четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Јиндриховице – стратиште веће од Зејтинлика

Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 05.05.2014. у 15:00
Спомен-костурница жртава аустроугарског логора Јиндриховице у Чешкој (Фото Wikipedia)

Дуго се веровало да је Зејтинлик највеће српско војно гробље изван Србије. Сумњу у то буде најновија сазнања о жртвама аустроугарског логора Јиндриховице, двадесетак километара од Карлових Вари, на обронцима планинског масива Хрушне горе (Рудне планине). У Првом светском рату ово место се звало Хајнрисгрин и било је један од три велика радна логора средње Европе у време Аустроугарске. Последња сазнања казују да је тамо, међу заробљеницима неколико народа, сахрањено и 8.700 Срба. То је, бележе Видоје Голубовић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, и Славољуб Стојадиновић Регрут, етнолог, више од солунског гробља где почива 7.160 преминулих.

У маузолеју у Јиндриховицама не почивају само српски војници и цивили који су били заточеници логора, већ и наши сународници ексхумирани широм Чехословачке 1926–1932. године. О њима, наводе Голубовић и Стојадиновић у научном раду, не само да нема записа у нашој историји, већ крипту у некадашњем Хајнрисгрину, чија кровна конструкција прокишњава, заједно са околним гробовима у фази уништења, чувају само један наш сународник који живи у Карловим Варима и Православна црква у Прагу. А на све то, ове године истиче период у којем је ово гробље заштићено међународним конвенцијама, па вероватно највећем српском стратишту ван матице прети опасност да и само страда ако надлежни државни органи не покрену пред релевантним институцијама иницијативу да се очува то место сећања.

Прича о маузолеју вуче корен из 1914, када су у логор затварани Чеси, Словаци, Мађари и припадници других народа који су дезертирали из аустроугарске војске на почетку Првог светског рата. Они су били први заробљеници Јиндриховица. У наредне две године, како се наводи у чланку Голубовића и Стојадиновића „Јиндриховице (Хајнрисгрин) – аустроугарски логор 1915–1918”, бараке логора који се простирао на око 20 хектара примиле су више од 40.000 заробљеника из Србије, Русије и Украјине, уз нешто мање Италијана. Најбројнији су били српски војници заробљавани у повлачењу према Албанији и цивили који нису могли за њима.

– У Јиндриховицама није било стрељања, али је било исцрпљујућег даноноћног рада уз слабу исхрану. Заробљеници су ангажовани у каменолому и погонима за производњу артиљеријске муниције, конзерви, војничких тањира... До појединих постројења ишло се пешке 30 километара у једном правцу. Од исцрпљености и неухрањености јављали су се пегави тифус, дијареја и дошло је до масовног умирања. Логораши су сахрањивани на источној страни комплекса, на два хришћанска гробља, једном поред другог: православном за Србе и Русе и католичком за Италијане – пишу ова двојица аутора.

Православно гробље снимљено током Првог светског рата

Покопи су најпре обављани у појединачне раке са дрвеним крстовима и обредима. Од 1916, када умире и до 40 логораша дневно, почињу сахране у масовне гробнице. По завршетку рата, 1925. године, прота Миливоје Црвчанин, свештеночувар Српске парохије прашке, покреће иницијативу да се сакупе земни остаци умрлих Срба у логорима широм тадашње Чехословачке. Влада Краљевине СХС прихвата идеју и уз помоћ чехословачког председника Томаша Масарика, чија је држава поклонила земљиште, спроведена је ексхумација од 1926. до 1932. године. Тела око 7.100 Срба, заједно са руским жртвама, покопана су у недовршеном резервоару који су логораши градили и који је преиначен у маузолеј у Јиндриховицама, званично отворен 8. јула 1932.

А онда долази до преокрета: Дејан Ранђеловић, једина особа која и данас брине о маузолеју – наш човек који живи и ради у Карловим Варима – случајно је открио још нешто...

– Обилазећи шуму око некадашњег логора, Ранђеловић је наишао на масовне неексхумиране гробнице. Поред појединих су били спомен-обелисци са именима српског порекла из Чачка, Параћина, Пожаревца и других крајева. О постојању тих гробова наша амбасада и институције Србије нису знали ништа. Увидом у документацију у Прагу, утврђено је да 1.600 интернираца у заједничким гробницама није ексхумирано. Та тела нису пренета, јер места у костурници није било – истичу Голубовић и Стојадиновић.

У њиховом раду додаје се да према Женевској конвенцији војничка гробља не смеју да се дирају у периоду од сто година. То време, упозоравају, истиче ове године, а већ се прича да се нека чешка фирма заинтересовала да купи ово земљиште.

----------------------------------------------------------

Српска црква у логору

Српски заробљеници у Јиндриховицама изградили су за време рада логора и цркву. Она је разрушена, али је лоцирано да се налазила код капије логорског гробља. То место данас је обележено импровизованим гредицама.


Коментари6
55c62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
@ Domacin ekonomista, ne zivim ni u Srbiji ni u Ceskoj. Deda nije bio vojno lice, bio je civil, taoc. Osim toga nasa porodica se oduzila " jugoslovenskoj " drzavi, oduzeli su nam sve sto nije bilo zakucano ekserom, i proterali su nas iz naseg Beograda. Osim Toga je nas pokojni otac pre II. Sv. rata omogucio da se u jednoj bosanskoj opstini, dobrotvornim Radom, izradi kostrurnica palim srpskim vojnicima u I. Sv. ratu. Tu kosturnicu su muslimanski vandali 90-tih godina porusili.
Domacin Ekonomista
Људи, треба да заборавимо идеје попут: "Наћи ће држава пара", "Министарства ће да обезбеде", и сл. Нема од тога ништа, а ако случајно и буде, биће прекасно. Само приватна, грађанска инцијатива. Нпр. коментатор Бон-Берлин да организује прикупљање донација за очување и сређивање ове светиње. Мислим да је најпозванији да то учини.
Bonn Berlin
Moj deda, majcin otac je uhapsen i kao taoc oteran u Jindrihovice gde je umro , samo nekoliko meseci pre zavrsetka rata. Postoje dopisnice zarobljenicke poste u jednoj moli deda svoju suprugu da mu posalje 20 grama butera,Austrijanci nisu dozvoljavali vise. Otac 12 dece, dobar domacin, visoki komesar srpske kraljevske poste je bukvalno umro od gladi 1918 godine. Baka je sve prezivela i umrla je u dubokoj starosti 1952 godine.
Сачувати ИСТИНУ због ПОМИРЕЊА
ХИТНО наћи пара да се реши овај проблем. Да нас наши мртви преци помире са европским народима, када нису могли политичари.
Jadoje Jadnic
U jadnoj drzavi i groblja su jadna, posebno ona od pre sto godina, zapustena, zaboravljena i preorana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља