недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.05.2014. у 12:20 Никола Белић

Гаврило Принцип већи од Рокија Балбое

Споменик Гаврилу Принципу (Фото З. Кршљанин)

Товаришево – „Нисмо случајно овде поставили Гаврила Принципа. Овде му је место, поред добровољца из Великог рата и бораца из нашег краја који су војевали на Солунском фронту.

Заокружили смо Први светски рат”, прво је што житељ Товаришева Јован Ранисављев каже док показује бисту најпознатијег младобосанца која је управо осванула у срцу овог бачког села.

Чланови локалне месне заједнице у паузи „радне акције” уређења оближње куће у којој им је седиште, дочекују репортере „Политике” покрај малог меморијалног комплекса посвећеног Великом рату.  
– Сада је најпознатији младобосанац на једној страни, у средини је знамење са ликом српског добровољца у борбама од 1912 до 1918, а на другој страни је плоча са именима 50 добровољаца. То су Срби из нашег села, који су регрутовани у аустроугарску војску, предали су се Русима у Галицији, а потом чак из Владивостока бродом опловили целу источну и јужну Азију и кроз Медитеран стигли до Солуна, да се придруже опорављеној српској војсци – дочарава Ранисављев.

Срђан Аћимов, Обрад Станков, Јован Ранисављев и Душан Јованов испред авиона, симбола сећања на Милету Протића

Представници локалне самоуправе у Товаришеву показују нам и двојезичну таблу са исцрпним подацима о историји села на српском и енглеском језиком. Закачена је на тек обновљеном аутобуском стајалишту с друге стране улице, тачно преко пута Принципове бисте.

– И ту таблу смо сами поставили као и Гаврилов споменик, без помоћи државе, ионако нисмо чланови ниједне странке. Хтели смо да истакнемо везу нашег села са Младом Босном. Не само да су се овде доселили колонисти из Принциповог завичаја, већ су и староседеоци из Товаришева помагали младобосанце. У срцу те везе су Протићи, стара породица из нашег села. Свештеник Јован Протић који је одавде отишао у Сарајево био је пријатељ Јована Дучића, Светозара Ћоровића и Алексе Шантића који му је посветио песму. У Сарајеву је била и Зорка Протић, Јованова сестра, у чијој кући је ноћ пред атентат провео и сам Принцип – објашњава Ранисављев.

Кућа сарадника „Младе Босне” Петра Протића

Са пријатељима нас води поред старих кућа Протића, Православне цркве Светог Григорија Богослова и споменика из 18. и 19. века, са гробовима свештеника у порти. Иза ње је и некадашњи дом још једног пријатеља младобосанаца, Петра Протића који је преживео рат и вратио се у завичај.

– Ако буде среће, једног дана ћемо ту створити етно-кућу са Петровом заоставштином – нада се Ранисављев, док нам показује унутрашњост ове куће и старе предмете и фотографије који и данас сведоче о пријатељству покојног власника са младобосанцима.

У дворишту Петровог дома чланови месне заједнице разрађују стратегију да се цело Товаришево представи као историјски комплекс. 

– Сва слична села углавном се баве манифестацијама посвећеним храни и локалним специјалитетима и фолклором. Нама је идеја да се овде нађе што више симбола посвећених славној прошлости. Ако су у Војводини већ могли да се диве снази имагинарног лика Рокија Балбое и подигну му статуу у једном селу, зашто ми не бисмо величали храброст историјске личности Гаврила Принципа и овде му поставили бисту – закључује Ранисављев.

Помоћ Огњене Марије Ливањске

Месној заједници у Товаришеву у иницијативи око подизања споменика Гаврилу Принципу помогло је и Удружење Огњена Марија Ливањска, нарочито његови представници Марко и Милош Вуковљак. Ова организација настала је 1998. у Београду и Бањалуци, а после краће паузе обновљена је 2012. године.

Удружење сабира православне Србе из Ливна и околних села, а како они живе и у Товаришеву и оближњем Обровцу укључили су се у акцију око постављања бисте Гаврилу Принципу. „Осим браће Вуковљак, велику помоћ нам је пружио и аутор нашег знамења посвећеног Принципу, вајар Ђорђе Лазић – Ћапша који је већ сачинио бисту грофа Саве Владисавића у Петрограду.

У пројекат су се укључили и редитељ Емир Кустурица и академик Матија Бећковић који су прихватили наш позив да открију споменик и посете село”, каже Срђан Аћимов, секретар МЗ Товаришево.

Милета Протић – уз краља, Енглезе и Тита против фашизма

Међу најпознатијим представницима Товаришева је и Милета Протић, командир Прве ваздухопловне ескадриле Народно ослободилачке војске Југославије, по којем је названа и локална основна школа. Овај пилот, рођен 1913, погинуо је 19. децембра 1944. изнад Жепче у Босни.

Учествовао је у Априлском рату 1941. а потом се склонио у северну Африку, где се прикључио британском РАФ-у, да би се касније вратио, прикључио партизанима и положио заклетву Титу 21. маја 1944.

„Без обзира на све то никада није проглашен народним херојем, претпостављамо због тога што је био из имућне сељачке породице. На споменик са његовом бистом из времена НОР-а у центру села, додали смо и плочу да је учествовао у Априлском рату, на страни Краљевине Југославије. У знак сећања на њега ту је и један авион који би ускоро сами требало да обновимо”, каже Ранисављев.

Споменик Милети Протићу, као и основна школа по његовом имену до почетка последњег рата у Босни налазили су се и у Жепчу.

„Ту је у сећање на њега 1957. постављено сломљено авионско крило које је разнето експлозивом на почетку последњег рата. Претпостављамо да је то учинила Армија БиХ, а ни школа се више не зове по њему”, каже директор ОШ „Милета Протић” у Товаришеву Душан Јованов, показујући фотографије Милете и његов некадашњи споменик у Жепчу, изложене у холу товаришевске осмолетке.

Коментари0
c1d07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Видојко Футурић
Будућност споменика са сличним теематикама је позната - уклањање и претапање бронзе... Додуше треба доста времена да протекне.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља