четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26

Слава и Ђурђевдан у друштву танга и фламенка до краја године

субота, 03.05.2014. у 21:57

Коло, игра са бројним варијантама (играчким и музичким), као заштитни знак Срба ма где живели, крајем марта је номиновано за репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа (НКН) Унеска, на састанку Националног комитета НКН у Министарству културе, под званичним називом „Коло – традиционална игра у Србији”.

Србија је после потписивања Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа 2010. и формирања читаве мреже НКН до сад номиновала три добра. На основу одлуке Националног комитета и Министарства културе Србија је прошле године поднела кандидатуре за упис славе, као појединачне номинације и пролећног празника: Хидрилезе/Светог Ђорђа као мултинационалне номинације (са Хрватском, Македонијом, Румунијом, Молдавијом и Турском) за упис на репрезентативну листу Унеска. И на њој ће се званично наћи до јесени 2014. Коло је номиновано недавно и на репрезентативној листи Унеска би требало да буде у јесен 2015.

Заједничке номинације иначе нису новина, јер је на пример танго ушао на листу Унеска као заједничка номинација Аргентине и Уругваја, а соколарство је нематеријлна баштина чак 12 земаља.

 

Унеско је Конвенцију о заштити нематеријалног културног наслеђа усвојио 2003. Ратификовала јује до сада већина чланица Унеска, а од јуна 2010. и Србија. Међутим, земље из окружења су брже реаговале и знатно раније усвојиле Конвенцију. Бугарска је предњачила и основала национални регистар НКН 2002. Скоро годину дана пре Унескове конвенције и била спремна. Хрватско министарство културе је 2004. основало посебан одсек за НКН који је одмах почео са уписом у национални регистар, а годину дана касније ратификована је Унескова конвенција, дакле пет година пре Србије. Тако је 2009. на Унескову репрезентативну листу уписано седам хрватских добара НКН: дубровачка фешта Светог Влаха, двогласје тесних интервала Истре и Хрватског приморја, умеће израде дрвених традицијских дечијих играчака из Хрватског загорја, годишњи пролетњи опход (љеље) из Горјана, процесија За Крижен на острву Хвару, годишњи покладни опход звончара с подручја Каства и чипкарство у Хрватској (Паг, Хвар, Лепоглава). Потом су 2010. уписана на ову листу два хрватска добра- сињска алка и медичарски обрт с подручја северне Хрватске, а на Листу угрожене нематеријалне културне баштине којој је потребна хитна заштита је уписан музички изричај ојкање. Годину дана касније кандидован је бећарац, традиционални вокални напев из источне Хрватске немо коло Далматинске загоре.

Било је речи да ће се Србија, Црна Гора и БиХ организовати око номинације за свирање гусала, али се од тога за сада одустало. Код нас је поменута конвенција покренула и низ питања око закона о културним добрима који уопште не препознаје термин нематеријалног културног добра, али међународна конвенција је по снази јача од националних закона и захваљујући томе могли смо да кандидујемо своје елементе НКН.

Нeмaтeриjaлнo културнo нaслeђe је живо и сачињено од пракси, приказа, израза, знања, вештина, а подразумева и инструменте, предмете, артефакте и културне просторе који су с њима повезани. Такво наслеђе заједнице препознају као део сопственог идентитета и преносе га на будуће генерације.

Национални регистар НКН формиран 2012. води се у Центру за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја у Београду и у oвoм трeнутку сaдржи 27 eлeмeнaтa, а то су: крсна слава, молитва, ђурђевдански обред, белмуж, обичај изливања и паљења ратарских свећа, израда пиротског качкаваља, пиротско ћилимарство, филигрански занат, клесарски занат, пазарске мантије, злакуска лончарија, косовски вез, певање уз гусле, грокталица, певање из вика, ерски хумор, коло, руменка, свирање на гајдама, фрулашка пракса, свирање на кавалу, наивно сликарство Словака, лазарице у Сиринићкој жупи, израда дрвених чутура у селу Пилица, Вуков сабор, ојкача, врањска градска песма, чување Христовог гроба. Списак није окончан и очекује се пристизање нових предлога.

–У прошлом периоду припремили смо нове предлоге за националну листу НКН. Комитет инсистира да се што пре приступи изради новог закона о културном наслеђу, који ће регулисати и област НКН. До тада практична питања треба решавати тумачењем текста Конвенције и израдом правилника о раду. О томе смо известили министре културе Братислава Петковића, а потом и Ивана Тасовца. Комитет се сагласио да је потребно реаговати на номинацију Хрватске за упис ручног витла с острва Иж на Унескову листу угрожених елемената НКН с обзиром да и у Србији постоји врло слична традиција, која је већ уписана у национални регистар (злакуска лончарија) итд – каже Саша Срећковић председник Националног комитета НКН и руководилац Центра за НКН у Етнографском музеју.

Поред ове репрезентативне листе Унеско има и друге попут Листе ургентне заштите и Регистра добрих пракси, за који је дат предлог за номинацију „Искуства миграната– неговање нематеријалног културног наслеђа Срба Крајишника”.

–Међутим ова кандидатура је за сада одложена и искрено не знам због чега се то догодило – истиче Саша Срећковић.

Узаписнику са седнице Комитета наглашено је да се у потпуности подржава иницијатива да се култура Срба Крајишника номинује за добре праксе, јер овај предлог уједињује све елементе крајишке културе са националне листе у један предлог, али је у овом тренутку потребно да се ова номинација доради и темељно припреми за наредни циклус, тачније за следећу годину.Један од закључака је да је у припремљеном материјалу неопходно приказати елементе који указују на континуитет и везу са културом и неговањем традиције Срба у земљама из којих су мигрирали и избегли, и традицијом и праксама које се одржавају данас у Србији, а који би могао да буде препознат као кључан елемент за номинацију у Унеску.

Биљана Лијескић

-----------------------------------------------------------

Светски примери

Танго је, као заједничка номинација Аргентине и Уругваја ушао 2009. на листу нематеријалне баштине Унеска, португалски Фадо примљен је у ово „друштво“ 2011,  док је израда виолина у Кремони у Италији „призната“  2012. Чувени шпански фламенко уписан је на репрезентативну  листу Унеска 2010. године, док се медитерабнска прехрана налази на националним листама Грчке, Кипра, Хрватске...


Коментари5
58ba3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саво Херцег
*** Србија мора да сачува српске обичаје и обележја из Херцеговине и Далмације , да се зна да су у тим крајевима од памтивека живели и Срби, поготове пре поделе Римског царства у 6. веку , а после и хришћанства 1052.г., када је Дрина постала граница и поделила Србе.
Розалија Сонта
У мом месту у Сонти изводи се обичај Чувари Христовог гроба. Изводимо га у римокатоличкој цркви. Било би добро да и ми учествујемо у заједничкој номинацији ѕа Унеско. Римокатаолици и православци.То би било добро. Није добро да учествују само Чувари Христовог гроба из Батајнице. Они су из Хрватске где је тај обичај много присутан код католика. Сви да се удружимо. У Србији у Војводини у многим римокатличким црквама овај обичај вековима траје за Ускрс. О томе требају да размишљају наше институције.
etnosrbija Krajina Zemun
Srbija nema sluh za kulturu sabraće Srba preko Drine, za izbeglice ovdasnje. Kako je moguce da Srbija odbaci nominaciju Srba Krajisnika za Unesko_ Hrvati su ih unesrecili i sve oteli. Ali i Krajisnici u Srbiji su naivni. Veruju svakome, a niko im ne pomaze. Osim toga, nasi Krajisnici treba da vide svoju tradiciju u Srbiji od Prvog svetskog rata. Nije sve od juce. I da cuju strucne ljude. Ne da slusaju one koji nemaju delo na tom polju.
Goca Slikarka
jedna zaboravljena igra iz mog detinjstva a koju su igrali cobani na livadam u vremenu dok se stoka smiri na pasi i ocbanima ostavi slobodno vreme za zabavu. Igra se zvala klis-Moze se reci slobodno da je preteca dnasnjeg hokeja.Igrala se sa stapovima koji su bili bele boje a boja je dobivena guljenjem kore sa drveta.Broj igraca je zavisio od broja raspolozivih igraca.U centru kruga se nalaila iskopana jedna rupa dijametra 30-40 cm. U krugu oko centralne rupe su se nalaile rupe dijametra cca 20 cm.Broj rupa oko centralne rupe je bio broj rupa manje jedan igrac.Igraci se nisu udaljavali od svoje rupe i kod pocetnog udraca koji jedan igrac nastoji da ubaci klis u centralnu rupu ostali igraci drze svoje stapove u svojim rupama.Zatim svi biju stapoviam klis da bi ga odbili sto dalje od centralne rupe Kada je klis udaren s anamerom da se ubaci ucentralnu rupu pocinje odbrana centralne rupe.Ukoliko klis upadne u rupu igraca isti biva diskvalifikovan.Igra se do tri ubacena klis au centaralnu rurpu Ova igra se igrala na Ozrenu u RS
Милан Миљушевић
А божићна чесница?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Унеско и српска баштина
Унеско и српска баштина
Унеско и српска баштина
Унеско и српска баштина
Унеско и српска баштина

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља