недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Џобсов ход по ивици закона

Аутор: Ј. Ј. К.понедељак, 05.05.2014. у 22:00
Немар Стива Џобса према закону није неуобичајен у Силицијумској долини (Фото Фонет)

Да је Стив Џобс данас жив да ли би требало да седи у затвору? Расправа о овој теми оживела је после открића да је суоснивач „Епла” дрско кршио још један закон. Џобс је, сазнало се у недавно окончаном процесу, био коловођа завере технолошких џинова да неће један другом преузимати стручњаке. Џобс или никад није читао или је свесно зажмурио на први члан Шермановог антимонополског закона који забрањује сваку заверу која ограничава пословање и прописује новчану или затворску казну до три године, пише „Њујорк тајмс”.

Некадашњи први човек „Епла” био је непромишљен у преписци с корпорацијом „Палм” 2007, када јој је претио тужбом за повреду патента уколико не обећа да неће преузимати „Еплове” стручњаке. Исте године је писао Ерику Шмиту из „Гугла” да га прекори због покушаја преузимања једног „Епловог” инжењера. Шмит је проследио мејл уз такође индискретан коментар који потврђује да је у „Гуглу” постојала политика неотимања „Еплових” радника. Када је Џобс сазнао да је „Гуглов” ловац на „Епловог” инжењера добио отказ, одговорио је „смајлијем”, открило се у процесу који је недавно завршен вансудским договорим.

Пре три године 64.500 инжењера подигло је колективну тужбу против неколико водећих технолошких компанија, тврдећи да их је овај тајни пакт спречио да напредују на боља радна места, а гигантима омогућио да одржавају ниске плате. Туженима је одређено да плате казну од 324 милиона долара. Нису међутим поднете кривичне пријаве против директора, што министарство правде није хтело да коментарише.

Не може се ни претпоставити да ли би се Џобс, да је жив и здрав, суочио са оптужницом. Имајући у виду његову огромну популарност, тужиоци можда не би хтели да ризикују да га изведу на суд, коментарише професор правног факултета у Ајови Херберт Хавенкамп.

Договор о непреузимању стручњака није међутим Џобсов једини сукоб са законом, а његово понашање показује да понекад танка линија дели генија од потенцијалног криминалца. Био је у средишту скандала с намештањем цена електронских књига са водећим издавачима. Федерални суд је на крају дугог процеса прошлог лета закључио да је „Епл” играо главну улогу у олакшавању и спровођењу те завере. „Епл” се жалио, а издавачи су се нагодили.

Правни стручњаци запањени су чињеницом да је Џобс био спреман на толики ризик.

„Зар није имао адвокате? Такво понашање понекад срећете у малим приватним или породичним фирмама, али скоро никад код великих компанија као што је ’Епл’. Сваки добар адвокат зна да је то незаконито и морали су да знају да ће их на крају ухватити”, каже професор Хавенкамп.

Најближе оптуженичкој клупи био је у скандалу са лажирањем хартија од вредности, али у то време се већ знало да има рак панкреаса. У „Еплу” и „Пиксару”, где је такође био извршни директор, антидатиране су финансијске опције да би се повећала њихова вредност. Интерна истрага је ослободила Џобса одговорности. „Епл” је признао да су белешке са састанка из октобра 2001. лажиране, јер састанка није ни било. Петоро директора других компанија завршило је у затвору због истог прекршаја, а Џобс није ни оптужен. Остали директори „Епла” су се нагодили с Комисијом за хартије од вредности и напустили фирму.

Аутор Џобсове биографије Волтер Ајзаксон каже да је овај визионар увек веровао да правила важе за обичне људе, али не и за њега.

„То је била његова генијалност и истовремено чудноватост. Веровао је да може да промени законе физике и да изобличи реалност. Правила нису важила за њега, било да је то таблица која му је обезбеђивала паркинг за инвалиде или намера да направи нешто што је другима деловало немогуће. Углавном је био у праву и некако се провлачио”, каже Ајзаксон.

Брајан Лем, амерички новинар који прати технологију, сматра да ови случајеви нису угрозили Џобсову репутацију у Силицијумској долини. Он није марио за конвенције, а данас управо таква култура влада у технолошким компанијама и Џобсов немар према закону није неуобичајен у Силицијумској долини.

„Погледајте Била Гејтса. Хапшен је због брзе вожње, вожње без дозволе. ’Мајкрософт’ је имао проблема са антимонополским законом. То је одлика младих предузетника у области нових технологија, да преиспитују правила”, сматра Лем.


Коментари0
35109
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља