субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Град није проститутка да пристаје на сваки захтев инвеститора

Аутор: Далиборка Мучибабићпонедељак, 05.05.2014. у 12:00
(Фото Д. Ћирков)

Текст „Дилетантизам као урбанизам” Бранка Бојовића, објављен у стручном часопису „Изградња”, у којем аутор критикује пројекат „Београд на води”, од којег се очекује да буде мотор развоја Србије, једна је од главних тема расправа међу домаћим архитектама и урбанистима. Бојовић, архитекта урбаниста са четвородеценијским стажом без иједне партијске књижице, бритко је проговорио о трансформацији око 100 хектара Савског амфитеатра на десној обали реке.

Шта је дилетантско у начину на који је испланиран „Београд на води”?

О пројекту се говори две године, а још није представљен домаћој јавности. Пешачки мост преко Саве укида пловни пут јер нема 120 метара распона између стубова и висину од 12 метаранад великом водом. Кула од 210 метара уведена је 50метара у реку. Ту је Сава широка око 200 метара и то ће изазвати поремећај у току реке – успоравање протока узводно од куле и убрзање у профилу куле, што ће отежавати маневре пловила. Шопинг мол захтева хиљаде паркинг места и не треба га подизати у центру на најскупљем градском грађевинском земљишту.

Критиковали сте кулу да је копија Геркина, лондонског „краставца”. Зашто сте против, како кажете, ерективног урбанизма?

Солитери су симболи фирми на Ментхетну, били су симболи социјалистичке изградње, у развијеним земљама су симболи технологије, али у Београду постоје високи објекти који су бесмислица. Црна Београђанка је обична административна зграда. Уз хотел „Југославија” сада хоће да зидају две куле од по 137 метара. Зар оне да доминирају историјским центром Београда који има Гардош, барокни Земун, Београдску тврђаву и Савамалу? Ту је идентитет главног града ослоњен на Велико ратно острво, природни резерват у центру, какав нема ниједан град на Дунаву. Ако су куле добре, зашто их у Бечком рингу нема? Облакодере треба одржавати, прати прозоре и фасаду, загревати. Сваки литар воде који пумпа избаци на висину од 210 метара кошта много. Истраживање из 1969. године показало је да деца која живе изнад осмог спрата троструко чешће оболевају од болести дисајних органа од оне која живе на нижим спратовима.

Али од тада су прошле деценије, материјали су квалитетнији. Светски тренд су високи објекти, они штеде скупо земљиште. „Гардијан” је недавно писао како се у Лондону планира 250 кула.

Не у историјском језгру. Не можете у централној зони Париза да подижете објекте више од Тријумфалне капије, Нотр Дама и Ајфеловог торња. Солитера нема ни поред Акропоља. Зашто Грци, који су били тако добри да нам поклоне објекат Захе Хадид на месту бивше фабрике „Беко”, који ће угрозити визуре на Београдску тврђаву, не поруше испод Акропоља део Атине и то чудо сместе тамо?

Људи који верују у „Београд на води” рећи ће вам да је лепо то што кажете, али тржиште је закон, имамо инвеститора и шансу не смемо испустити.

Тржиште јесте закон само под условом који пропише политика. Не можете доћи у другу земљу и понашати се супротно њеним законима. Не сме врхунац наше урбанистичке политике да буде: инвеститор је светиња. Он није дужан да брине о општем и јавном интересу. Политику јавног интереса води град. Не може град да буде проститутка која пристаје на сваки захтев инвеститора.

Шта је пропуштено у планирању трансформације десне београдске обале Саве?

За ту просторну целину Генерални план Београда недвосмислено тражи међународни конкурс. Њега није било. Студија о максималној спратности, коју је усвојио градски парламент, укинута је због једног инвеститора. Није спорно да је развој Савског амфитеатра будућност Београда, али он не сме бити вођен волунтаризмом, партијским, стручним или инвеститорским, јер је урбанизам општи и јавни интерес.

Али је и политика.

Јесте. Али мора бити урбанистичка политика. Она код нас не постоји. Планира се и гради у мандатима. Власт у Србији је урбанистички необразована, тај ресор су водили лекар, па технолог, обоје без знања о урбанизму.

Хоћете да кажете да због „мандатног урбанизма” годишње градимо мање од десет километара аутопута, Прокоп и обилазницу око Београда већ деценијама, метро се планира од седамдесетих година прошлог века, а још смо на почетку?

Један политичар нешто почне, онај што га наследи не наставља него активира своје пројекте и зато данас Србија нема национални консензус око најважнијих инфраструктурних пројеката, модернизације железнице, изградње аутопутева. Сваке три-четири године мењају се људи који руководе капиталним државним пројектима, а не знају посао.

Како скратити процедуре? Оне отварају простор за корупцију, инвеститори одлазе и траже боља места за улагање јер грађевинску дозволу у просеку чекају 17 месеци.

Годишње се донесе стотине закона, али држава не функционише јер је свако министарство феуд. Један министар узме белгијски закон и прилагоди га нашим условима, други италијански, трећи чешки и добијете три модерна али неусклађена закона. Имамо 200 стратегија уместо једне развојне.

Може ли се време за добијање грађевинске дозволе скратити са 170 на 60 дана?

Све док су нам асинхронизовани прописи у имовинскоправним односима, земљишту и катастру, имаћемо хаос. То могу да ураде само правници који знају шта је урбанизам.

Имамо ли ми таквих људи?

У управи немамо.

Да их увеземо?

Домаћи експерти за све области постоје. Али, манипулација стручним људима трајала је деценијама, њихова знања су тешко злоупотребљавана. Данас имамо најбоље људе у свим струкама од којих више нико неће да разговара са политичарима који ништа не знају, а надлежни су.

Министарство грађевинарства има програм „Традиционална српска кућа” – бесплатно нуди пројекте за зидање, али је одзив грађана лош. Да ли бисте свом пријатељу препоручили да гради кућу по тим пројектима?

Да, јер ту има и добро осмишљених типских кућа. Али, проблем је што се и то ради на хо-рук, у једном мандату, и не може да успе. Морате народ образовати да традиционална српска кућа одсликава архитектуру поднебља насталу хиљадугодишњим прилагођавањем становништва клими и земљишту, да се зида локалним материјалима: камен, дрво, цигла. Не може се по систему „дајем ти лекове забадава па ти узми иако можда није лек за тебе”. Сличан конкурс, за домаћинску кућу, расписан је и у време Банета Ивковића. Резултат је био само добро урађен каталог.

Треба ли држава да се бави архитектуром на такав начин или да проверава да ли се гради према пројекту који се узме на тржишту?

Деценијама не васпитавамо човека да му треба архитекта. Сви годинама зидају како стигну, а држава само дође да наплати. Немамо културу простора, то нико не негује. Зато је никло 1,3 милиона дивљих објеката.

Уз хотел „Југославију” сада хоће да зидају две куле од по 137 метара. Зар оне да доминирају историјским центром Београда који има Гардош, барокни Земун, Београдску тврђаву и Савамалу? 

Са њима годинама не успевамо да се изборимо. Постоји ли чаробни штапић за стихијску градњу?

Треба лечити државу јер је бесправна изградња резултат одсуства урбанистичке политике. Од ње смо дигли руке и дозволили бесправну градњу у националним парковима, амбијенталним целинама, водоизвориштима... Многи су зидали нелегално јер су решавали голу егзистенцију, а држава им није понудила земљиште и планове по којима могу да граде. Градови и општине треба да купују земљиште на правцима развоја, парцелишу га и понуде инвеститорима да плате на рате. Свакоме ко зида где није дозвољено треба рушити објекат на његов терет.

Данас и моћни и богати зидају на дивље и профитирају.

Најпре бих се обрачунао са шпекулантима. Сви знамо за спрегу политике и тајкуна који граде бесправно. Људи на власти који толеришу бесправну градњу добијају од инвеститора станове и пословне просторе и неће да руше.

Држава брине о спортским клубовима, а два важна стуба српске културе, Народни музеј и Музеј савремене уметности, још нису реконструисани. Шта нам то говори о приоритетима Србије?

Показује лош квалитет српске политичке елите. Ако се у фудбалу врти велика пара, он мора да производи доходак овој земљи. Донацијама „Звезди” и „Партизану” држава мене поткрада због клубашке концепције спорта. Зашто би грађани плаћали то што „Звездини” и „Партизанови” навијачи праве ванредну ситуацију у Београду па се ангажују хиљаде полицајаца на улицама? У реду, буразеру, може, али све трошкове ти клубови има да плате до банкрота. Уместо што поклања десетине милиона евра таквим клубовима чији су спортски резултати катастрофални, треба улагати у културу. Јер једино ће она остати иза нас.

Да бисте били добар архитекта, морате дуго да живите, рекао је ваш професор Никола Добровић. Ви дуго живите, а ваше колеге кажу да сте један од највећих српских урбаниста. Шта сте желели, а нисте успели за четири деценије рада?

На другој години студија сам схватио да цивилизацијски проблем нашег времена није ауторска архитектура него урбанизам. Урбанизација је најважнији друштвени процес који се десио у Србији 20. века. И зато жалим што немамо конзистентан систем школовања урбаниста који треба да се баве урбанизмом као мултидисциплинарном друштвеном праксом. У њој треба да буду и архитекте, грађевинци, политиколози и правници.

-----------------------------------------------------------------------------------

Генералштаб је за Београд што и опера за Сиднеј

Уједињена струка не одступа од тога да се оштећеном Генералштабу врати аутентични изглед и не укида статус споменика културе. Најављено је рушење зграде А (преко пута владе Србије) до краја године. Шта је решење за Генералштаб?

Обе куће држава треба да поправи и врати им аутентичну фасаду. Ако жели, нека их прода и нека купац преуређује унутрашњост како му воља. Коштало би десет до 15 милиона евра, то је инвестиција, и тај новац би пронашла цивилизована држава. Уместо што милионе из буџета даје „Звезди” и „Партизану”, нека сачува јединствен објекат у архитектури Србије. Генералштаб је за Београд оно што је опера за Сиднеј.

-----------------------------------------------------------------------------------

Ларус урбанизма и архитектуре

Бранко Бојовић рођен је у Београду пре 75 година. Дипломирао је 1963. године на Архитектонском факултету, а колеге га називају струковним Ларусом. Био је руководилац и коаутор више од 100 планова: Просторног плана Србије, Републике Српске, генералних планова Сокобање, Љига, Бара, Пожаревца, Шапца... Објавио је више од 1.200 наслова: 22 књиге, монографије, атласе, 30 урбанистичких студија... Радио је у Савезном заводу за урбанизам – данашњем ЈУГИНУС-у, Институту за архитектуру и урбанизам Србије, Скупштини Београда као члан извршног одбора у три мандата... Члан је Академије архитектуре Србије, а у часопису „Изградња” ствара већ 28 година, од тога половину као главни и одговорни уредник.

Добитник је три награде за животно дело и 82 признања.


Коментари50
e5fef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MIROSLAV VEJN
O Savamali jos samo ovo i molim urednika da ovo isto objavi: citavo to podrucje oko Zeljeznicke stanice mora se tretirati IDENTICNO kako je recimo Berlin tretirao svoj Mitte na kraju Hladnog rata. Prazni, poruseni i militarizirani granicni pojas u novo ujedinjenom Berlinu, nekadasnji centar Berlina..izgradjen je ponovo...u 25 godina!! Pazljivo i postujuci okolno gradsko tkivo..i u Savamali se radi o istom: popunjava se rupa u centru grada. Na prostoru oko Gazele se mora biti uvidjavan prema okolisu ali NEUPOREDIVO VISE oko Karadjordjeve i Savskog trga - tu se mora ustati sva struka, bez milosti, i natjerati investitora da postuje strogo "city fabric". To za investitora ne znaci smrt projekta, NAPROTIV..On saznaje da ovo nije Kalkuta ni Baku pa ni Bratislava!! i da mora biti vise SOFISTICIRAN. To ce pametnome biti dosta da zakljuci da ce to jos vise povecati dodanu vrijednost projekta. Nije isto Mayfair ili Kaludjerica. Neka se prilagodi. Jos je sve samo 3D. STRUKA u Beogradu na ISPITU.
MIROSLAV VEJN
Potpuno se slazem sa Arh. Bojovicem, nisam protiv investitora niti Beograda na vodi nego sam PROTIV !!! pasivne javnosti i gradskih vlasti. Nije dzabe Amfiteatar i desna obala Save toliko vazna za Beograd. To je onako kako ce centar Beograda ostavljati dojam i utjecati na njegove stanovnike i posjetitelje za narednih sto godina. Sada se oblikuje najvaznija gradska cetvrt u buducem ustroju grada. Treba sve detaljno i dobro promisliti. I NIKAD nove kule oko starog Zemuna i Usca...barem ne uz Dunav. Onaj ko pokvari vizuru na dijagonali od Kalemegdana preko Ratnog Ostrva do Gardosa treba krivicno odgovarati. Niko ne stopira Beograd na vodi, samo se stvara kriticka zdrava protivteza jer novac NEMA OCIJU NI SENZIBILITETA ni za historiju ni za prostor AKO GA SE NA TO NE PRISILI!! Beogradjanii, pazite sta radite sa Savamalom i prostorom oko Zeljeznicke stanice! Ako uprskate svoj grad na tako vaznom mjestu, svima u siroj regiji pokazacete da ste u dusi provincija. Samo snobovi svemu pljescu!
Nik Pet
Ma pisete gluposti.Zasto ignorisete moju konstataciju o obnovi Savamale najluksuznijeg dela Beograda u 19.veku.Pljujte koliko hocete ali projekat je vec poceo a i zakidajte se koliko hocete, nema od toga nista.Jedva cekam da se zavrsi projekat.Bice fantasticno.Ionako je sve propalo.Emirati su no.1turisticka destinacija i bice sve vise
Jovica Savic
Vidim, ovde kritikuju, nikako da nešto pohvale. Sve stručnjak do stručnjaka, ne zna se koji je veći. Napraviše polubozanstvo od ovog vremešnog arhitekte, jer njegove primedbe mogu da koriste njihovim partijskim potrebama. Po njima, Beograd moze i da izgubi, samo da graditelj ne stekne neku pohvalu kod naroda. Ja pitam i arhitektu Branka Bojovića, da li postoji nešto u projektu Beograd na vodi, nešto dobro, nešto što se moze pohvaliti?
Hladny /
Mnogo je pakosti, zlobe i licemerja u komentarima. Vi što " konstruktivno kritikujete", treba da kažete ovom narodu, gradjanima ovog grada, šta ste vi to izgradili za 15 godina? Ako, niste ništa uradili, onda ispljuj one koji će nešto uraditi ili relativizuj tudja dostignuća, zato što sam nisi ništa pametno uradio, a krao si Bogu dane 15 godina i pljačkao Srbiju. Zato, tudji uspeh se mora omalovažiti i osporiti po svaku cenu, pod ovim ili onim izgovorom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља