ali danas je sve jasnije da je ona (globalizacija, prim. D. P.) u presudnoj meri plod interesa transnacionalne elite finansijske moci, menadzera i birokrata koji rukovode multinacionalnim kompanijama". Medjutim, tesko je razumeti njegovog sagovornikom kada izjednacava "demokratski totalitarizam" sa " totalitarnom demokratijom".
ON ON
Bio sam u Makondu pre 30 godina i razumeo da je Markesov Makondo, u stvari, stanje svesti. Nema tu magije, nema realizma, nema idealizma - jednostavno - TAKO JE. I u tome je Markesova veličina - prosto je iz njega progovorio njegov ''makondo'' - on sam.
Natalija Nikolić
U Srbiji je sve “izvrnuto naglavačke”, moguće je biti akademik (na primer Kovačević) a da pri tome kada govorite o pojmu demokratija, se iz aviona vidi, a da ne znate šta taj pojam znači. “Demokratija” važi unutar jedne zemlje: a ima je tamo gde su razdvojene tri grane vlasti (sudska, zakonodavna i izvršna) i ona omogućava da se u toj zemlji vlast smenjuje ne nasilnim putem! “Demokratija” ne postoji, niti je ikada, postojala kao pojam u spoljnoj politici! Jer šta bi ona tu predstavljala? Pojam “humanizam” nije u nikavoj vezi sa pojmom “demokratija”!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља