субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Сећање на 56 Нишлија страдалих од НАТО бомби

Аутор: Тома Тодоровићчетвртак, 08.05.2014. у 10:44
Уништавање касетних бомби после рата: на Ниш бачено више хиљада ових експлозивних направа (Фото С. Лазаревић)

Ниш – Јуче је Ниш обележио деценију и по од великог страдања и петнаести пут свој дан велике туге. Пролеће 1999. године Андрија Ђорђевић, данас двадесетрогодишњак и одличан студент четврте године Грађевинско-архитектонског факултета, памтиће целог живота.

– Са оцем Бојаном и дедом Божидаром био сам у дворишту наше породичне куће. Мајка Мирјана са моје две сестре Мартом и Милицом и бабом Слободанком десетак минута пре тога кренула је према пијаци. Деда је пошао ка гаражи када су се о у исто време чули сирена за ваздушну опасност и злокобни звук авиона на небу, који су у ниском лету надлетали град. Одједном се небо зашаренило од малих падобрана, а онда су се у близини чуле прве јаке експлозије. Отац ме је у трку ухватио и понео ка подруму, а истог трена одјекнуло је неколико експлозија на паркинг-простору Клиничког центра, који се граничи са нашим двориштем, а затим и на неколико метара од нас. Пре него што ми је отац руком прекрио очи видео сам да је деда пао као покошен. Тата ме је оставио у подруму и истрчао, а ја нисам могао да издржим и кренуо сам за њим. Затекао сам оца како клечи изнад деде и хвата се за главу – сећа се Андрија.

Божидар Кока Ђорђевић, Андријин деда, погинуо је од касетне бомбе која је експлодирала у његовом дворишту. На град Ниш тог преподнева 7. маја 1999. године НАТО авиони избацили су педесетак контејнера са смртоносним касетним бомбама. Андрија додаје:

– И данас када чујем звук авиона сетим се ужаса који смо доживели. Моје детињство почело је под бомбама и бомбардовање се не може избрисати из сећања…

Тог 7. маја 1999. године, у уверењу да после бесане ноћи током које су се авиони НАТО-а на град обрушавали неколико пута, нико у Нишу није очекивао трагедију. Целу претходну ноћ НАТО бомбардери су надлетали град и ракетама гађали индустријску зону на северу града и војни аеродром. Знак за престанак опасности тог преподнева сирене су огласиле у 11 часова.

Само двадесетак минута касније, у 11.20 часова, поново се чуло завијање сирена, а неколико минута касније одјекнуле су и прве детонације. Затутњало је, град се тресао од експлозија, у трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, одјекивало је у северозападном делу града. Густ црни дим куљао је са паркинга и из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, лелек се разлегао по парку Чаир, око зграде Универзитета (Бановине), крај оближње здравствене станице, на Градској пијаци поред Нишке тврђаве и оближњим улицама. Јауци и запомагање испунили су мајско преподне.

У трену су стизале вести о ужасу, о погинулим и рањеним код Бановине и Клиничког центра, у Шуматовачкој, у улицама Љубе Дидића и Љубе Ненадовића, у парку Чаир. Од касетних пројектила страдало је много људи, међу њима и млада жена у деветом месецу трудноће, двадесетогодишња радница у башти једног ресторана. Као покошени падали су поред пијачних тезги. Мртвих је било на улицама и тротоарима, у двориштима породичних кућа, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околини.

Животе је за свега неколико минута изгубило 17 цивила, а више десетина грађана Ниша тешко је повређено и рањено.

Нишлије су јуче обележиле тај дан велике туге. Положени су венци на местима страдања, служен је парастос и евоцирана су сећања на време страдања недужних, покошених касетним бомбама, међународним конвенцијама забрањеним оружјем.

Ниш се са сличним ужасом суочио и неколико дана касније, најпре 11. а потом и 12. маја. У пепео и прах претворени су складишта „Југопетрола” и „Енергогаса”, а насеља Дуваниште, Криви вир, Булевар Немањића и Трошарина били су засути ракетама и „наранџастим убицама”. У 78 дана бомбардовања наше земље, у Нишу, који је чак 52 дана био под ваздушном опасношћу, сирене за опасност са неба оглашавале су се 129 пута. У пролеће 1999. године у Нишу је погинуло 56, а повређено је и рањено неколико стотина грађана. Град је бомбардован чак 45 пута.


Коментари18
64b81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Зоран
Шут са рогатим се не туче, а био је још један проблем: Погрешна процена Слобе да ће Русија да помогне. Ја, брате, кад видим да тројица иду да ме опљачкају или побегнем или пристанем шта хоће ако нема никог да ми помогне. Гласали сте Слобу, шта да вам радим. И ја сам био тамо у то време.
Душан С.
@iz Hrvatske s ljubavlju Не можете веровати колико смо свесни. Више него што можете да замислите. Потпуно смо свесни и веома нам је све јасно!
Aleksandar Kadrić
@ U Hrvatsku bez ljubavi Scenario je manje-više bio isti: Opkole se kasarne JNA, drže se u blokadi da bi se vojska naterala na predaju, a paravojska Hrvatske usput domogla naoružanja i municije za naredne sukobe. Pa kad jedinice JNA dođu u pomoć blokiranim kasarnama i počnu sa dejstvima, ispadne da "bezrazložno razaraju hrvatske gradove"!
У Хрватску без љубави
Баш сте га нашли где и кад да се експонирате... Колико се сећам ЈНА није ни улазила у Винковце већ је спасавала своје опкољене војнике из гарнизона у Винковцима које су изгледа, по вама, напали Срби а Срби су и гранатирали Винковце...
iz Hrvatske s ljubavlju
Sućut obiteljima nevinih.. To je maleni djelić onoga što i se događalo događalo u npr mojim rodnim Vinkovcima.. Tamo je 91/92 poginulo nešto više od 700 ljudi od granatiranja.. Pitam se jesu li ljudi u Srbiji svjesni toga?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља