среда, 19.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:17
ПОД ЛУПОМ: МНОГИ СЕ РАДО СЕЋАЈУ РАДНИХ АКЦИЈА

Е, да је данас оних ударника…

Од 1941. до 1990. године, око два милиона омладинки и омладинаца провело је добровољно радећи више од 130 милиона дана. Почели су жетвом, скупљајући летину испред непријатељских положаја, сечом дрва, брањем кукуруза и наставили пошумљавајући брда, градећи пруге, мостове, путеве
Аутор: Славица Берићпонедељак, 28.04.2014. у 08:00
Млади акцијаши насипају мочварни терен на којем ће нићи Нови Београд

Нема старог акцијаша из времена обнове послератне Југославије, који с љубављу и поштовањем не пребира по успоменама испуњеним песмом и знојем, истичући да босоногу младост и руке пуне жуљева не би мењали ни за какву другу. Јер су, ма како звучало, као милион пута помињана фраза – на траси су изграђивали и земљу и себе, поклањајући, како је неко пребројао око 130 милиона добровољних радних дана.

Данашње генерације често, жале се, не само да не разумеју њихов труд, већ и заборављају да је много тога, почев од путева, па и канализације, што се и данас користи, њихових руку дело.

Почетком априла свечаним сабором у организацији Удружења учесника ОРА и волонтера Србије обележен је дан акцијаша и представљена монографија „То су наших руку дела” др Слободана Ристановића, о свим радним акцијама од 1941. до 1990. године. На 1.130 страна. Биле су потребне четири године, опет ударничког, даноноћног рада некадашњег акцијаша и ударника да се прикупи обиман материјал и 3.200 фотографија.

– Јављали су ми се учесници да понуде своја сећања, дневнике, што представља важна сведочанства. Ми смо имали статистику на радним акцијама можда бољу од државне. Сваки дан мерен је учинак на градилишту, колико кубика, колица, постављених колосека ако је пруга у питању, асфалтне траке – дужних метара и све се то сабирало сваких 10 дана. На крају сваке декаде проглашаване су најбоље бригаде по учинку, на траси, градилишту. Успех се рангирао и по резултатима у поподневним активностима, културним и спортским. Све се мерило – објашњава др Ристановић.

На питање шта је мотивисало младе да се лате лопате и крампа, наш саговорник каже:

– Многи су се тих поратних година носили мишљу ако су наши старији другови ишли у рат да земљу ослободе зашто не би смо и ми у слободној земљи дали свој допринос, јер то је наше – отварају нам могућности срећнијег живота, запослења. Што се тиче сеоске омладине требало би имати на уму да су у то доба у Србији села била пренасељена, данас су тамо остала само старачка домаћинства. Бројни млади људи желели су да оду из села, нешто науче, да се запосле. Њих готово 100.000 је описмењено, научили су да читају и пишу и прво писмо родитељима као писмени послали – присећа се наш саговорник.

Омладина је, између осталог, учествовала у изградњи великих фабрика и монтажи машина, многи су завршавали и стручне курсеве, па је 30 до 50 одсто радне снаге регрутовано из реда бригадира који су и градили фабрике „Иво Лола Рибар” у Железнику (од априла 1947. до почетка 1948. уз учешће 15.566 омладинаца), ваљаоницу бакра у Севојну код Ужица, магнезијских опека (данашњи „Магнохром”) у Краљеву; текстила „Рашка” у Новом Пазару (од 1951. до 1953.); каблова „Моша Пијаде” у Светозареву (1952); шамота у Аранђеловцу и Младеновцу. На радним акцијама се радило и учило моралу, поштењу, толеранцији, другарству. Сведоци тог доба са сетом причају како су се уз песму и рад, рађале велике љубави и најснажнија пријатељства која су остајала за цео живот – додаје др Слободан Ристановић.

Као дан Омладинских радних акција у СФРЈ обележаван је 1. април, дан када су 1946. године почеле припреме за организовање изградње пруге Брчко–Бановићи.

– Увек су на тај дан почињале акције и потрајале до 29. новембра, Дана републике. Редовно се пријављивало чак и троструко више младих него што је било одређено. Морали су да буду испуњени и одређени критеријуми: ђаци да су добри ученици, нису смели бити лакши од 50 килограма и не млађи од 16 година. Био је обавезан лекарски преглед, па је то била прилика за систематску контролу здравља. И онда одабрани иду на вакцинацију – присећа се хроничар омладинских акција и додаје да је три године заредом учествовао на њима.

Прве у ратном вихору

Радне акције су почеле још током рата, требало је исхранити становништво и војску, партизанске јединице. Формиране су омладинске бригаде претежно од девојака које су углавном ноћу желе све до усташких и немачких положаја.

– За највећу радну акцију током Народноослободилачке борбе сматра се жетва у Саничкој долини близу Кључа, током јула и августа 1942. године, када је више од седам хиљада девојака и младића покупило 270 вагона пшенице, јечма, зоби и кукуруза, пет вагона пасуља, осушило три вагона шљива и јабука, извадило 17 вагона кромпира, направило четири вагона пекмеза од шљива за исхрану војске и народа. Омладина из Подриња, београдског, пожаревачког и крагујевачког округа, заједно са младима из Срема и Баната, у јануару и фебруару 1945. године, недалеко од ватрене линије Сремског фронта, обрала је кукуруз са више од 20.000 јутара земље. Нешто касније око 15.000 младих је обавило и сетву на 49.000 јутара напуштених њива – наводи примере др Ристановић.

Пред коначним ослобођењем млади су, по његовим речима, у ослобођеним крајевима радили на рашчишћавању и обнови путева, пруга и мостова, рашчишћавању насеља. По дубоком снегу и цичи зими до минус 30 степени Целзијусових 1945. на Црном врху код Бора голобради младићи насекли су 10.000 кубних метара дрва за огрев у Београду, пре свега за болнице пуне рањеника са Сремског фронта.

У првим послератним савезним омладинским радним акцијама грађени су путеви, пруге, фабрике, чак и читави градови. Највише савезних радних акција било је од 1946. до 1952. године.

– После рата прешло се на градњу разрушене земље. Први већи изазов била је изградња 90 километара пруге Брчко–Бановићи, од маја до новембра 1946, на којој је учествовало 62.268 омладинаца из свих крајева Југославије. Најтеже је било пробити тунел кроз Мајевицу, усеке на Кисељаку и кроз Орловску клисуру, али то није омело младе да велика омладинска пруга буде завршена 22 дана пре рока, 29. новембра, а на првом возу који је кренуо из Бановића према Београду писало је „Ми градимо пругу – пруга гради нас”. Већ следеће 1947. године на ред је дошла пруга између Шамца и Сарајева, коју је градило 211.370 омладинца и 5.840 младих из 56 иностраних бригада, рачунајући касније и 14 мостова преко реке Босне и девет тунела. На списку дела добровољно окупљене омладина је још 14 пруга – помињемо само неке од Ристановићевих података за све би требало бар још стотинак оваквих страница.

Братство и јединство

Низали се подухвати и међу њима је највећа омладинска радна акција, изградња аутопута „Братство и јединство” која је са прекидом, потрајала девет година. Деоницу Београд–Загреб (1948–1950), у дужини од 382 километра, градило је око 320.000 бригадиста из свих крајева наше земље и 1.200 младих из 32 иностране земље. Године 1958. омладина је изградила наставак од Загреба до Љубљане, а затим су сваке године грађене деонице кроз Србију и Македонију, све до 1963. године, када је завршено све – 1.066 километара изградило је 573.737 бригадира..

Радне акције настављене су шездесетих и седамдесетих, уређењем Аде Циганлије и насипа на Сави код Загреба, затим су се ређале „Сутјеска”, „Козара”, „Морава”, „Ибар–Лепенац”, „Партизански пут” на Фрушкој Гори, „Палић” и „Делиблатски песак”. Омладина је обнављала земљотресом порушено Скопље, Бањалуку и Бар и Будву у Црној Гори, градила делове Јадранске магистрале, пут Прељина – Чачак – Пожега – Титово Ужице, деонице пруге Београд–Бар и др... Млади су градили и хидроцентрале „Зворник”, ону на Власини, „Јабланицу” на Неретви, „Маврово” и „Винодол”.

Некадашњи омладинци, данас ветерани, чланови Удружења учесника омладинских радних акција на овогодишњи Сабор су позвали и младе волонтере из свих крајева Србије (горане, феријалце, младе истраживаче, извиђаче, чланство канцеларија за младе) и намера овог међугенерацијског сусрета била је да се подстакне сарадња свих који су спремни на добровољан рад за општу добробит, да се споје искуство старијих и снага млађих, да се ојача мотивација за заједничко деловање у јавном, друштвеном интересу.

------------------------------------------------------------------------- 

Има и наследника

Распадом старе Југославије, 1990. године, угасиле су се и омладинске бригаде, ипак не све. Када су у Србији сви помислили да је акцијаштво умрло, петнаестак  команданата ранијих бригада из Беочина окупило се и наставило да спроводи локалне акције. Тако је Омладинска радна бригада „Димитрије Лазаров Раша” из Беочина 2005. године обновила свој рад, а идуће године ће обележити 45. година трајања и учествовање на 19 омладинских радних акција широм бивше Југославије, као и у низу акција након 2000. године. Командант ове бригаде која има 202 члана, јесте Андрија Мумовић. Међу њима има и младих и старих, мушкараца и жена, пензионера и школараца, оних који су градили широм СФРЈ и оних који се први пут са тим сусрећу.

– Око шездесет људи које смо окупили девет дана и ноћи непрекидно су бранили Беочин од бујица воде. Многи од њих нису имали чизме, већ су у патикама, са ногама у води, пунили џакове са песком. Заједно са ватрогасном бригадом помогли смо евакуацију људи, стоке, али и спасавање материјалних ствари – каже командант једине бригаде у Србији која још активно ради.

Неколико година касније тешка животна прича о двоје младих људи којима су родитељи преминули и који су живели у страћари надомак Крагујевца, била је повод да се бригада, заједно са мештанима и добротворима, покрене на велику акцију. До јесени та деца су добила кров над главом.

Последња акција је била чишћење потока, захтеван посао вредан милион динара и то у два наврата, што значи да су уштедели два милиона локалној заједници.

– Нажалост, она за нас нема слуха. Тражили смо средства да опремимо интервентну бригаду, одбијени смо. Пре две године смо предложили да проширимо и уредимо градско гробље, 10 викенда, требало је само да се обезбеди материјал за стазе, проширење, клупе, канделабре. Све би било око два милиона динара, јер су „руке џаба”. А онда је ангажована приватна фирма којој је плаћено осам милиона динара, с тим што радови још нису завршени. Када су биле поплаве у Банату обратили смо се свим надлежним институцијама са предлогом да акцијаши подигну 400 кућа. Нико на то није реаговао, а до сада је изграђено само 40 кућа за које је требало много више новца – пожалио нам се командант бригаде, нагласивши да је штета што држава не подржава овај вид акција, јер ово није само рад, већ и настојање да млади стекну радне навике и постану толерантни.

------------------------------------------------------------------------- 

Млади су закон

Надлежни из Министарства омладине и спорта поводом подсећања на акцијаше истакли су да омладина може дати нови замајац развоју земље и зато их ваља максимално подржати. Млади ће својим бесплатним идејама и радом побољшати околину у којој живе, а министарство финансијски подржати и тако заједно са њима развијати дух солидарности, толеранције, једнаких шанси. Сваке године, све већи број волонтерских група се пријављује на конкурсе, што указује да су млади све више мотивисани да се укључе у такве активности, а све више се примећује и допринос суграђана, школа, приватног сектора...

– У циљу промоције волонтеризма и пружања подршке младима да допринесу бољем животу у месту у коме живе, а имајући у виду да већи део популације волонтера чине млади, Министарство омладине и спорта већ четврту годину заредом широм Србије спроводи програм „Млади су закон”. Конкурс је расписан и ове године, а усмерен је на подстицање активног учешћа и волонтерског ангажовања младих – каже Снежана Клашња, помоћница министра за омладину.

Наша саговорница додаје да је програм националног карактера, и да су до сада финансирана са више од 59 милиона динара и спроведена у дело 673 омладинска волонтерска пројекта удружења младих и неформалних омладинских група.

– Волонтерски пројекти укључили су младе људе у друштвене токове, дали допринос заједници и заштити животне средине, уређењу простора за квалитетно провођење времена, показали да су млади најбољи промотори солидарности и хуманости, разумевања и толеранције. Програм „Млади су закон” омогућио је и да више од 1.000 различитих удружења младих и неформалних удружења младих прође обуку за писање пројеката и управљање пројектним циклусом – оцењује Клашња.


Коментари2
a6064
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mika mihajlovic
kao ucesnik Morava 72 2 meseca ostalo je u jednom nezaboravnom secanju
radoje kuh
Ko je izdavac?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља