четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Нико не штити Наташу

Аутор: Биљана Радомировићнедеља, 27.04.2014. у 12:15
Наташа Марковић

Косовска Митровица – Наташа Марковић из села Брежаник код Пећи пре десетак дана једва је избегла линч од стране Албанаца. О овој жени, хероју и симболу Српства у опустошеној Метохији, чује се тек кад новинари подигну глас и тада је се сете они на власти, било да је реч о Србима које је поставио Београд, о Приштини или о Еулексу, који упорно потенцира владавину права.

Живи у туђој, комшијиној кући, јер је њена у време рата 1999. године сравњена са земљом. Преживела је голготу са сестром Слободанком, која је, због небриге оних који би требало да брину, пре две године умрла, јер за њу није било инсулина, а храниле су се само млеком својих двадесетак коза.

Тугује Наташа за сестром, а уместо помоћи, свакодневно је нападају Албанци из села Лођа, из фамилије Шаља, чији је представник један од главних у полицији у Пећи.

– Кренула сам до шуме, потерала козе и наишла на заседу. Група младића, Албанаца, насрнула је на мене, почели су да ме туку, а ја сам, у немоћи, покушавала да се отргнем, па им је тако и моја јакна остала у рукама. Вриштала сам, иако сам знала да ме нико неће чути, јер су у шуми били само они који су хтели да ме линчују. Успела сам, ни сама не знам како, да стигнем до асфалтног пута. Некако сам се спасила – узнемирено прича Наташа Марковић, коју у последње две године често зовемо да проверимо да ли је жива и да је питамо за оронуло здравље.

Увек иста прича – не помажу јој ни Срби које је Београд поставио у општини Пећ измештеној у Гораждевац. „И они ми подмећу ногу”, каже. После напада, позвала је полицију, а полицајци су дошли тек два сата касније.

Терали су, каже, шегу с њом. Обраћала се и главноме у Пећи, а он је упутио на српске полицајце у Гораждевцу, који су обећали да ће је свакодневно обилазити два пута дневно, или да ће надомак куће у којој Наташа живи бити даноноћно стационирани.

– Када је у патроли двоје полицајаца чија имена нећу да помињем, они и дођу. Тада сам сигурна, али остали – нити ме виде, нити долазе. Не вреде моје молбе, сурова истина коју им испричам, и коју сви знају, не вреди ни што сам се обраћала председнику привременог већа у општини Пећ господину Димитријевићу. Свих ових година игнорише ме и он, као и командир полиције који седи у Гораждевцу. Немам помоћи ниоткуд. Долазио је пре неколико дана један господин из Еулекса, Италијан, тек сам се после сетила да је долазио и док ми је сестра била жива. Није хтео ни да ме саслуша. Заузео је такав став да је било узалудно све што сам рекла. Обраћала сам се и Слободану Петровићу у Приштини, који је у влади Косова, а он ме упутио на представнике Срба у Гораждевцу. Изгледа да мени неће да помогну ни Срби у Приштини, ни Еулекс, а ни Београд – прича Наташа Марковић, која је, како каже, нашла један „ћошак” како би с нама могла да обави разговор док се над њеним Брежаником и целом Метохијом спушта мрак од којег она пуних 15 година страхује, сама без ичије помоћи, са својих неколико коза за које ни сама не зна како их храни.

Прима Наташа социјалну помоћ, шаље јој Београд, али још је непознато ко је фалсификовао њен потпис, јер су и вашем новинару у канцеларији за Космет казали да они имају папире да је од 2008. до 2012. социјална помоћ исплаћивана и Наташи и њеној сестри Слободанки.

Наташа тврди да никада тај новац није добила, неко се поиграо, злонамерно, њеним и сестриним именом, а „мистерију” је покушавала да реши у Центру за социјални рад у Косовској Митровици. На писмени захтев да јој одговоре зашто су она и њена сестра преварене, зашто је обманут Београд, ко је користио њено име и њен новац, добила је „несувисло образложење”.

– Тражила сам да ме прими тадашњи директор Центра, одбио је, али ја и дан данас покушавам да уђем у траг ономе ко је обмануо и мене и целу државу – казује ова жена којој су учестали напади и смрт сестре натоварили болест на врат, а која лепу реч и реч утехе има једино од своје пријатељице која живи сама у Пећи.

– Пре десетак дана, када сам нападнута, када су на мене јуришали као звери, склонила сам се код пријатељице у Пећ. Полиција је дошла код ње, тражили су да ме врате кући, али ја нисам хтела – јер нисам смела. Натезање је потрајало јер су два полицајца била упорна да седнем у полицијски ауто. Овакав живот није живот. Али ја из свог Брежаника нећу нигде, ту је моје имање, ту је мој дом, ако треба и животом ћу га платити – кроз сузе говори Наташа Марковић, стамена и веома интелигентна жена, својевремено студент Београдског универзитета, жена која говори шест језика, која је некада, као једна од лепших Српкиња из Пећи била и на насловним страницама модних часописа.

Питање је када ће јој кућу поправити, јер је материјал који је Београд обезбедио отишао на другу страну, мада су српски представници у Гораждевцу „евидентирали да је материјал допремљен”.

Сама обрађује нешто баштице испред куће, сама коси, а прошле године смо неколико пута звали Центар за социјални рад у Гораждевцу и једва измолили да двоје људи оде и покоси јој ливаде како би имала да прехрани стадо коза.

Обраћали смо се и представницима Канцеларије за Космет, тражећи да јој се обезбеди здравствена књижица, али и да се скрене пажња Србима које је Београд поставио, да заштите и помогну ову шездесетчетворогодишњу даноноћно угњетавану жену која је на нишану Албанаца, дојучерашњих комшија.

Они не презају од тога да јој ноћу лупају на врата, да скидају најлоне с прозора који немају стакла, харају јој воћњаке, посекли су више од 50 стабала ораха и, слободно се може рећи, узурпирали више од пет хектара њене земље, којој сама не може да приђе.

– Ја одавде нећу нигде, треба ми помоћ, треба ми заштита, али коме више да се обратим. За ових 15 година обила сам многа врата, обраћала се релевантним институцијама, али сам, изгледа, препуштена себи и Богу – казала је у телефонском разговору за „Политику” ова Српкиња која живи сама, незаштићена и којој дан траје 24 сата: ноћу не спава, дежурајући у страху за голи живот.


Коментари20
362c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zdravlje za sve
вокс попули Да ли ово зна нови министар одбране? Или је и он пацифиста као прошли, па му је главна нада да војска неће никад више да ратује? Шта ће нам таква војска? Су чим ћете пред Милоша? Molim Vas pojasnite mi Vaš kometar! Ne znam kakve veze ima ministarstvo odbrane sa ovim! Ovo je mislim posao za gospodina Vulina. I pravno gledano Kosovo je deo Srbije, ako se slažete sa tim, prema tome na Kosovu može interventisati samo policija ili žandarmerija. Ako sam Vas dobro razumeo Vi hoćete da naša vojska sa nekim ratuje?! Ne znam ko može to da želi ako voli Srbiju. Nataši i građanima Srbije na KIM može pomoći samo ekonomski jaka i stabilan Srbija, a mislim da sa time možemo i pred Miloša. Zasucite rukave, pokažite da volite Srbiju!
Славиша Гавриловић
Интересује ме да ли има каквих шанси да се овој храброј жени додијели каква медаља, која за собом повлачи неку материјалну помоћ, не накнаду. Ако може Слађана Милошевић /свака част за њен изглед 1978. године/ да добије националну пензију, онда је ово Милунка Савић број 2. Предсједниче Николићу, провјерите може ли то да се ријеши. Осевапићете се.
вокс попули
Да ли ово зна нови министар одбране? Или је и он пацифиста као прошли, па му је главна нада да војска неће никад више да ратује? Шта ће нам таква војска? Су чим ћете пред Милоша?
Поздрав из Бања Луке
Овој госпођи треба што прије конкретно помоћи. Ако је систем заказао, можемо ми као појединци за почетак помоћи. Вјерујем да ће писање "Политике" допринјети да и систем нешто учини да јој се помогне. Од великих прича нема вајде за њу. Дјела су потребна. Лопови који краду хуманитарну помоћ су такав олош којег има свугдје, али га треба поштено казнити.
Nebojsa Dukic
Eh,a mi smo u Beogradu spasili dete sa prezimenom Salja.Doktor Dukic ,Copenhagen

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља