среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Први мај – власт радницима

Аутор: Миленко Срећковићуторак, 29.04.2014. у 15:00

Први мај је један од важних датума у историји радничке борбе захваљујући којој су остварена данашња радничка права која сматрамо нормом једног цивилизованог живота. У прошлости велики број радника дао је свој живот у борби за скраћење и увођење осмочасовног радног времена. Историјат радничке борбе показује да су за свако појединачно радничко право радници морали да се изборе сопственим снагама. У интересу радника је и већа партиципација у управљању предузећима, али и могућност да учествују у демократским процесима друштва у којем живе. Док се данас у неким земљама иде ка увођењу шесточасовног радног времена, у Србији још увек није поуздано утврђено да ли они који имају посла за свој рад уопште примају плату, да ли уопште могу да прехране своју породицу, и чему могу да се надају од управо најављених реформи.

Нови премијер често говори о увођењу нове радне етике и „промени свести” народа, па је могуће да је у пакету тих реформистичких мера укључен и неки мистериозни шамански обред за достизање виших сфера капиталистичког просветљења.

До недавно су Грци били оптуживани да су лењи и нерадници и да је то разлог економског краха у којем се недавно нашла њихова земља. Међутим, статистика показује да су они у ЕУ водећа нација по броју часова проведених на радном месту и да су по том питању далеко испред својих колега из Немачке, из које је стизало највише примедби на доколичарски јужњачки менталитет. Оно што се поуздано може рећи за Србију јесте да има врло јефтину, а квалификовану радну снагу, а по неким експертима то је наша „квалитативна предност” у привлачењу страног капитала, који почива на експлоатацији радне снаге, и у чијем је интересу да радничких права буде што мање.

Многи окривљују „наслеђе самоуправљања” за олако схваћену радну етику, док се потпуно превиђа да овде стварног самоуправљања никада није ни било, већ је о свему главну реч имала владајућа партија, било у једностраначком, било у вишестраначком систему. Све откривене афере указују на то да су за највеће расипање државног новца одговорни припадници политичко-економске власти. Партократија и идолопоклонички однос према вођи једини је континуитет који постоји у политичком животу Србије, а највеће растерећење државног буџета дошло би кроз стварну демократизацију политичког, економског и синдикалног живота, где би становништво могло да учествује у одлучивању о стварима које га се непосредно тичу. У супротном, уколико мере штедње буду уперене против оних који једва састављају крај с крајем, право име за реформе требало би да буде рестаурација – рестаурација система у којем само власт има привилегије, док су сви остали дужни да им својим ринтањем те привилегије обезбеде.

Првог маја посветимо се размишљању о солидарности и о томе зашто је за све нас важно да у друштву свако има своје место и свој део елементарног људског достојанства. Мармеладов у „Злочину и казни” каже да сваки човек треба да има неки излаз. Колико је данас међу нама оних који немају никаквог излаза?

Председник Покрета за слободу


Коментари4
672a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Zoran
"Посветимо се размишљању о солидарности и о томе зашто је за све нас важно да у друштву свако има своје место и свој део елементарног људског достојанства"__________ Solidarnost je logicna samo kada neko ima problem koji tresko ili nikako ne zavisi od njega. Recimo bolestan pa mu pomogni nekim donacijama. I to je to uglavnom. Ostalo sve zavisi od tebe. Sto bih ja pomagao neradiku, glupaku ili budali?
Zoran Zoran
Malo ljudi radi 8 sati i u Srbiji i na Zapadu. Svi rade vise. Izuzeci su ovi po drzavniom luzbama. Oni su na poslu 8 sati, ali rade manje. Svuda je to manje vise isto sa drzavnom sluzbom, pa su tako i privatnici slicni jedni drugima ma gde bili, u Srbiji ili na Zapadu. nemoguce je da radnici upravljaju preduzecem ili bilo cim drugiim, skolom, pozoristem,... Svako bi trebalo da radi svoj posao, livac da lije, direktor da komanduje i organizuje. I tesko je da neko bud ezainteresovan za nesto ako nije NJEGOVO licno. Gleda samo da izmuze i da ga nema. To je prokletsvo svacijeg(nicijeg). Proklestvo kad je nesto je moje je to sto cu da zaposlim i platim apsoluton anajmanji broj ljudi i platim ih sto manje. Ali to i niej prokletstvo, otvori privatno pa plati i ti malo i zaposli malo i obogati se. Znam o cemu pricam kao covek koji je prosao rad u Americi kod gazde i sada rade za njega. A radio i u Srbiji u drzavnoj sluzbi, pokusavao i za privatnika,...prosao dosta i osetio mnogo.
Žarko Vukmirovic
Osmočasovno radno vreme je rezultat borbe radničke klase i permanentnih pritisaka na kapitaliste. Oni koji ovu notornu činjenicu koja ima aksiomatsku postojanost relativizuju svrstavaju sebe u kategoriju ignoranata.
Frank Rizzo
Osmocasovno radno vreme je rezultat tehnoloskih inovacija; grci su mogli da rade i 24 sata na dan - to ne bi promenilo nista Ako su u srbiji mcdonalds plate ili nize /mislim na US standarde/ to nije krivica mcdonaldsa - to je ono sto srbija ima da ponudi Zaista, vreme je da se probudite - nazalost toliko trenutno vredite; ali bice bolje /ovo bez cinizma/

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља