Александар Вучић, председник Владе Србије
Рођен је 5. марта 1970. године у Београду. Матурирао је у Земунској гимназији 1988, а 1994. године завршио је Правни факултет у Београду. Политичку каријеру почео је 1993. године као функционер Српске радикалне странке (СРС) и тада постао народни посланик. У тој странци био је све до 2008. године, када прелази у тек основану Српску напредну странку (СНС). Лидер СНС-а постао је у септембру 2012. године, након што је тадашњи председник странке Томислав Николић дао оставку и постао председник Србије после председничких и парламентарних избора 2012. године. Истовремено, Вучић је преузео функцију министра одбране и првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала. То је његова друга министарска функција, пошто је 1998. године био министар информисања. Министар одбране био је до септембра 2013. године, када се повлачи са тог места након реконструкције Владе и задржава место првог потпредседника. Активно је учествовао у преговорима Владе Србије и привремених институција у Приштини под покровитељством Европске уније. Добитник је бројних награда и признања, међу којима су: „Капетан Миша Анастасијевић” за личност године 2012, „Личност године 2013” по избору „Независних новина”, „Човек године 2013” по избору „Европског магазина”, „Најевропљанин” у избору међународне организације Прва европска кућа. Ожењен је и има двоје деце.
Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова
Председник Владе Србије од јула 2012. до ванредних избора у марту, претходно је обављао дужност првог потпредседника Владе, заменика председника Владе и министра унутрашњих послова. На тим функцијама био је од јула 2008. до јула 2012. године. За 2009. годину добио је признање „Најевропљанин”. Рођен је јануара 1966. у Призрену, дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду с највишим оценама.Био је члан Делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Обављао је функцију председника посланичке групе у скупштинама Србије и СРЈ. Био је савезни посланик у Већу грађана од 1992. године, и посланик у Скупштини Србије од 2004.
На месту миинистра за информисање налазио се у прелазној влади од октобра 2000. до јануара 2001. године. Био је први председник младих социјалиста 1990. године и портпарол Социјалистичке партије Србије од 1992. до 2000, као и председник Градског одбора СПС-а Београда. Од 2000. до 2003. потпредседник је СПС-а, а лидер странке постао је децембра 2006.
Расим Љајић, потпредседник, министар трговине, туризма и телекомуникација
Рођен је 1964. године у Новом Пазару, студије медицине завршио је у Сарајеву. Политиком се активно бави од 1990. У Влади Србије, образованој јула 2012, био је потпредседник и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.
После петооктобарских промена 2000. изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади тадашње СРЈ. Министар рада и социјалне политике у Влади Србије био је од 15. маја 2007. до јула 2008, као и од 2008. до 2012. године.
Кори Удовички, потпредседница, министар државне управе и локалне самоуправе
Дипломирала је на Економском факултету у Београду 1984, а током студија се бавила новинарством. Рођена је децембра 1961. године у Ла Пазу у Боливији. Магистрирала је и докторирала 1999. године на Универзитету Јејл у САД. Од 1993. до 2001. радила је у ММФ-у. Јула 2003. изабрана за гувернера Народне банке Србије, као прва жена гувернер у историји српске националне банке. Последњих година радила је као асистент генералног секретара Уједињених нација.
Зорана Михајловић, потпредседница, министарка саобраћаја и грађевине
Рођена је 1970. године у Тузли. Дипломирала је и докторирала 2001. на Економском факултету у Београду. Десет година, од 1996. до 2006, била је запослена у ЕПС-у. Од 2004. до 2006. у кабинету потпредседника Владе Мирољуба Лабуса. У Влади Републике Српске обављала је дужност саветника за енергетику председника
Лазар Крстић, министар финансија
Министар финансија у Влади Србије од септембра 2013. године. Рођен је 1984. године Нишу, где је завршио основну школу и гимназију „Бора Станковић” као ђак генерације, а потом је примљен на престижни амерички универзитет Јејл у САД, где је добио стипендију за школовање. Дипломирао је са оценом „magna cum laude” математику и етику, политику и економију 2007. године. Од 2007. радио је у фирми „Мекензи” у Њујорку, где је за мање од пет година напредовао од места пословног аналитичара до позиције млађег партнера. Извесно време усавршавао се на пракси у водећем инвестиционом фонду „Бриџвотер асошиејтс” у САД. Учествовао је и предавао на семинарима математике и лидерства у Петници, Израелу и у САД.
Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова
На челу Скупштине Србије од јула 2012, један је од оснивача СНС-а и одборник у Београду од 2004. до 2008. Рођен је у Београду, завршио Девету гимназију и дипломирао на Факултету за пословне студије. Звање магистра економских наука стекао је 2011, а доктора јуна 2013. на Универзитету Мегатренд. Од 2004. до 2008. године био је запослен у предузећу за спољну и унутрашњу трговину „Интерспид”, а потом у предузећу „Јабука”, на позицији финансијског директора. На скупштинским изборима 2007. изабран је за народног посланика, а обављао је и дужност председника скупштинског Одбора за трговину и туризам. На мајским изборима 2012. изабран је за народног посланика у Скупштини Србије.
Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Министар без портфеља задужен за Косово и Метохију од септембра 2013, а претходно, од августа 2012, директор Канцеларије за КиМ. Рођен је 1972. у Новом Саду, где је завршио и основну школу, гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Крагујевцу. Био је генерални секретар Савеза комуниста – Покрета за Југославију, један је од оснивача Југословенске левице (ЈУЛ). Данас је лидер Покрета социјалиста. Био је помоћник директора маркетинга у фирми „Супер прес” од 2000. до 2002, директор маркетинга у фирми „Колор прес”, од године 2003. до 2007. и заменик генералног директора „Колор медија интернационал” од 2007. до 2012. Активно се бавио публицистиком. Био је колумниста листова „Свет”, „Национал”, „Центар”, коментатор Радио Индекса и одговорни је уредник недељника „Печат”.
Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја
Рођен је 27. маја 1970. године у Горњем Милановцу и до именовања на министарску функцију био је на челу Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања. Новинарима је протеклих година одговарао на питања везана за ПИСА тестирање. Дипломирао је теоријску физику на Физичком факултету Универзитета у Београду, и затим радио као руководилац програма физике у Истраживачкој станици Петница. Докторирао је на тему вредновања тестова знања. Аутор је три уџбеника физике за основну школу. Активан је на друштвеним мрежама, има свој блог. Био је стипендиста САНУ и Републичког фонда за таленте, а 1986. године је добио Октобарску награду Града Београда.
Никола Селаковић, министар правде
Рођен је априла 1983. у Ужицу, основне и мастер студије завршио је на Правном факултету у Београду. Током студија три пута је био победник на факултетском такмичењу у беседништву – 2004, 2005. и 2007. године. Био је члан тима на међународном такмичењу из области Интернационалног јавног права „Philip C. Jeshup International Law Moot Court Competition”, као и да је 2007. добио прву награду „Алан Вотсон фондације” на основу рада „Душанов законик и правни транскрипти”. На Правном факултету у Београду од 2009. ради као стручни сарадник у настави на предметима Упоредна правна традиција и Национална историја државе и права, где је 2010. постао асистент.
Златибор Лончар, министар здравља
Новембра 2012. именован је за директора Ургентног центра у Београду. Претходно је био начелник Интезивне неге на одељењу Хирургије Клинике за Ургентну хирургију у том центру. Рођен је 1971. у Београду, где је 1997. дипломирао на Медицинском факултету. Специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије завршио је 2001. у Лондону у болници Хамерсмит, где се усавршавао и 2006. године. Специјализацију из опште хирургије завршио је 2003. године. Завршио је и специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Краљевском колеџу у Лондону.
Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за евроинтеграције
Од оснивања СНС-а била је задужена за односе с јавношћу. Рођена је 1978. године, дипломирала је на Факултету политичких наука, на смеру Међународни односи. Члан је Главног одбора СНС-а, а од пре неколико месеци и члан Председништва странке. У странци обавља и функцију секретара за међународне односе. Била је председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, чланица Одбора за европске интеграције, као и Одбора за стабилизацију и придруживање.
Братислав Гашић, министар одбране
Био је посланик до 29. августа 2012, када се определио за функцију градоначелника Крушевца. Потпредседник је СНС-а и председник странке у Расинском округу. Дипломирао је на Економском факултету у Нишу, гимназију је завршио у Крушевцу. Власник је приватног предузећа у којем су Телевизија Плус и „Сантос”, производња чаја, нат производа и кафе. Водио је женски одбојкашки клуб Крушевац Сантос, био је директор и члан УО фудбалског клуба Напредак. У складу са одлуком странке да високи функционери не треба да буду у руководствима спортских клубова, почетком године поднео је оставку.
Иван Тасовац, министар културе и информисања
На место министра културе и информисања дошао је реконструкцијом Владе, септембра 2013. године. Рођен је 1966. у Београду, дипломирао и магистрирао клавир у Москви, а као солиста и с разним оркестрима наступао је у Русији, Италији, Шпанији, Ирској, Швајцарској, САД, Белгији и широм негдашње Југославије. Директор Београдске филхармоније је од марта 2001, а током његовог руковођења та институција забележила је значајне успехе, признате широм света.
Душан Вујовић, министар привреде
Био је дугогодишњи сарадник Светске банке, између осталог и њен представник у Украјини, а кад му је истакао мандат, медији су га у Србији 2000. године помињали као озбиљног кандидата за гувернера Народне банке Србије. Извесно време био је и представник СРЈ у Светској банци. Предаје на неколико факултета у свету, а у Београду је професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА). Директор је Института за стратегију и конкурентност ФЕФА. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Економском факултету Универзитета у Београду, а потом се усавршавао на америчком Универзитету Беркли, где је једно време био и гостујући предавач.
Снежана Бошковић-Богосављевић, министарка пољопривреде
Рођена је у Ивањици 24. јануара 1964. године. Дипломирала је на Агрономском факултету у Чачку 1986. Магистрирала је на Пољопривредном факултету у Земуну 1990. године, а 1994. је и докторирала на истом факултету. Шеф је Катедре за сточарство и технологију анималних сировина на Агрономском факултету у Чачку. Ангажована је као професор на основним, мастер и докторским студијама. У претходном сазиву била је заменица члана Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво.
Александар Антић, министар енергетике и рударства
Дужност министра саобраћаја у Влади Србије обављао је од септембра 2013. године. Рођен је у Београду маја 1969, по образовању дипломирани економиста. Био је одборник у Скупштини општине Звездара у два мандата, од 1992. до 1996, а у три наврата биран за одборника у Скупштини града Београда, на листи СПС-а. Стручњак је за рад локалних самоуправа. Председник је Градског одбора СПС-а Београда и члан Извршног одбора Главног одбора СПС-а. Био је члан Управног одбора „Јата” и председник Скупштине „Јат технике”, члан је и Управног одбора Фудбалског клуба Црвена звезда.
Вања Удовичић, министар омладине и спорта
Министар омладине и спорта у Влади Србије од септембра 2013. године. Рођен је 1982. у Београду, где је завршио Факултет организационих наука. По звању је инжењер организационих наука. Ватерполо каријеру започео је у београдском клубу Партизан, да би је наставио у Јадрану, у Херцег Новом, а потом је био члан италијанског Про река. Проглашен је за најбољег играча света 2010. године по избору ФИНЕ.
Велимир Илић, министар без портфеља задужен за ванредне ситуације
Рођен је 1951. године у Чачку. Дипломирао је на Технолошком факултету у Београду, а магистрирао на Технолошком факултету у Чачку. Политичку каријеру започео је 1990. у СПО-у, када постаје и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Нову Србију, чији је председник, оснива 1998. године.На функцију градоначелника Чачка први пут је изабран 1996, а потом и 2000. Био је министар за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије од 2004. до 2007, а затим и министар за инфраструктуру од 2007. до јула 2008. године.Био је министар грађевинарства и урбанизма у Влади Србије од 2012. до 2014. године.