уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Расподелити, а не смањити број бруцоша

среда, 30.04.2014. у 14:30
Ректор Владимир Бумбаширевић: И богатије земље нису у стању да обезбеде у потпуности бесплатно високо образовање, тако да, у овом тренутку, овај захтев није реалан Фото З. Кршљанин

Академска заједница од новог министра просвете очекује да се промени Закон о високом образовању како би се омогућило боље функционисање универзитета, укључујући ту и процес признавања диплома, који мора бити што бржи и једноставнији. Као горући проблем на универзитету је и лоша финансијска ситуација, а држава је та која мора да почне да одређује број студената у складу са потребама тржишта – каже у интервјуу за наш лист професор др Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду.

И даље део јавности сматра да „болоња” у Србији није успела, а један од најбољих доказа јесу дипломирани бечлори који не могу да се запосле, већ сви иду даље на студије, иако је замишљено да се они школују за брзо запошљавање, а да на мастер и докторске студије иду они који желе да се баве науком?

– Ако тако поставите ствари, нисам сигуран да је „болоња” успела ни у осталим земљама. Проблем је у економској ситуацији која је лоша у читавој Европи, па студенти пре настављају образовање него да буду незапослени на бироу. Питање је да ли за бечлоре реално постоје радна места, тржиште их не препознаје, нама још недостаје национални оквир квалификација.

Бесмислено је и да се студенти два пута уписују, да факултети воде дупле евиденције...

–Није на свим факултетима тако. На пример, на медицинској групацији овај проблем не постоји, јер су студије интегрисане, а недавно је на Сенату усвојен предлог да се и за друге области омогући акредитација јединственог студијског програма, али са више излаза (после остварених 180, 240 или 300 ЕСПБ). Значи неко може да изађе као бечлор или да настави ка мастеру.

Када помињете медицину, имамо 2.800 незапослених лекара, а и ове године ће сви медицински факултети уписати око 1.500 бруцоша. Да ли је потребно смањити број студената и када ће коначно упис бити на основу потреба државе и тржишта рада?

– Ја сам увек за то да се прво уради детаљна анализа потреба, јер свака мера која се сада донесе имаће ефекат тек за шест, седам година, тако да је питање ако сада и има вишка лекара, да ли ће их и тада бити. Није довољан само овај податак Националне службе за запошљавање, јер је у Србији број лекара по глави становника мањи него у већини развијених земаља Европе. Познато је да су неке европске државе водиле рестриктивну политику школовања лекара, па су после неколико година били у ситуацији да запошљавају лекаре из других земаља.

 

Ректор Владимир Бумбаширевић и новинарка „Политике” Сандра Гуцијан Фото З. Кршљанин 

Значи не сматрате да је потребно смањити број студената?

– Потребно је вероватно урадити прерасподелу уписних квота, а не смањивати број бруцоша, иначе нећемо успети да остваримо оне проценте о броју високообразованих између 30 и 34 године до 2020. године, како је зацртано у Стратегији развоја образовања. Знање је ресурс који је потребан свакој држави, а које је то врста знања, то држава мора да одреди, а не факултети.

Да ли пада ниво студија – имамо поплаву студената са високим просеком, то показују подаци просветних власти, а недавно је и државни секретар Министарства просвете рекао да су докторске тезе које се данас бране, слабије од магистарских које су писане некада?

– Не бих се сложио за докторске студије, оне су мотор развоја и унапређења истраживања на универзитету. Уведени су строги стандарди када је у питању обавезно објављивање радова пре одбране, те на тај начин имамо и инострану рецензију квалитета доктората, а на многим факултетима је уведено да кандидат мора да буде први аутор, да се тачно види шта је његов допринос. Између осталог и то је допринело да се Универзитет у Београду нађе веома добро позициониран на Шангајској листи.

Научници са института, нарочито из Винче, тврде да је УБ на овој листи захваљујући њима, јер су им се смањивале плате уколико на радовима нису писали Универзитет у Београду?

– УБ је дошао на Шангајску листу захваљујући њима, али и свим осталим чланицама универзитета. Анализом СЦИ публикација у 2011. години, које су рачунате за Шангајску листу, утврдили смо да су институти допринели са 30 одсто радова, а факултети са 70. Највише радова је било са Медицинског факултета, а затим из Винче.

Да ли очекујете померање на Шангајској листи овога лета?

– Оно што је добро јесте да имамо тренд повећања броја радова објављеним на СЦИ листама, али и да се све више радова објављује у часописима који спадају у сам врх науке. Ту смо се шест пута побољшали за неколико последњих година. Добро је што имамо више радова 2012. него 2011. године, што ће се овог пута бодовати, али је забрињавајуће што се у 2013. години запажа известан пад.

Да се вратимо на квалитет студија, рекли сте за докторске, али шта је са основним студијама, зар вама толики број најбољих студента не говори да падају критеријуми? Чињеница јесте да су некада студије биле теже.

– Ако би се ценило само на основу пролазности студената, могло би да се закључи да су биле теже. Међутим, ми већ више година спроводимо озбиљне реформе наставе која подразумева нове методе учења са више интерактивног рада, континуирано праћење постигнутог знања путем чешћих провера, што све као резултат даје бољу пролазност и боље знање на испитима.

Управо је објављена анализа пролазности по факултетима, још има око пет одсто предмета на којима студенти тешко добијају шестицу, да ли сте задовољни што су проценти слични као и у прошлој анализи?

– Лично не могу да будем задовољан, јер се није показало побољшање за годину дана, иако може да се примети да су на појединим факултетима одређене корективне мере дале резултата, али појавили су се и нови проблеми.

Које су то корективне мере, шта сте рекли деканима?

– Саветовано је да се детаљно анализирају и истраже разлози за овакве резултате, јер тешко је само на основу процента сагледати право стање. Потребно је видети какав је приступ настави, да ли постоје одговарајући уџбеници, да ли је добро одмерена количина градива коју студенти треба да савладају у одређеном периоду, да ли се тај предмет налази на добром месту у оквиру студијског програма, могуће је да су неопходна нека предзнања да би тај предмет могао да се слуша. На факултетима на којима је све ово примењено, било је резултата и у порасту пролазности.

Зашто се толико инсистира на томе да сви морају да прођу, потребно је да имамо и строге професоре који држе неке критеријуме?

– Критеријуми треба да постоје, али и консензус око тога шта студент треба да зна да би положио један предмет. Оцена не би требало да зависи од „строгоће” професора, а између осталог и циљ реформе наставе са континуираним праћењем знања студената је покушај да се знање што објективније процени.

Колико се универзитет реформисао ?

– Процес реформи континуирано траје. Можда је интересантно да се помене да су студенти укључени не само у све елементе наставе кроз бројне интерактивне видове учења, већ су у ситуацији и да процењују рад професора, утичући тако и на њихово напредовање.

Да, али баш се студенти жале што ти резултати нису јавни.

– Оцењивање наставника је процес који је још релативно нов и има се утисак да му се не приступа увек са довољно зрелости и озбиљности, те је можда потребно сачекати још неко време да у овом поступку сазримо.

Да ли ви знате своју оцену, да ли сте ви за јавно објављивање?

– Као и сваки други наставник, и ја сам знао своју оцену, са којима су упознати и руководиоци студијских програма. Такође, ове оцене представљају и незаобилазан услов за напредовање у наставничкој каријери.

Шта ће Сенат одлучити поводом спорних диплома са ДИФ-а?

– Тек смо добили извештај просветне инспекције, тако да прво морамо да се упознамо са налазом.

Колико је реална прича о доласку 10.000 странаца да студира у Србију на којој је инсистирао претходни министар просвете?

– Ми тежимо да привучемо странце, али ту постоје две кључне препреке: једна је смештај странаца, јер немамо довољно места у домовима ни за наше студенте. Ту рачунамо на помоћ државе, али и на изградњу приватних студентских домова. Други је проблем процедуре добијања боравка, као и непостојање студентских виза.

А то што немамо студије на енглеском језику, мислим да их имају само Медицински и ФОН?

– У процесу акредитације је још неколико факултета за основне студије на енглеском језику, знам сигурно за Економски, то је прошло кроз Сенат. Што се тиче докторских студија, оне се одвијају на енглеском језику на многим факултетима.

Сваке године се студенти буне због високих школарина, недавно је група академаца блокирала Ректорат тражећи бесплатно образовање, колико је тај захтев остварив и да ли сматрате да су школарине превисоке, с обзиром на ситуацију у држави?

– И богатије земље нису у стању да обезбеде у потпуности бесплатно високо образовање, тако да, у овом тренутку, овај захтев није реалан. Међутим, подсетио бих да за око 60 одсто студената држава покрива трошкове школовања, као и да самофинансирајући студенти уколико успешно студирају могу да се квалификују да не плаћају школарину. Сигурно да студентима није лако да обезбеде средства школарине, али факултети морају да обезбеде средства за нормално одвијање наставе.

Студенти који су блокирали Ректорат рекли су да редовно студирају и да имају просеке изнад девет...

– Онда они вероватно не плаћају школарину и не би требало да имају разлога за протест.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

На потпису 1.700 болоњских диплома

Последња информација је била да 10.000 дипломаца годинама чека своје болоњске дипломе. Зашто је дошло до застоја?

– То што информациони систем није у потпуности функционалан је успорило и издавање диплома. Кашњење је било велико, сад су се нека уска грла рашчистила, тако да тај број сигурно није више тако велики. Ја знам да ме рука боли од потписивања, ево, управо је стигло 1.700 диплома са штампе, прошле недеље сам такође потписивао – каже ректор показујући на велику гомилу диплома на столу у својој канцеларији у капетан Мишином здању.


Коментари12
bbe8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Jela Bisic
Za Zorana Zorana:Studiranje medicine, u Beogradu, licilo je na vremeplov, jos kada sam ja studirala(70ih).Sada dolaze gosti iz inostranstva da pokazuju rutinske,skoro vec zastarele operacije.Necu o aparaturi.I stalnom nedostatku ovoga i onoga.Pitajte, uostalom, pacijente.Necu onda ni o specijalizacijama.A otvaranje peivatne ordinacije u Srbiji:pitajte se zasto ih ne itvaraju lekari,koji imaju u drzavnoj sluzbi plate oko 800E.Oni svi(medju njima)koji primaju mito su konkurencija privatniku.Nelojalna.Vasem rodjaku savetujem-da sedi gde je.
Srpska priča
Lako je u državnoj firmi, fakultetu, bolnici, praviti porodičnu dinastiju. Kolege ti sinu, na ispitima daju desetke, sa prosekom od 10,0 on je prvi na prijemu u posao, na poslu ga "porodica" protežira za specijalizaciju , doktorat i profesuru. Radnička deca uče crnački, imaju prosek 9-9,5 i pošto ne mogu da se zaposle, beže u Dojčland. I tako propada sve...
Zoran Zoran
"Zasto bi neko studirao drustvene nauke u Beogradu?"_______Naravno da nece. Evo primera iz moje porodice. Dete za godinu dana polazi na fakultet, zivimo u SAD. Voli prava, i rekao bih da bi mu to islo, ali nece da studira u Americi. Bez ikakve hvale, mozmeo da mu platimo bilo koji fakultet na planeti Zemlji. Ali, kako to biva, dete hoce da studira u Srbiji i tamo da ostane. Nema problema, ali sa drustvanim naukama mozes da se slikas, to vazi samo u Srbiji, ekonomija, prava, ...nista ne prolazi vani. Tehnicke neces, to prolazi. Sta ti je ostalo? Pa medicina, farmacija, stomatologija,...i to je to. I verovatno ce medicinu. Naravno, receno mu je da ma koliko dobar student bio ekstremno su male sanse da te ostave na fakultetu jer radi "porodicna tradicija". Za specijalizaciju ces da se nacekas, jedno, 2, 3 godine, ali zato mozes da zaversis ovde u SAD za 3 godine internu. Posle otvori u Srbiji privatno, pa vidi da li ti ide. Ako ide, odlicno, ako ne ide, nije tesko zakljuciti gde ces.
Dr Jela Bisic
Sa gornjim komentarima se p0tpuno slazem.Moram samo da napomenem da je prica o 10 000 stranih studenta-bajka.Nema od toga nista.U jeku nesvrstanosti i studentske razmene sa nesvrstanim zemljama,pocetkom 70ih(posle rata 67.,pre toga dogovora Tito-Naser,navale Palestimskih stuenata posle Izraelske okupacije)BU je imao maksimalno 7 000 stranih studenata,uglavnom Arapa,uglavnom Palestinaca-Jordanaca.I tada su, najednom, u sred prvog semestra,upisanima uvedene skolarine,placanje socijalnog,placanje sa smestaj u domovima.Italija je tada bila jeftinja od Beograda,i licno znam mnoge koji su otisli.U toku sedamdesetih-vecina drugih univerziteta je uvela naplacivanje-Nis,N.Sad i Pristina.Ostali su bespatni Tuzla,neki fakulteti u Rijeci...i nista drugo.Sve posle toga je bilo-osipanje.Broja stranaca,mogucnosti za pristupacno studiranje,i kvaliteta studija,naravno.Neka profesor objasni:zasto bi neko studirao medicinu,tehnicke nauke,u Beogradu?Zasto bi neko studirao drustvene nauke u Beogradu?
Sveta Martinović
@stari doktor @vladan Odlični komentari. Dodao bih samo, da treba objaviti i koliko penzionera (odn. onih koji su stekli uslov za penziju), radi u zdravstvu i na Univerzitetima. Klanovi, dinastije, korupcija, nepotizam...Posla za novog ministra zdravlja i prosvete preko glave.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља