среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Београдске шуме преживеле и ратове

Аутор: Милан Јанковићнедеља, 27.04.2014. у 10:49
Фото З. Анастасијевић

– Морамо сачувати шуме за своју децу, унуке и оне који тек треба да се роде, али морамо сачувати шуме и за оне који не могу говорити у своје име, попут птица, животиња, риба и дрвећа – древна је изрека навахо Индијанаца са којом ће се, сасвим сигурно, сложити и овдашњи љубитељи природе, а посебно Београђани свесни значаја чињенице да се српска престоница налази у епицентру области која по богатству флоре на релативно малом простору нема себи равне можда у целом свету!

Београд је место „географског судара” две велике природне целине – Панонске низије и Балканског полуострва. То је утицало на стварање специфичних еколошких услова и постојање различитих биљних заједница.

Подручје града обухвата три различите климатско-географске територије: степе и шумостепе, јужноевропске листопадне шуме и подручје субмедитеранских шума са храстом сладуном и цером. Право природно благо.

То што је Београд од давнина представљао важан привредни и војни центар и раскрсницу међународних путева, утицало је и на садашње стање шума нашег главног града и његове шире околине.

– Нашим градом и целом државом прохујали су велики ратови и освајачке хорде које су опустошиле некадашње „океане српских шума”, како их је назвао француски књижевник и политичар Алфонс де Ламартин.

На стање наших шума после Другог светског рата указивао је Бранислав Јовановић, велики шумарски научник и дендролог, наводећи: „Ако историја уопште треба да помогне да схватимо данашњицу и да евентуално предвиђамо будућност, онда историја наших шума из ближе и даље прошлости мора бити полазна тачка и неопходни услов за стицање суда о њиховом данашњем стању и улози”.

Данас се на територији Београда под шумама налази близу 39.000 хектара, док дрвна запремина износи 4,8 милиона кубних метара. У шумама Београда евидентиране су 22 врсте аутохтоног дрвећа, међу којима су најзаступљенији храстови: цер, са 18 одсто, лужњак, са 15,4, и сладун, са 5,3.

– Велики део шумских комплекса на подручју Београда и шире околине издвојен је у посебне наменске целине – шуме посебне намене. У целој овој причи економска добит готово да је занемарена. Прорачунато је да шумски комплекси Степиног Луга, Авале, Космаја, Губеревачких шума и Липовичке шуме годишње апсорбују око 221.000 тона прашине и више од 442.000 килограма сумпор-диоксида. Ово природно благо у току вегетационог периода годишње ослобађа више од 48.000 тона кисеоника – открива мр Марина Вукин, докторант на Шумарском факултету.

Старија документа описују шуму сладуна и цера у околини Београда, на подручју Липовице, на следећи начин: – Све је то ниска шума, изданачка, хиљаду пута сечена, крчена, преграђивана, крадена и пуштана да предахне и да се сама од себе обнови...

Данас се шуме сладуна и цера на подручју Београда, међу којима је највећа Липовичка шума, налазе у непосредном окружењу већих приградских насеља, Рушња, Сремчице, Барајева. Због наглог ширења града и пораста становништва, у наредних неколико деценија сва ова насеља ће прерасти у повезану урбану целину.

Истовремено, ови шумски комплекси су једнодобне старосне структуре и услед негативног дејства разних фактора у скорој прошлости, рецимо масовне сече у току Другог светског рата и по његовом завршетку, налазе се при крају свог животног циклуса, такозване опходње.

Ипак, Вукин је уверена да ће, обновљене на правилан начин, шуме Београда, као драгоцени зелени коридори који дубоко продиру у градско језгро и одвајају поједине његове целине, чинити и даље наш град једном од најзеленијих престоница Европе.

Кошутњак – споменик природе

Шума Кошутњак је проглашена заштићеним подручјем на основу решења које је недавно усвојио привремени орган Београда пред сам крај мандата. Тиме се овај драгуљ усред престонице сврстао у ред више од 300 споменика природе у Србији и постао и законом заштићена вредност од научног, естетског, културног и образовног значаја. Убудуће ће свако ко на било који начин покуша да поремети хармонију овог комада раја на земљи за то одговарати.

На основу Закона о заштити природе под заштиту је стављено више од 265 хектара ове баште разноврсне флоре, станишта многобројних сисара, птица, инсеката, гмизаваца и водоземаца, као и објеката геолошког наслеђа који имају карактер природних реткости. Кошутњачка шума је природни резерват сребрнасте липе, граба и храста лужњака.

Кошутњак се први пут спомиње 1831. године, а у другој половини 19. века постао је богато ловиште у коме су заједно са кнезом Милошем Обреновићем ловили и неки страни конзули. На основу дописа из 1849. године, у шуми је евидентирано присуство 13 јелена и 35 кошута, по којима је цео крај добио име. Кошутњачка шума остаће позната и по атентату на кнеза Михаила Обреновића, у јуну 1868. године.

– Не треба занемарити да су недавно на иницијативу градског Секретаријата за заштиту животне средине, а уз нашу подршку, под заштиту стављене и Бојчинска шума и Обреновачки забран, а раније и Липовичка шума – Дуги рт. Мада је тренутно 10 одсто територије Београда под заштитом, ми пратимо тренд према коме барем 15 процената метропола треба заштити – каже др Драгана Остојић, начелница у Заводу за заштиту природе Србије.

Некада Титов гај

Мање позната шума је Степин луг или Гај. Овај својеврстан шумски парк захвата делове Вождовца и Звездаре и представља део највеће шумске површине у граду – Степин луг – Баба Велка – Торлак – Јајинци.

Смештен је на југоисточној периферији Београда, а од центра престонице удаљен тринаестак километара. Цела област је „домаћин” 13 различитих заједница листопадног дрвећа и четинара међу којима су најважнији кедар, чемпрес, јела, бор, клека, тиса, јасен, бреза и багрем. Има зечева и фазана.

Раније је ова шума била позната као Титов гај, а ту се налазе брдо Торлак, на коме се водила велика битка у Другом светском рату, и родна кућа војводе Степе Степановића.

Благо на Бањици

Део блага градског зеленог система је и Бањичка шума, на територији Вождовца, између Булевара ослобођења, улица Генерала Павла Јуришића Штурма и Црнотравске. Површина заштићеног природног добра износи више од 40 хектара.

На овом простору некада је била шума која је искрчена да би се гајило поврће. Подаци говоре да је војна команда на овом месту изградила радионицу за поправку возила, па је по томе трг назван Аутокоманда, а до почетка Другог светског рата ту је било војно стрелиште.

У периоду од  1948. до 1950. године, у добровољним радним акцијама цео простор је пошумљен. Тако је зачета једна од најлепших престоничких шума.

Градске шуме:

°Звездарска
°Бањичка
°Кошутњак са Топчидером
°Торлак, Јајинци
°Миљаковачка
°Макиш са Адом Циганлијом
° Уз аутопут Београд–Загреб до Сурчина

Приградске шуме:

Губеревачке
Степин Луг
Сремачки рт са Горицом
Липовица
Авала
Трешња
Космај
Обреновачки забран
Бојчинска
Црни Луг
Ритске
Заштитне шуме са подручја РЕИК „Колубара”


Коментари1
d6b1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bob Petrovich
Mozda najbolji primer za ugled je posumljavanje Avale. Danasnja velicnastvena suma je posle I sr. zasadjena ljuskom rukom. Trebalo bi doneti gradsku uredbu da svaki vlasnik automobila mora da plati da se zasadi jedno drvo u njegovo ime, ili da to sam ucini. To bi bio neznatan individualni trosak a za 20 godina Beograd bi postao najzeleniji grad u Evropi. Pri tome bi trebalo zabraniti da se sadi drvece cije cvetanje izaziva alergije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља