понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

БИОГРАФИЈЕ ПРЕМИЈЕРА И МИНИСТАРА

понедељак, 28.04.2014. у 10:18
Полагање заклетве премијера и министара нове Владе Србије (Фото Фонет)

 

Алек­сан­дар Ву­чић, пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је

Ро­ђен је 5. мар­та 1970. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Ма­ту­ри­рао је у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји 1988, а 1994. го­ди­не за­вр­шио је Прав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. По­ли­тич­ку ка­ри­је­ру по­чео је 1993. го­ди­не као функ­ци­о­нер Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке (СРС) и та­да по­стао на­род­ни по­сла­ник. У тој стран­ци био је све до 2008. го­ди­не, ка­да пре­ла­зи у тек осно­ва­ну Срп­ску на­пред­ну стран­ку (СНС). Ли­дер СНС-а по­стао је у сеп­тем­бру 2012. го­ди­не, на­кон што је та­да­шњи пред­сед­ник стран­ке То­ми­слав Ни­ко­лић дао остав­ку и по­стао пред­сед­ник Ср­би­је по­сле пред­сед­нич­ких и пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра 2012. го­ди­не. Исто­вре­ме­но, Ву­чић је пре­у­зео функ­ци­ју ми­ни­стра од­бра­не и пр­вог пот­пред­сед­ни­ка Вла­де за­ду­же­ног за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је и кри­ми­на­ла. То је ње­го­ва дру­га ми­ни­стар­ска функ­ци­ја, по­што је 1998. го­ди­не био ми­ни­стар ин­фор­ми­са­ња. Ми­ни­стар од­бра­не био је до сеп­тем­бра 2013. го­ди­не, ка­да се по­вла­чи са тог ме­ста на­кон ре­кон­струк­ци­је Вла­де и за­др­жа­ва ме­сто пр­вог пот­пред­сед­ни­ка.  Ак­тив­но је уче­ство­вао у пре­го­во­ри­ма Вла­де Ср­би­је и при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја у При­шти­ни под по­кро­ви­тељ­ством Европ­ске уни­је. До­бит­ник је број­них на­гра­да и при­зна­ња, ме­ђу ко­ји­ма су: „Ка­пе­тан Ми­ша Ана­ста­си­је­вић” за лич­ност го­ди­не 2012, „Лич­ност го­ди­не 2013” по из­бо­ру „Не­за­ви­сних но­ви­на”, „Чо­век го­ди­не 2013” по из­бо­ру „Европ­ског ма­га­зи­на”, „Нај­е­вро­пља­нин” у из­бо­ру ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је Пр­ва европ­ска ку­ћа. Оже­њен је и има дво­је де­це.

 Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова

Пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је од ју­ла 2012. до ван­ред­них из­бо­ра у мар­ту, прет­ход­но је оба­вљао ду­жност пр­вог пот­пред­сед­ни­ка Вла­де, за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка Вла­де и ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва. На тим функ­ци­ја­ма био је од ју­ла 2008. до ју­ла 2012. го­ди­не. За 2009. го­ди­ну до­био је при­зна­ње „Нај­е­вро­пља­нин”. Ро­ђен је ја­ну­а­ра 1966. у При­зре­ну, ди­пло­ми­рао је на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка у Бе­о­гра­ду с нај­ви­шим оце­на­ма.Био је члан Де­ле­га­ци­је Скуп­шти­не Ср­би­је у Пар­ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни Са­ве­та Евро­пе. Оба­вљао је функ­ци­ју пред­сед­ни­ка по­сла­нич­ке гру­пе у скуп­шти­на­ма Ср­би­је и СРЈ. Био је са­ве­зни по­сла­ник у Ве­ћу гра­ђа­на од 1992. го­ди­не, и по­сла­ник у Скуп­шти­ни Ср­би­је од 2004.

На ме­сту ми­и­ни­стра за ин­фор­ми­са­ње на­ла­зио се у пре­ла­зној вла­ди од ок­то­бра 2000. до ја­ну­а­ра 2001. го­ди­не.  Био је пр­ви пред­сед­ник мла­дих со­ци­ја­ли­ста 1990. го­ди­не и порт­па­рол Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је од 1992. до 2000, као и пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра СПС-а Бе­о­гра­да. Од 2000. до 2003. пот­пред­сед­ник је СПС-а, а ли­дер стран­ке по­стао је де­цем­бра 2006. 

 

Расим Љајић, потпредседник, министар трговине, туризма и телекомуникација

Ро­ђен је 1964. го­ди­не у Но­вом Па­за­ру, сту­ди­је ме­ди­ци­не за­вр­шио је у Са­ра­је­ву. По­ли­ти­ком се ак­тив­но ба­ви од 1990. У Вла­ди Ср­би­је, обра­зо­ва­ној ју­ла 2012, био је пот­пред­сед­ник и ми­ни­стар спољ­не и уну­тра­шње тр­го­ви­не и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја.

По­сле пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на 2000. иза­бран је за ми­ни­стра за на­ци­о­нал­не и ет­нич­ке за­јед­ни­це у Вла­ди та­да­шње СРЈ. Ми­ни­стар ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке у Вла­ди Ср­би­је био је од 15. ма­ја 2007. до ју­ла 2008, као и од 2008. до 2012. године. 

 

Ко­ри Удо­вич­ки, пот­пред­сед­ни­ца, ми­ни­стар др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве

Ди­пло­ми­ра­ла је на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 1984, а то­ком сту­ди­ја се ба­ви­ла но­ви­нар­ством. Ро­ђе­на је де­цем­бра 1961. го­ди­не у Ла Па­зу у Бо­ли­ви­ји. Ма­ги­стри­ра­ла је и док­то­ри­ра­ла 1999. го­ди­не на Уни­вер­зи­те­ту Јејл у САД. Од 1993. до 2001. ра­ди­ла је у ММФ-у.  Ју­ла 2003. иза­бра­на за гу­вер­не­ра На­род­не бан­ке Ср­би­је, као пр­ва же­на гу­вер­нер у исто­ри­ји срп­ске на­ци­о­нал­не бан­ке. По­след­њих го­ди­на ра­ди­ла је као аси­стент ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ује­ди­ње­них на­ци­ја.

Зорана Михајловић, потпредседница, министарка саобраћаја и грађевине

Ро­ђе­на је 1970. го­ди­не у Ту­зли. Ди­пло­ми­ра­ла је и док­то­ри­ра­ла 2001. на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Де­сет го­ди­на, од 1996. до 2006, би­ла је за­по­сле­на у ЕПС-у. Од 2004. до 2006. у ка­би­не­ту пот­пред­сед­ни­ка Вла­де Ми­ро­љу­ба Ла­бу­са. У Вла­ди Ре­пу­бли­ке Срп­ске оба­вља­ла је ду­жност са­вет­ни­ка за енер­ге­ти­ку пред­сед­ни­ка 

 

Лазар Крстић, министар финансија

Ми­ни­стар фи­нан­си­ја у Вла­ди Ср­би­је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1984. го­ди­не Ни­шу, где је за­вр­шио основ­ну шко­лу и гим­на­зи­ју „Бо­ра Стан­ко­вић” као ђак ге­не­ра­ци­је, а по­том је при­мљен на пре­сти­жни аме­рич­ки уни­вер­зи­тет Јејл у САД, где је до­био сти­пен­ди­ју за шко­ло­ва­ње. Ди­пло­ми­рао је са оце­ном „mag­na cum la­u­de” ма­те­ма­ти­ку и ети­ку, по­ли­ти­ку и еко­но­ми­ју 2007. го­ди­не. Од 2007. ра­дио је у фир­ми „Ме­кен­зи” у Њу­јор­ку, где је за ма­ње од пет го­ди­на на­пре­до­вао од ме­ста по­слов­ног ана­ли­ти­ча­ра до по­зи­ци­је мла­ђег парт­не­ра. Из­ве­сно вре­ме уса­вр­ша­вао се на прак­си у во­де­ћем ин­ве­сти­ци­о­ном фон­ду „Бриџ­во­тер асо­ши­ејтс” у САД. Уче­ство­вао је и пре­да­вао на се­ми­на­ри­ма ма­те­ма­ти­ке и ли­дер­ства у Пет­ни­ци, Изра­е­лу и у САД. 

 

Не­бој­ша Сте­фа­но­вић, ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва

На че­лу Скуп­шти­не Ср­би­је од ју­ла 2012, је­дан је од осни­ва­ча СНС-а и од­бор­ник у Бе­о­гра­ду од 2004. до 2008. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду, за­вр­шио Де­ве­ту гим­на­зи­ју и ди­пло­ми­рао на Фа­кул­те­ту за по­слов­не сту­ди­је. Зва­ње ма­ги­стра еко­ном­ских на­у­ка сте­као је 2011, а док­то­ра ју­на 2013. на Уни­вер­зи­те­ту Ме­га­тренд. Од 2004. до 2008. го­ди­не био је за­по­слен у пред­у­зе­ћу за спољ­ну и уну­тра­шњу тр­го­ви­ну „Ин­тер­спид”, а по­том у пред­у­зе­ћу „Ја­бу­ка”, на по­зи­ци­ји фи­нан­сиј­ског ди­рек­то­ра. На скуп­штин­ским из­бо­ри­ма 2007. иза­бран је за на­род­ног по­сла­ни­ка, а оба­вљао је и ду­жност пред­сед­ни­ка скуп­штин­ског Од­бо­ра за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам. На мај­ским из­бо­ри­ма 2012. иза­бран је за на­род­ног по­сла­ни­ка у Скуп­шти­ни Ср­би­је.

 

Алек­сан­дар Ву­лин, ми­ни­стар за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња

Ми­ни­стар без порт­фе­ља за­ду­жен за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју од сеп­тем­бра 2013, а прет­ход­но, од ав­гу­ста 2012, ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за КиМ. Ро­ђен је 1972. у Но­вом Са­ду, где је за­вр­шио и основ­ну шко­лу, гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, а Прав­ни фа­кул­тет у Кра­гу­јев­цу. Био је ге­не­рал­ни се­кре­тар Са­ве­за ко­му­ни­ста – По­кре­та за Ју­го­сла­ви­ју, је­дан је од осни­ва­ча Ју­го­сло­вен­ске ле­ви­це (ЈУЛ). Да­нас је ли­дер По­кре­та со­ци­ја­ли­ста. Био је по­моћ­ник ди­рек­то­ра мар­ке­тин­га у фир­ми „Су­пер прес” од 2000. до 2002, ди­рек­тор мар­ке­тин­га у фир­ми „Ко­лор прес”, од го­ди­не 2003. до 2007. и за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра „Ко­лор ме­ди­ја ин­тер­на­ци­о­нал” од 2007. до 2012. Ак­тив­но се ба­вио пу­бли­ци­сти­ком. Био је ко­лум­ни­ста ли­сто­ва „Свет”, „На­ци­о­нал”, „Цен­тар”, ко­мен­та­тор Ра­дио Ин­дек­са и од­го­вор­ни је уред­ник не­дељ­ни­ка „Пе­чат”. 

 

Ср­ђан Вер­бић, ми­ни­стар про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког разво­ја

Ро­ђен је 27. ма­ја 1970. го­ди­не у Гор­њем Ми­ла­нов­цу и до име­но­ва­ња на ми­ни­стар­ску функ­ци­ју био је на че­лу Цен­тра за ис­пи­те у За­во­ду за вред­но­ва­ње ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња. Но­ви­на­ри­ма је про­те­клих го­ди­на од­го­ва­рао на пи­та­ња ве­за­на за ПИ­СА те­сти­ра­ње. Ди­пло­ми­рао је те­о­риј­ску фи­зи­ку на Фи­зич­ком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, и за­тим ра­дио као ру­ко­во­ди­лац про­гра­ма фи­зи­ке у Ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци Пет­ни­ца. Док­то­ри­рао је на те­му вред­но­ва­ња те­сто­ва зна­ња. Аутор је три уџ­бе­ни­ка фи­зи­ке за основ­ну шко­лу. Ак­ти­ван је на дру­штве­ним мре­жа­ма, има свој блог. Био је сти­пен­ди­ста СА­НУ и Ре­пу­блич­ког фон­да за та­лен­те, а 1986. го­ди­не је до­био Ок­то­бар­ску на­гра­ду Гра­да Бе­о­гра­да.

 

Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић,  ми­ни­стар прав­де

Ро­ђен је апри­ла 1983. у Ужи­цу, основ­не и ма­стер сту­ди­је за­вр­шио је на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. То­ком сту­ди­ја три пу­та је био по­бед­ник на фа­кул­тет­ском так­ми­че­њу у бе­сед­ни­штву – 2004, 2005. и 2007. го­ди­не. Био је члан ти­ма на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу из обла­сти Ин­тер­на­ци­о­нал­ног јав­ног пра­ва „Phi­lip C. Jes­hup In­ter­na­ti­o­nal Law Mo­ot Co­urt Com­pe­ti­tion”, као и да је 2007. до­био пр­ву на­гра­ду „Алан Вот­сон фон­да­ци­је” на осно­ву ра­да „Ду­ша­нов за­ко­ник и прав­ни тран­скрип­ти”. На Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду од 2009. ра­ди као струч­ни са­рад­ник у на­ста­ви на пред­ме­ти­ма Упо­ред­на прав­на тра­ди­ци­ја и На­ци­о­нал­на исто­ри­ја др­жа­ве и пра­ва, где је 2010. по­стао аси­стент.

 

Зла­ти­бор Лон­чар, ми­ни­стар здра­вља

Но­вем­бра 2012. име­но­ван је за ди­рек­то­ра Ур­гент­ног цен­тра у Бе­о­гра­ду. Прет­ход­но је био на­чел­ник Ин­те­зив­не не­ге на оде­ље­њу Хи­рур­ги­је Кли­ни­ке за Ур­гент­ну хи­рур­ги­ју у том цен­тру. Ро­ђен је 1971. у Бе­о­гра­ду, где је 1997. ди­пло­ми­рао на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту. Спе­ци­ја­ли­стич­ки курс из хе­па­то­би­ли­јар­не хи­рур­ги­је за­вр­шио је 2001. у Лон­до­ну у бол­ни­ци Ха­мерс­мит, где се уса­вр­ша­вао и 2006. го­ди­не. Спе­ци­ја­ли­за­ци­ју из оп­ште хи­рур­ги­је за­вр­шио је 2003. го­ди­не. За­вр­шио је и спе­ци­ја­ли­стич­ки курс из тран­сплан­та­ци­о­не хи­рур­ги­је је­тре у Кра­љев­ском ко­ле­џу у Лон­до­ну.

 

Ја­дран­ка Јок­си­мо­вић, ми­ни­стар­ка без порт­фе­ља за­ду­же­на за евро­ин­те­гра­ци­је

Од осни­ва­ња СНС-а би­ла је за­ду­же­на за од­но­се с јав­но­шћу. Ро­ђе­на је 1978. го­ди­не, ди­пло­ми­ра­ла је на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка, на сме­ру Ме­ђу­на­род­ни од­но­си. Члан је Глав­ног од­бо­ра СНС-а, а од пре не­ко­ли­ко ме­се­ци и члан Пред­сед­ни­штва стран­ке. У стран­ци оба­вља и функ­ци­ју се­кре­та­ра за ме­ђу­на­род­не од­но­се. Би­ла је пред­сед­ник скуп­штин­ског Од­бо­ра за кон­тро­лу слу­жби без­бед­но­сти, чла­ни­ца Од­бо­ра за европ­ске ин­те­гра­ци­је, као и Од­бо­ра за ста­би­ли­за­ци­ју и при­дру­жи­ва­ње.

 

Бра­ти­слав Га­шић, ми­ни­стар од­бра­не

Био је по­сла­ник до 29. ав­гу­ста 2012, ка­да се опре­де­лио за функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка Кру­шев­ца. Пот­пред­сед­ник је СНС-а и пред­сед­ник стран­ке у Ра­син­ском окру­гу. Ди­пло­ми­рао је на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу, гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Кру­шев­цу. Вла­сник је при­ват­ног пред­у­зе­ћа у ко­јем су Те­ле­ви­зи­ја Плус и „Сан­тос”, про­из­вод­ња ча­ја, нат про­из­во­да и ка­фе. Во­дио је жен­ски од­бој­ка­шки клуб Кру­ше­вац Сан­тос, био је ди­рек­тор и члан УО фуд­бал­ског клу­ба На­пре­дак. У скла­ду са од­лу­ком стран­ке да ви­со­ки функ­ци­о­не­ри не тре­ба да бу­ду у ру­ко­вод­стви­ма спорт­ских клу­бо­ва, по­чет­ком го­ди­не под­нео је остав­ку.

 

Иван Та­со­вац, ми­ни­стар кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња

На ме­сто ми­ни­стра кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња до­шао је ре­кон­струк­ци­јом Вла­де, сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1966. у Бе­о­гра­ду, ди­пло­ми­рао и ма­ги­стри­рао кла­вир у Мо­скви, а као со­ли­ста и с ра­зним ор­ке­стри­ма на­сту­пао је у Ру­си­ји, Ита­ли­ји, Шпа­ни­ји, Ир­ској, Швај­цар­ској, САД, Бел­ги­ји и ши­ром не­гда­шње Ју­го­сла­ви­је. Ди­рек­тор Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је је од мар­та 2001, а то­ком ње­го­вог ру­ко­во­ђе­ња та ин­сти­ту­ци­ја за­бе­ле­жи­ла је зна­чај­не успе­хе, при­зна­те ши­ром све­та.

 

Ду­шан Ву­јо­вић, ми­ни­стар при­вре­де

Био је ду­го­го­ди­шњи са­рад­ник Свет­ске бан­ке, из­ме­ђу оста­лог и њен пред­став­ник у Укра­ји­ни, а кад му је ис­та­као ман­дат, ме­ди­ји су га у Ср­би­ји 2000. го­ди­не по­ми­ња­ли као озбиљ­ног кан­ди­да­та за гу­вер­не­ра На­род­не бан­ке Ср­би­је. Из­ве­сно вре­ме био је и пред­став­ник СРЈ у Свет­ској бан­ци. Пре­да­је на не­ко­ли­ко фа­кул­те­та у све­ту, а у Бе­о­гра­ду је про­фе­сор на Фа­кул­те­ту за еко­но­ми­ју, фи­нан­си­је и ад­ми­ни­стра­ци­ју (ФЕ­ФА). Ди­рек­тор је Ин­сти­ту­та за стра­те­ги­ју и кон­ку­рент­ност ФЕ­ФА. Ди­пло­ми­рао је, ма­ги­стри­рао и док­то­ри­рао на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, а по­том се уса­вр­ша­вао на аме­рич­ком Уни­вер­зи­те­ту Бер­кли, где је јед­но вре­ме био и го­сту­ју­ћи пре­да­вач.  

 

Сне­жа­на Бо­шко­вић-Бо­го­са­вље­вић, ми­ни­стар­ка пољопривреде

Ро­ђе­на је у Ива­њи­ци 24. ја­ну­а­ра 1964. го­ди­не. Ди­пло­ми­ра­ла је на Агро­ном­ском фа­кул­те­ту у Чач­ку 1986. Ма­ги­стри­ра­ла је на По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Зе­му­ну 1990. го­ди­не, а 1994. је и док­то­ри­ра­ла на истом фа­кул­те­ту. Шеф је Ка­те­дре за сто­чар­ство и тех­но­ло­ги­ју ани­мал­них си­ро­ви­на на Агро­ном­ском фа­кул­те­ту у Чач­ку. Ан­га­жо­ва­на је као про­фе­сор на основ­ним, ма­стер и док­тор­ским сту­ди­ја­ма. У прет­ход­ном са­зи­ву би­ла је за­ме­ни­ца чла­на Од­бо­ра за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, тех­но­ло­шки раз­вој и ин­фор­ма­тич­ко дру­штво.

Алек­сан­дар Ан­тић, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке и ру­дар­ства

Ду­жност ми­ни­стра са­о­бра­ћа­ја у Вла­ди Ср­би­је оба­вљао је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду ма­ја 1969, по обра­зо­ва­њу ди­пло­ми­ра­ни еко­но­ми­ста. Био је од­бор­ник у Скуп­шти­ни оп­шти­не Зве­зда­ра у два ман­да­та, од 1992. до 1996, а у три на­вра­та би­ран за од­бор­ни­ка у Скуп­шти­ни гра­да Бе­о­гра­да, на ли­сти СПС-а. Струч­њак је за рад ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Пред­сед­ник је Град­ског од­бо­ра СПС-а Бе­о­гра­да и члан Из­вр­шног од­бо­ра Глав­ног од­бо­ра СПС-а. Био је члан Управ­ног од­бо­ра „Ја­та” и пред­сед­ник Скуп­шти­не „Јат тех­ни­ке”, члан је и Управ­ног од­бо­ра Фуд­бал­ског клу­ба Цр­ве­на зве­зда.

 

Ва­ња Удо­ви­чић, ми­ни­стар омла­ди­не и спор­та

Ми­ни­стар омла­ди­не и спор­та у Вла­ди Ср­би­је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1982. у Бе­о­гра­ду, где је за­вр­шио Фа­кул­тет ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка. По зва­њу је ин­же­њер ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка. Ва­тер­по­ло ка­ри­је­ру за­по­чео је у бе­о­град­ском клу­бу Пар­ти­зан, да би је на­ста­вио у Ја­дра­ну, у Хер­цег Но­вом, а по­том је био члан ита­ли­јан­ског Про ре­ка. Про­гла­шен је за нај­бо­љег игра­ча све­та 2010. го­ди­не по из­бо­ру ФИ­НЕ. 

 

Ве­ли­мир Илић, ми­ни­стар без порт­фе­ља за­ду­жен за ван­ред­не си­ту­а­ци­је

Ро­ђен је 1951. го­ди­не у Чач­ку. Ди­пло­ми­рао је на Тех­но­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, а ма­ги­стри­рао на Тех­но­ло­шком фа­кул­те­ту у Чач­ку. По­ли­тич­ку ка­ри­је­ру за­по­чео је 1990. у СПО-у, ка­да по­ста­је и на­род­ни по­сла­ник у На­род­ној скуп­шти­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Но­ву Ср­би­ју, чи­ји је пред­сед­ник, осни­ва 1998. го­ди­не.На функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка Чач­ка пр­ви пут је иза­бран 1996, а по­том и 2000. Био је ми­ни­стар за ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је од 2004. до 2007, а за­тим и ми­ни­стар за ин­фра­струк­ту­ру од 2007. до ју­ла 2008. го­ди­не.Био је ми­ни­стар гра­ђе­ви­нар­ства и ур­ба­ни­зма у Вла­ди Ср­би­је од 2012. до 2014. го­ди­не.


Коментари18
41414
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetolik Stankovic
Својевремено је један, сада већ бивши политичар, обећавао пензионерима мртвачке сандуке и бесплатне сахране. Ова, најновија, експертска влада, састављена од ликова, углавном анонимних, или по лошем раду запамћених из ранијег периода, не обећава ни толико. Сва је прилика да су у Србији највећи проблем пензионери. Пензионер сам, имам већ 69 година, што је у овом времену и у овој земљи подвиг, дакле наживео сам се и науживао сваког добра, нарочито од 2000. године, предлажем да ми укинете пензију и бар мало растеретите буџет Србије, а мене ратосиљате овако лепог живота, предивног света у којем примитивци и беспризорни кроје судбину поштеном свету. Половину пензије дајем за лекове и лечење, па кад ми је будете смањили, да бисте усрећили будуће генерације, остаће ми да купим конопац, а јаких грана на дрвећу има доста. Но, све за напредак Србије. Све за срећу будућих нараштаја. Од срца вам желим врли властодршци, да доживите судбину нас старих, а ваша мржња према нама нека вам служи на част.
ПРАВНА ДРЖАВА и стручни Менаџери
Одлична идеја да се у Министарству привреде КОНТРОЛИШЕ пословање јавних предузећа. Било би добро да Влада поред главног Менаџера предузећа, именује и његовог ЗАМЕНИКА задуженог за: заступање фирме пред судовима, јавне набавке, обуку кадрова,... а који би био дипл.ПРАВНИК са положеним правосудним испитом. Највећи проблем државе Србије ће бити да се нађу квалитетни МЕНАЏЕРИ (и његови помоћници) који ће да раде за плате од 2.000 евра (плус бонуси из добити).
Драгана .
Алек­сан­дар Ан­тић, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке и ру­дар­ства Ду­жност ми­ни­стра са­о­бра­ћа­ја у Вла­ди Ср­би­је оба­вљао је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду ма­ја 1969, по обра­зо­ва­њу ди­пло­ми­ра­ни еко­но­ми­ста. Био је ОДБОРНИК у Скуп­шти­ни оп­шти­не Зве­зда­ра у два ман­да­та, од 1992. до 1996, а у три на­вра­та би­ран за ОДБОРНИКА у Скуп­шти­ни гра­да Бе­о­гра­да, на ли­сти СПС-а. Струч­њак је за рад ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Пред­сед­ник је Град­ског ОДБОРА СПС-а Бе­о­гра­да и члан Из­вр­шног ОДБОРА Глав­ног ОДБОРА СПС-а. Био је члан Управ­ног ОДБОРА „Ја­та” и пред­сед­ник Скуп­шти­не „Јат тех­ни­ке”, члан је и Управ­ног ОДБОРА Фуд­бал­ског клу­ба Цр­ве­на зве­зда. Оволико ОДБОРА на овако малом простору... А ни за један од ових ОДБОРА му није било потребно неко конкретно знање, па да кажемо да је стручњак јер ето, "где све није био ангажован".
ko niko
hehehe, a da to im estonka izabrala ministre po psiholoskim profilima
Dragana Savićević
Sada je krajnje vreme da ova garnitura donese jednoglasno odluku kojom su sva ranija rešenja i pljačkaška komunistička pravila stavljena van snage. Vratite vlasnicima ono što im pripada i prerstanite da štitite sve one koji još uvek žive na tuđ račun. Oslobodite već jednom naš svet komunističkog karcinoma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља