Алек­сан­дар Ву­чић, пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је

Ро­ђен је 5. мар­та 1970. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Ма­ту­ри­рао је у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји 1988, а 1994. го­ди­не за­вр­шио је Прав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. По­ли­тич­ку ка­ри­је­ру по­чео је 1993. го­ди­не као функ­ци­о­нер Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке (СРС) и та­да по­стао на­род­ни по­сла­ник. У тој стран­ци био је све до 2008. го­ди­не, ка­да пре­ла­зи у тек осно­ва­ну Срп­ску на­пред­ну стран­ку (СНС). Ли­дер СНС-а по­стао је у сеп­тем­бру 2012. го­ди­не, на­кон што је та­да­шњи пред­сед­ник стран­ке То­ми­слав Ни­ко­лић дао остав­ку и по­стао пред­сед­ник Ср­би­је по­сле пред­сед­нич­ких и пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра 2012. го­ди­не. Исто­вре­ме­но, Ву­чић је пре­у­зео функ­ци­ју ми­ни­стра од­бра­не и пр­вог пот­пред­сед­ни­ка Вла­де за­ду­же­ног за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је и кри­ми­на­ла. То је ње­го­ва дру­га ми­ни­стар­ска функ­ци­ја, по­што је 1998. го­ди­не био ми­ни­стар ин­фор­ми­са­ња. Ми­ни­стар од­бра­не био је до сеп­тем­бра 2013. го­ди­не, ка­да се по­вла­чи са тог ме­ста на­кон ре­кон­струк­ци­је Вла­де и за­др­жа­ва ме­сто пр­вог пот­пред­сед­ни­ка.  Ак­тив­но је уче­ство­вао у пре­го­во­ри­ма Вла­де Ср­би­је и при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја у При­шти­ни под по­кро­ви­тељ­ством Европ­ске уни­је. До­бит­ник је број­них на­гра­да и при­зна­ња, ме­ђу ко­ји­ма су: „Ка­пе­тан Ми­ша Ана­ста­си­је­вић” за лич­ност го­ди­не 2012, „Лич­ност го­ди­не 2013” по из­бо­ру „Не­за­ви­сних но­ви­на”, „Чо­век го­ди­не 2013” по из­бо­ру „Европ­ског ма­га­зи­на”, „Нај­е­вро­пља­нин” у из­бо­ру ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је Пр­ва европ­ска ку­ћа. Оже­њен је и има дво­је де­це.

 Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова

Пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је од ју­ла 2012. до ван­ред­них из­бо­ра у мар­ту, прет­ход­но је оба­вљао ду­жност пр­вог пот­пред­сед­ни­ка Вла­де, за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка Вла­де и ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва. На тим функ­ци­ја­ма био је од ју­ла 2008. до ју­ла 2012. го­ди­не. За 2009. го­ди­ну до­био је при­зна­ње „Нај­е­вро­пља­нин”. Ро­ђен је ја­ну­а­ра 1966. у При­зре­ну, ди­пло­ми­рао је на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка у Бе­о­гра­ду с нај­ви­шим оце­на­ма.Био је члан Де­ле­га­ци­је Скуп­шти­не Ср­би­је у Пар­ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни Са­ве­та Евро­пе. Оба­вљао је функ­ци­ју пред­сед­ни­ка по­сла­нич­ке гру­пе у скуп­шти­на­ма Ср­би­је и СРЈ. Био је са­ве­зни по­сла­ник у Ве­ћу гра­ђа­на од 1992. го­ди­не, и по­сла­ник у Скуп­шти­ни Ср­би­је од 2004.

На ме­сту ми­и­ни­стра за ин­фор­ми­са­ње на­ла­зио се у пре­ла­зној вла­ди од ок­то­бра 2000. до ја­ну­а­ра 2001. го­ди­не.  Био је пр­ви пред­сед­ник мла­дих со­ци­ја­ли­ста 1990. го­ди­не и порт­па­рол Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је од 1992. до 2000, као и пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра СПС-а Бе­о­гра­да. Од 2000. до 2003. пот­пред­сед­ник је СПС-а, а ли­дер стран­ке по­стао је де­цем­бра 2006. 

Расим Љајић, потпредседник, министар трговине, туризма и телекомуникација

Ро­ђен је 1964. го­ди­не у Но­вом Па­за­ру, сту­ди­је ме­ди­ци­не за­вр­шио је у Са­ра­је­ву. По­ли­ти­ком се ак­тив­но ба­ви од 1990. У Вла­ди Ср­би­је, обра­зо­ва­ној ју­ла 2012, био је пот­пред­сед­ник и ми­ни­стар спољ­не и уну­тра­шње тр­го­ви­не и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја.

По­сле пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на 2000. иза­бран је за ми­ни­стра за на­ци­о­нал­не и ет­нич­ке за­јед­ни­це у Вла­ди та­да­шње СРЈ. Ми­ни­стар ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке у Вла­ди Ср­би­је био је од 15. ма­ја 2007. до ју­ла 2008, као и од 2008. до 2012. године. 

Ко­ри Удо­вич­ки, пот­пред­сед­ни­ца, ми­ни­стар др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве

Ди­пло­ми­ра­ла је на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 1984, а то­ком сту­ди­ја се ба­ви­ла но­ви­нар­ством. Ро­ђе­на је де­цем­бра 1961. го­ди­не у Ла Па­зу у Бо­ли­ви­ји. Ма­ги­стри­ра­ла је и док­то­ри­ра­ла 1999. го­ди­не на Уни­вер­зи­те­ту Јејл у САД. Од 1993. до 2001. ра­ди­ла је у ММФ-у.  Ју­ла 2003. иза­бра­на за гу­вер­не­ра На­род­не бан­ке Ср­би­је, као пр­ва же­на гу­вер­нер у исто­ри­ји срп­ске на­ци­о­нал­не бан­ке. По­след­њих го­ди­на ра­ди­ла је као аси­стент ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ује­ди­ње­них на­ци­ја.

Зорана Михајловић, потпредседница, министарка саобраћаја и грађевине

Ро­ђе­на је 1970. го­ди­не у Ту­зли. Ди­пло­ми­ра­ла је и док­то­ри­ра­ла 2001. на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Де­сет го­ди­на, од 1996. до 2006, би­ла је за­по­сле­на у ЕПС-у. Од 2004. до 2006. у ка­би­не­ту пот­пред­сед­ни­ка Вла­де Ми­ро­љу­ба Ла­бу­са. У Вла­ди Ре­пу­бли­ке Срп­ске оба­вља­ла је ду­жност са­вет­ни­ка за енер­ге­ти­ку пред­сед­ни­ка 

Лазар Крстић, министар финансија

Ми­ни­стар фи­нан­си­ја у Вла­ди Ср­би­је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1984. го­ди­не Ни­шу, где је за­вр­шио основ­ну шко­лу и гим­на­зи­ју „Бо­ра Стан­ко­вић” као ђак ге­не­ра­ци­је, а по­том је при­мљен на пре­сти­жни аме­рич­ки уни­вер­зи­тет Јејл у САД, где је до­био сти­пен­ди­ју за шко­ло­ва­ње. Ди­пло­ми­рао је са оце­ном „mag­na cum la­u­de” ма­те­ма­ти­ку и ети­ку, по­ли­ти­ку и еко­но­ми­ју 2007. го­ди­не. Од 2007. ра­дио је у фир­ми „Ме­кен­зи” у Њу­јор­ку, где је за ма­ње од пет го­ди­на на­пре­до­вао од ме­ста по­слов­ног ана­ли­ти­ча­ра до по­зи­ци­је мла­ђег парт­не­ра. Из­ве­сно вре­ме уса­вр­ша­вао се на прак­си у во­де­ћем ин­ве­сти­ци­о­ном фон­ду „Бриџ­во­тер асо­ши­ејтс” у САД. Уче­ство­вао је и пре­да­вао на се­ми­на­ри­ма ма­те­ма­ти­ке и ли­дер­ства у Пет­ни­ци, Изра­е­лу и у САД. 

Не­бој­ша Сте­фа­но­вић, ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва

На че­лу Скуп­шти­не Ср­би­је од ју­ла 2012, је­дан је од осни­ва­ча СНС-а и од­бор­ник у Бе­о­гра­ду од 2004. до 2008. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду, за­вр­шио Де­ве­ту гим­на­зи­ју и ди­пло­ми­рао на Фа­кул­те­ту за по­слов­не сту­ди­је. Зва­ње ма­ги­стра еко­ном­ских на­у­ка сте­као је 2011, а док­то­ра ју­на 2013. на Уни­вер­зи­те­ту Ме­га­тренд. Од 2004. до 2008. го­ди­не био је за­по­слен у пред­у­зе­ћу за спољ­ну и уну­тра­шњу тр­го­ви­ну „Ин­тер­спид”, а по­том у пред­у­зе­ћу „Ја­бу­ка”, на по­зи­ци­ји фи­нан­сиј­ског ди­рек­то­ра. На скуп­штин­ским из­бо­ри­ма 2007. иза­бран је за на­род­ног по­сла­ни­ка, а оба­вљао је и ду­жност пред­сед­ни­ка скуп­штин­ског Од­бо­ра за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам. На мај­ским из­бо­ри­ма 2012. иза­бран је за на­род­ног по­сла­ни­ка у Скуп­шти­ни Ср­би­је.

Алек­сан­дар Ву­лин, ми­ни­стар за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња

Ми­ни­стар без порт­фе­ља за­ду­жен за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју од сеп­тем­бра 2013, а прет­ход­но, од ав­гу­ста 2012, ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за КиМ. Ро­ђен је 1972. у Но­вом Са­ду, где је за­вр­шио и основ­ну шко­лу, гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, а Прав­ни фа­кул­тет у Кра­гу­јев­цу. Био је ге­не­рал­ни се­кре­тар Са­ве­за ко­му­ни­ста – По­кре­та за Ју­го­сла­ви­ју, је­дан је од осни­ва­ча Ју­го­сло­вен­ске ле­ви­це (ЈУЛ). Да­нас је ли­дер По­кре­та со­ци­ја­ли­ста. Био је по­моћ­ник ди­рек­то­ра мар­ке­тин­га у фир­ми „Су­пер прес” од 2000. до 2002, ди­рек­тор мар­ке­тин­га у фир­ми „Ко­лор прес”, од го­ди­не 2003. до 2007. и за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра „Ко­лор ме­ди­ја ин­тер­на­ци­о­нал” од 2007. до 2012. Ак­тив­но се ба­вио пу­бли­ци­сти­ком. Био је ко­лум­ни­ста ли­сто­ва „Свет”, „На­ци­о­нал”, „Цен­тар”, ко­мен­та­тор Ра­дио Ин­дек­са и од­го­вор­ни је уред­ник не­дељ­ни­ка „Пе­чат”. 

Ср­ђан Вер­бић, ми­ни­стар про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког разво­ја

Ро­ђен је 27. ма­ја 1970. го­ди­не у Гор­њем Ми­ла­нов­цу и до име­но­ва­ња на ми­ни­стар­ску функ­ци­ју био је на че­лу Цен­тра за ис­пи­те у За­во­ду за вред­но­ва­ње ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња. Но­ви­на­ри­ма је про­те­клих го­ди­на од­го­ва­рао на пи­та­ња ве­за­на за ПИ­СА те­сти­ра­ње. Ди­пло­ми­рао је те­о­риј­ску фи­зи­ку на Фи­зич­ком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, и за­тим ра­дио као ру­ко­во­ди­лац про­гра­ма фи­зи­ке у Ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци Пет­ни­ца. Док­то­ри­рао је на те­му вред­но­ва­ња те­сто­ва зна­ња. Аутор је три уџ­бе­ни­ка фи­зи­ке за основ­ну шко­лу. Ак­ти­ван је на дру­штве­ним мре­жа­ма, има свој блог. Био је сти­пен­ди­ста СА­НУ и Ре­пу­блич­ког фон­да за та­лен­те, а 1986. го­ди­не је до­био Ок­то­бар­ску на­гра­ду Гра­да Бе­о­гра­да.

Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић,  ми­ни­стар прав­де

Ро­ђен је апри­ла 1983. у Ужи­цу, основ­не и ма­стер сту­ди­је за­вр­шио је на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. То­ком сту­ди­ја три пу­та је био по­бед­ник на фа­кул­тет­ском так­ми­че­њу у бе­сед­ни­штву – 2004, 2005. и 2007. го­ди­не. Био је члан ти­ма на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу из обла­сти Ин­тер­на­ци­о­нал­ног јав­ног пра­ва „Phi­lip C. Jes­hup In­ter­na­ti­o­nal Law Mo­ot Co­urt Com­pe­ti­tion”, као и да је 2007. до­био пр­ву на­гра­ду „Алан Вот­сон фон­да­ци­је” на осно­ву ра­да „Ду­ша­нов за­ко­ник и прав­ни тран­скрип­ти”. На Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду од 2009. ра­ди као струч­ни са­рад­ник у на­ста­ви на пред­ме­ти­ма Упо­ред­на прав­на тра­ди­ци­ја и На­ци­о­нал­на исто­ри­ја др­жа­ве и пра­ва, где је 2010. по­стао аси­стент.

Зла­ти­бор Лон­чар, ми­ни­стар здра­вља

Но­вем­бра 2012. име­но­ван је за ди­рек­то­ра Ур­гент­ног цен­тра у Бе­о­гра­ду. Прет­ход­но је био на­чел­ник Ин­те­зив­не не­ге на оде­ље­њу Хи­рур­ги­је Кли­ни­ке за Ур­гент­ну хи­рур­ги­ју у том цен­тру. Ро­ђен је 1971. у Бе­о­гра­ду, где је 1997. ди­пло­ми­рао на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту. Спе­ци­ја­ли­стич­ки курс из хе­па­то­би­ли­јар­не хи­рур­ги­је за­вр­шио је 2001. у Лон­до­ну у бол­ни­ци Ха­мерс­мит, где се уса­вр­ша­вао и 2006. го­ди­не. Спе­ци­ја­ли­за­ци­ју из оп­ште хи­рур­ги­је за­вр­шио је 2003. го­ди­не. За­вр­шио је и спе­ци­ја­ли­стич­ки курс из тран­сплан­та­ци­о­не хи­рур­ги­је је­тре у Кра­љев­ском ко­ле­џу у Лон­до­ну.

Ја­дран­ка Јок­си­мо­вић, ми­ни­стар­ка без порт­фе­ља за­ду­же­на за евро­ин­те­гра­ци­је

Од осни­ва­ња СНС-а би­ла је за­ду­же­на за од­но­се с јав­но­шћу. Ро­ђе­на је 1978. го­ди­не, ди­пло­ми­ра­ла је на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка, на сме­ру Ме­ђу­на­род­ни од­но­си. Члан је Глав­ног од­бо­ра СНС-а, а од пре не­ко­ли­ко ме­се­ци и члан Пред­сед­ни­штва стран­ке. У стран­ци оба­вља и функ­ци­ју се­кре­та­ра за ме­ђу­на­род­не од­но­се. Би­ла је пред­сед­ник скуп­штин­ског Од­бо­ра за кон­тро­лу слу­жби без­бед­но­сти, чла­ни­ца Од­бо­ра за европ­ске ин­те­гра­ци­је, као и Од­бо­ра за ста­би­ли­за­ци­ју и при­дру­жи­ва­ње.

Бра­ти­слав Га­шић, ми­ни­стар од­бра­не

Био је по­сла­ник до 29. ав­гу­ста 2012, ка­да се опре­де­лио за функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка Кру­шев­ца. Пот­пред­сед­ник је СНС-а и пред­сед­ник стран­ке у Ра­син­ском окру­гу. Ди­пло­ми­рао је на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу, гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Кру­шев­цу. Вла­сник је при­ват­ног пред­у­зе­ћа у ко­јем су Те­ле­ви­зи­ја Плус и „Сан­тос”, про­из­вод­ња ча­ја, нат про­из­во­да и ка­фе. Во­дио је жен­ски од­бој­ка­шки клуб Кру­ше­вац Сан­тос, био је ди­рек­тор и члан УО фуд­бал­ског клу­ба На­пре­дак. У скла­ду са од­лу­ком стран­ке да ви­со­ки функ­ци­о­не­ри не тре­ба да бу­ду у ру­ко­вод­стви­ма спорт­ских клу­бо­ва, по­чет­ком го­ди­не под­нео је остав­ку.

Иван Та­со­вац, ми­ни­стар кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња

На ме­сто ми­ни­стра кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња до­шао је ре­кон­струк­ци­јом Вла­де, сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1966. у Бе­о­гра­ду, ди­пло­ми­рао и ма­ги­стри­рао кла­вир у Мо­скви, а као со­ли­ста и с ра­зним ор­ке­стри­ма на­сту­пао је у Ру­си­ји, Ита­ли­ји, Шпа­ни­ји, Ир­ској, Швај­цар­ској, САД, Бел­ги­ји и ши­ром не­гда­шње Ју­го­сла­ви­је. Ди­рек­тор Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је је од мар­та 2001, а то­ком ње­го­вог ру­ко­во­ђе­ња та ин­сти­ту­ци­ја за­бе­ле­жи­ла је зна­чај­не успе­хе, при­зна­те ши­ром све­та.

Ду­шан Ву­јо­вић, ми­ни­стар при­вре­де

Био је ду­го­го­ди­шњи са­рад­ник Свет­ске бан­ке, из­ме­ђу оста­лог и њен пред­став­ник у Укра­ји­ни, а кад му је ис­та­као ман­дат, ме­ди­ји су га у Ср­би­ји 2000. го­ди­не по­ми­ња­ли као озбиљ­ног кан­ди­да­та за гу­вер­не­ра На­род­не бан­ке Ср­би­је. Из­ве­сно вре­ме био је и пред­став­ник СРЈ у Свет­ској бан­ци. Пре­да­је на не­ко­ли­ко фа­кул­те­та у све­ту, а у Бе­о­гра­ду је про­фе­сор на Фа­кул­те­ту за еко­но­ми­ју, фи­нан­си­је и ад­ми­ни­стра­ци­ју (ФЕ­ФА). Ди­рек­тор је Ин­сти­ту­та за стра­те­ги­ју и кон­ку­рент­ност ФЕ­ФА. Ди­пло­ми­рао је, ма­ги­стри­рао и док­то­ри­рао на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, а по­том се уса­вр­ша­вао на аме­рич­ком Уни­вер­зи­те­ту Бер­кли, где је јед­но вре­ме био и го­сту­ју­ћи пре­да­вач.  

Сне­жа­на Бо­шко­вић-Бо­го­са­вље­вић, ми­ни­стар­ка пољопривреде

Ро­ђе­на је у Ива­њи­ци 24. ја­ну­а­ра 1964. го­ди­не. Ди­пло­ми­ра­ла је на Агро­ном­ском фа­кул­те­ту у Чач­ку 1986. Ма­ги­стри­ра­ла је на По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Зе­му­ну 1990. го­ди­не, а 1994. је и док­то­ри­ра­ла на истом фа­кул­те­ту. Шеф је Ка­те­дре за сто­чар­ство и тех­но­ло­ги­ју ани­мал­них си­ро­ви­на на Агро­ном­ском фа­кул­те­ту у Чач­ку. Ан­га­жо­ва­на је као про­фе­сор на основ­ним, ма­стер и док­тор­ским сту­ди­ја­ма. У прет­ход­ном са­зи­ву би­ла је за­ме­ни­ца чла­на Од­бо­ра за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, тех­но­ло­шки раз­вој и ин­фор­ма­тич­ко дру­штво.

Алек­сан­дар Ан­тић, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке и ру­дар­ства

Ду­жност ми­ни­стра са­о­бра­ћа­ја у Вла­ди Ср­би­је оба­вљао је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду ма­ја 1969, по обра­зо­ва­њу ди­пло­ми­ра­ни еко­но­ми­ста. Био је од­бор­ник у Скуп­шти­ни оп­шти­не Зве­зда­ра у два ман­да­та, од 1992. до 1996, а у три на­вра­та би­ран за од­бор­ни­ка у Скуп­шти­ни гра­да Бе­о­гра­да, на ли­сти СПС-а. Струч­њак је за рад ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Пред­сед­ник је Град­ског од­бо­ра СПС-а Бе­о­гра­да и члан Из­вр­шног од­бо­ра Глав­ног од­бо­ра СПС-а. Био је члан Управ­ног од­бо­ра „Ја­та” и пред­сед­ник Скуп­шти­не „Јат тех­ни­ке”, члан је и Управ­ног од­бо­ра Фуд­бал­ског клу­ба Цр­ве­на зве­зда.

Ва­ња Удо­ви­чић, ми­ни­стар омла­ди­не и спор­та

Ми­ни­стар омла­ди­не и спор­та у Вла­ди Ср­би­је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1982. у Бе­о­гра­ду, где је за­вр­шио Фа­кул­тет ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка. По зва­њу је ин­же­њер ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка. Ва­тер­по­ло ка­ри­је­ру за­по­чео је у бе­о­град­ском клу­бу Пар­ти­зан, да би је на­ста­вио у Ја­дра­ну, у Хер­цег Но­вом, а по­том је био члан ита­ли­јан­ског Про ре­ка. Про­гла­шен је за нај­бо­љег игра­ча све­та 2010. го­ди­не по из­бо­ру ФИ­НЕ. 

Ве­ли­мир Илић, ми­ни­стар без порт­фе­ља за­ду­жен за ван­ред­не си­ту­а­ци­је

Ро­ђен је 1951. го­ди­не у Чач­ку. Ди­пло­ми­рао је на Тех­но­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, а ма­ги­стри­рао на Тех­но­ло­шком фа­кул­те­ту у Чач­ку. По­ли­тич­ку ка­ри­је­ру за­по­чео је 1990. у СПО-у, ка­да по­ста­је и на­род­ни по­сла­ник у На­род­ној скуп­шти­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Но­ву Ср­би­ју, чи­ји је пред­сед­ник, осни­ва 1998. го­ди­не.На функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка Чач­ка пр­ви пут је иза­бран 1996, а по­том и 2000. Био је ми­ни­стар за ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је од 2004. до 2007, а за­тим и ми­ни­стар за ин­фра­струк­ту­ру од 2007. до ју­ла 2008. го­ди­не.Био је ми­ни­стар гра­ђе­ви­нар­ства и ур­ба­ни­зма у Вла­ди Ср­би­је од 2012. до 2014. го­ди­не.