субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Богати Украјинци „туристички” избегли у Црну Гору

Аутор: Новица Ђурићсреда, 07.05.2014. у 22:00
Амбасадорка Украјине у Црној Гори Оксана Сљусаренко у опроштајној посети шефу црногорске дипломатије Игору Лукшићу

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Док Црна Гора спроводи санкције уведене Русији због дешавања у Украјини, број туриста из ове земље удвостручио се у односу на прошлу годину. Реч је о туристима из богатих породица. Према подацима Завода за статистику Црне Горе (Монстат), у марту прошле године у Црној Гори боравило је 88 Украјинаца, а овог марта их је у хотелима на црногорском приморју близу двеста.

Туристи из Украјине, према подацима Монстата, имају много већи број ноћења. У марту прошле године 88 туриста из ове државе имали су 695 ноћења, то јест боравили су у просеку 7,8 дана. У истом месецу ове године 182 Украјинца имала су 2.081 ноћење, то јест боравили су у просеку 11,4 дана или скоро четири дана дуже него раније.

Број туриста из Русије у марту је износио 1.885, а иако их је било 27 мање него у марту прошле године. Имали су 15.593 ноћења или 3.800 више него у истом периоду лани. Руски туристи су се у марту ове године задржавали просечно 8,3 дана или два дана дуже него у истом месецу прошле године.

Према Закону о странцима, туристи могу да бораве до 90 дана у року од шест месеци. Ако бораве дуже од три дана, онај ко им је издао смештај, према Закону о регистрима пребивалишта и боравишта, треба њихов боравак да пријави надлежном центру безбедности. Странци могу боравити и дуже од 90 дана, али им треба дозвола Министарства унутрашњих послова.

За сада нико из надлежних ресора не жели да коментарише да ли су гости из Украјине на црногорском приморју туристи или је ипак реч о избеглицама. Уосталом, и да су туристи, морали би бити, према законским нормама, пријављени надлежном центру безбедности. Можда и јесу, али полиција о томе за сада ћути.

Према писању подгоричких „Вијести”, након оружаних сукоба у Украјини број туриста из ове државе у Црној Гори је „порастао”. Црногорски хотелијер код кога борави једна група Украјинаца казао је да је формално реч о туристима, али да су они у ствари избегли због немира.

„Већином је реч о члановима богатијих породица који су дошли у Црну Гору како би се заштитили од свих дешавања у тој држави. Многи од њих боравили су и током априла код нас, а уколико се ситуација не смири, можда ће и продужити боравак”, преносе „Вијести” изјаву хотелијера који није желео да буде именован.

Потпредседник владе и министар спољних послова и европских интеграција Игор Лукшић јуче је поручио да би, како је рекао, Црна Гора и Украјина требало у наредном периоду да наставе да јачају сарадњу кроз конкретне пројекте од значаја за грађане две државе.

Он је ову оцену изнео након што је примио у опроштајну посету амбасадорку Украјине у Црној Гори Оксану Сљусаренко.
Како се наводи у саопштењу, Лукшић је захвалио амбасадорки Сљусаренко на личном доприносу и ангажману током мандата на плану јачања односа Црне Горе и Украјине у различитим областима.

„Лукшић је изразио уверење да ће се у што скоријем периоду продубити дијалог који ће водити проналажењу трајног решења за успостављање стабилности у тој земљи”, наведено у саопштењу.

----------------------------------------------

Проширене санкције Русима и Украјинцима

Подгорица – Влада Црне Горе подржала је одлуку Савета ЕУ којом се 12 руских и украјинских држављана забрањује улазак у земље ЕУ и располагање средствима, а међу „непожељнима” је и председник Думе Сергеј Наришкин, пишу подгоричке „Вијести”, преноси Танјуг. Најзвучнија имена на проширеној листи „непожељних” јесу председница руског Савета Федерације Валентина Матвијенко, заменик руског премијера Димитриј Рогозин и Сергеј Глазјев, саветник руског председника Владимира Путина.


Коментари0
ff179
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља