недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.05.2014. у 15:00 Јово Бакић

Скерлић, сто година после

Петнаестог маја навршава се век од смрти највећег књижевног критичара којег је Србија икада имала. Но, осим што је био изузетан књижевни критичар, упркос огрешењу о Владислава Петковића Диса, Скерлић је био и непревазиђени идеолог радикалне демократије. Увидевши да развитку демократије и цивилизованог живота у Србији с краја 19. и почетком 20. века сметају како ауторитарне тенденције последња два Обреновића, тако и капитализам у настајању, те империјализам Аустроугарске, млади Скерлић (умро је прерано, у напону снаге, када је имао тек 37 година) искрено се и бескомпромисно борио како против ауторитарних тежњи владара и лукавих политичара (попут Николе Пашића), тако и против „банкократије” (термин је он сковао) његовог времена и империјализма Аустроугарске и Русије.

Првобитно је, упијајући мисли Светозара Марковића, припадао Социјалдемократској странци, али његова рационална природа, противна свакој тежњи да му слободну мисао неко зароби, није могла прихватити марксистички догматизам тадашњих социјалиста. Отуда се морао повући из ове странке, иако је задржао многе не само просветитељске, већ и левичарске идеје: антикапиталистичко залагање за једнакост, противљење свакој ирационалности, а нарочито црквеном ауторитету (због тога је 1905. године отворено био против увођења Теолошког факултета на Универзитет у Београду), тежња да се тада увелико неписмени, потхрањени и у алкохолизму огрезли народ просвети и цивилизује, критички национализам чији је циљ исправљање уочених мана сопственог народа, интернационализам, исказан у борби за једнакост малих и великих нација, и борба против империјализма.

Но, осим тога, Скерлића његов изражени, иако критички, национализам није омео да увиди да је народ којем припада недовољно јак да се избори са свим проблемима који су Србију и остале земље у којима су Срби живели тиштили, па је стога сматрао да тек сложан рад Срба и Хрвата, па и Бугара и Словенаца, може донети добра у борби против империјализма антисрпски и антијугословенски усмерене Хабзбуршке монархије. Зато је неуморно осуђивао исцрпљивање српске и хрватске штампе у „идиотским расправама о крађи језика”. Схватао је, наиме, да без сарадње Јужних Словена Балкан не може припадати балканским народима, већ ће несумњиво бити монета за поткусуривање великих империја. Стога је, гнушајући се „професионалних патриота”, убедљиво навео сопствене разлоге за заговарање југословенства: „За наше мале народе има свега два пута: ’бити или не бити’, сложити се, сјединити се, па живети и развијати се, или остати растрзан суровим, убилачким међусобним борбама, проводити дане у номиналној независности, и очекивати дан када ће се постати или руска губернија или аустријска провинција”. Нажалост, док је Скерлићева генерација остварила у Краљевини СХС (Југославији) истинску, а не само номиналну независност, и док је генерација после његове поново успоставила ту независност након потпуног губљења националне слободе у Другом светском рату, генерација којој припада писац ових редака проћердала је солидан капитал који су јој преци оставили и дошла је у ситуацију да бира између сличних алтернатива онима које су владале пред Први светски рат.

Не треба се чудити; ко не извуче поуке из сопствене прошлости, најчешће је осуђен на понављање грешака. Скерлић би извесно неизрециво тужан био да може да види како су империје, уз свесрдну помоћ самих у национализму сасвим пропалих Јужних Словена, разорили државу чије стварање није дочекао, а о којој је разборито говорио и писао пре стотину и више година. Вероватно би у очајању гледао шта су потомци, несрећни пиромани, урадили, како ништа нису научили, како их поново треба просвећивати, јер једнако пију и уско националистички мисле као и крајем 19. века. Уистину, југословенска идеја је завладала академском омладином пред балканске и Први светски рат. Тада су Скерлићеви радови били најчитанији у Народној библиотеци, а данас су то књиге водитељки ТВ емисија лаганог садржаја.

Скерлић не може да нас види, што је добро и за њега и за нас. Питање је, међутим, да ли овај и будући нараштаји имају снаге да се суоче са свом невољом у коју их је ускогруди национализам бацио и да ли из тешког историјског пораза могу извући одговарајуће поуке? Добро је што су тренутно водећи људи Србије напустили националистичке илузије њихове младости, па и сан о „руској губернији”, али није утешно што се намеће воља демагога који следе диктат капитала, свеједно да ли арапског, српског, руског, америчког или немачког.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Коментари18
81530
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Čačak
Jugoslovenstvo- najveća humanistička ideja balkanskih prostora -trn je u oku "profesionalnih patriota" iz svih naroda bivše Jugoslavije. Danas su oni u ubedljivoj većini za EU gde nas niko neće ništa pitati. Borba protiv jugoslovenstva i socijalizma, u bilo kom obliku, bila je neophodna u organizaciji promena koje su donele najveću pljačku u istoriji ovih prostora. Na njihovu žalost statistika neumoljivo pokazuje Jugoslaviju u svetlosti koja sada sija samo pojedincima učesnicima u pljački . U Srbiji pljačku su organizovali i izveli Srbi . Zato je Jovo Bakić za poštovanje.
Мр Петар Симић
Радо читам текстове др Бакића у Политици.најчешће се слажем са његовим оценама и ставовима и радујем се истинитим и прецизно израженим ставовима. Овог пута не могу се сложити са оценом да је наш народ у Скерлићево време ,поред остало, био огрезао у алкохолизму,па ни потхрањен,као да и данас "једнако пију и уско националистички мисле" Драги Јово,ово о алкохолизму баш сте претерали,без обзира што је и таквих било. Што се тиче југословенства и национализама,коме разумном није јасно да су разбијањем Југославије (уместо да смо заједно већ поодавно ушли у ЕУ) нису изгубили грађани свих новонасталих држава,сем оних који су уловили у том крвавом мутљагу,обогатили се.
Ljubiša Vuković
Civilizavijski procesi ( praćeni iracionalnom destrukcijom, koja na ovim prostorima uvek bude sastvni deo društvenog toka, pa i uobičajenog toka rada i razvoja - Andrić piše : "i tako dođu vremena kada pametni zaćute... a fukara se obogati" ) ireverzibilni su( nepovratni). Da bismo mogli pravilno da razumemo dijalektiku toka društvenih odnosa i eksploziju namerno izazvanih protivurečnosti, sa destruktivnim dejstvom, potrebno je razumeti istorijski kontekst vremena; Skerlića, socijalizma i sada -nedovršenog, a daleko od pristojnog, modela kapitalizma i metod istorijski materijalizam u dijalektici promena, kažem kao nefilozof, ali dobar poznavalac političke ekonomije I i II ( 9-te, profesor nije davao 10). Inače Skerlić jeste bio vrhunski intelektualac svoga doba ( po toriji književnosti sa teorijom pismenosti; što je nekad bila gimnazija!), ali je njegov profil za istraživanje s obzirom na odnos prema Isidori Sekulić.
KOMUNISTA Uvek
Koliko negativnih misljenja iznetih na racun kolumne. Zar je moguce da toliko silom nametnuti dogadjaji iz dalje i blize proslosti mogu da zatamne sve pozitivne strane jedne zemlje za sve tadasnje narode i sire te zemlje Ali i danas i sutra u ovom i buducem vremenu isto.Mozda cak i mnogo vece koristi za sve narode neke buduce Jugoslavije. Naravno,stvaranju nanovo zemlje treba dobro prouciti njene bivse slabosti,pre svih,nacionalizme,klerikalizme ali i dati mogucnost Srbiji kao najvecoj od svih da bude garant opstanka iste.Svakako da intelektualne,ali i druge elite svih jugorepublika treba da budu saglasne ,a pre svega svesne,ranijih mana i prednosti kao i ogromnih prednosti u buducnosti.Takva ideja ce biti ostvariva kada se svet jos jace polarizuje,a na dobrom je putu ka tome.Verujem da su danas svi svesni, ne samo elite nacionalno i verski neopterecene,nego i obican narod da smo svi narodi EX YU kolonije,a vladajuce elite pioni/izvrsitelji naloga kolonizatora.Demokratija je mska za to
објективан обичан
Сам текст је доказ да су историјске реминисценције данас веома проблематичне и настране, тј. навијачке. Требало би и Скерлића уравнотежено анализирати без дивљења или мржње према неком добу које нисмо сазнали и упознали. Када смо се школски спремали да ишта разумемо сем идеологије? Скерлић је подржавао и писао позитивно о колонијализму, подржавајући овај систем, јер је "користан по развој цивилизације", а помало и оправдан према урођеницима. Са те стране, он би данас био политички врло позитиван; особито у спољној политици, итд. Но, треба бити најпре искрен и поштен интелектуалац и добар стручњак да бисмо могли да разумемо овакве величине у свом времену и народу. Бојим се да смо далеко од тога.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља