четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Говоримо ли англосрпски језик

Аутор: З. Радисављевићчетвртак, 08.05.2014. у 22:00
Илустрација Драган Стојановић

У Српској књижевној задрузи одржан је научни скуп с темом: „Идентитет српског језика и културе”, на којем је учествовало двадесетак лингвиста, књижевника, професора универзитета, који су указали на статус језика и проблеме с којима се суочава.

Милош Ковачевић, у раду: „Српска припомоћ босанској коби српског језика”, подсетио је да је Скупштина Србије и Црне Горе донела (2005) Закон о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, која је сачињена у Стразбуру (1992).

Закон је објављен у „Службеном листу СЦГ – Међународни уговори” (2005). „Политика” је пренела изјаву тадашњег министра СЦГ за људска и мањинска права Расима Љајића да ће од 1. јуна – албански, бугарски, босански, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик – бити проглашени за регионалне и мањинске језике у Србији, док ће у Црној Гори такав статус добити албански и ромски.

Србија је, дакле, за мањинске признала десет језика, а Црна Гора само два. За два језика која је Црна Гора признала као мањинске – а то су ромски и албански – неспорно је да испуњавају све критеријуме.

Од десет језика које је Србија прогласила за мањинске, два језика: босански и хрватски, не испуњавају те критеријуме. Српски политичари, додао је Ковачевић, готово никад се не консултују са српским филолозима у доношењу филолошких одлука.

Уз напомену да у властима немају партнера за разговор, Иван Негришорац каже да се мора мислити о целини српског културног и језичког простора. Не смемо водити србијанску политику, већ свесрпску. То не значи да треба рушити политичке границе, али се мора водити рачуна и о језичким правима Срба, који живе ван граница Србије.

Чувајући оно што је било, сматра Александар Јовановић, књижевност снажно одређује време које нам стиже из будућности. Као мало шта друго, она је битни чинилац српског идентитета.

Више је него видљиво шта су и како су нашем идентитету давали Свети Сава, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Иво Андрић, али мало ко би се усудио да порекне и доприносе – бар кроз стварање књижевне и традицијске осећајности – Јована Јовановића Змаја, Милана Ракића, Борисава Станковића, Јована Скерлића, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића, Васка Попе, Љубомира Симовића.

У титоистичком југословенству, истиче Мило Ломпар, било је могуће, без било каквог значајног отпора, да дође до уставних промена (1974), по којима су Срби у Хрватској – говорили хрватским књижевним језиком. Показало се да у одсуству културне политике и националне интелигенције – нестаје било каква јавна свест о значају српског језика.

Отуд би – у садашњим приликама – било од значаја обликовати јавну представу о неопходности националне интелигенције. Јер, није могућа било каква јавна брига о српском језику без јавне свести о људима који ту бригу везују за политички и културни положај српског народа.

Ти људи би требало да укажу на чињеницу да се преименовањем српског језика у Хрватској и Црној Гори – стварају предуслови за процес постепеног и насилног однарођавања Срба.

У свом раду „Глобализација и национални статус српске књижевности”, Тиодор Росић наглашава да је глобализација довела до темељних промена у српској националној култури. Она је променила систем односа између масовне и елитне културе, претварајући масовну културу у водећу. Као последица свега тога, појавила се комерцијална књижевност: жанр женских забавних романа, тзв. пинк романи, кримићи и љубићи.

Драган Лакићевић сматра да језик одређује идентитет поезије – песника, предмета и јунака певања. Идентитет језика у поезији може бити спољашњи и унутрашњи: односи се на предмет и на стил певања. И у једном и у другом случају, који су у најбољим случајевима сједињени, језик је саставни део бића – песника и народа.

Зоран Аврамовић се запитао ко ће бити одговоран за угрожавање српског језика. Сигурно, одговорио је, онај део интелектуалне елите који форсира латиницу у штампаним и електронским медијима, они књижевници и научници који пишу латиницом своја дела и други Срби који их следе.

Међутим, највећа одговорност пада на прошле и садашње културне политике српске државе.
Деструкција српског језика, истиче Душко Бабић, толико је очигледна да је један новосадски професор, с правом, за наш садашњи језик понудио термин англосрпски.

Доиста, пред нама, и међу нама, рађа се један другачији језик, ружан, неразумљив, исушен, неприродан. Језик-мутант који тешко можемо звати матерњим, јер нас том језику нису училе наше мајке и баке, као ни велики писци и песници из буквара и читанки...

Језик без душе и дубине који нико не може да воли. Новоговор Бабић је и примерима осликао: апликација, бекстејџ, бизнис-план, имплементација, кол-центар, пи-ар, партиципација, ријалити-шоу, кетеринг, кастинг, скаутинг, стајлинг, шопинг, ретро стил, мејнстрим...

Михаило Шћепановић је говорио на тему: „Црногорски проблем српског језика у Црној Гори”. Хрватску измишљотину да сваки народ има право да свој језик назива како хоће (што нису урадиле озбиљне светске средине, па данас не постоје амерички, бразилски, аустријски, швајцарски и аустралијски језик), Катедра за црногорски језик Филозофског факултета у Никшићу, кривотворећи научну, лингвистичку истину, подводећи критеријуме научности под критеријум географског одређења, учинила је да се латиничка никшићка „Ријеч”, садржајно и научно, сроза на ниво таблоидне литературе.

Расправи о идентитету српског језика и културе присуствовали су и ђаци Филолошке и Земунске гимназије.


Коментари26
6f952
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Забринута Грађанка
Лоше нам се пише уколико се неко не одважи да нешто конкретно предузме. Не знам зашто горепоменути лингвисти и филолози седе и чекају да их политичари или било ко други, консултује. Право би било да одмах реагују и не дозволе да се било чије грешке укорене и шире. Подразумевам да су они предводници народа у очувању језика, па се зато чудим што нису мало борбенији и упорнији, и зашто њихова настојања нису очигледнија. Предлажем да покрену потписивање петиције и упуте је Министарству просвете за штампу књига ћириличним писмом. Петицију Министарству трговине да се нашим производима дају називи из српског језика писани ћирилицом, јер нисам једина која се осећа глупо када не могу у продавници правилно да прочитам и затражим кутију "O' cake"-а, јер Енглески нисам учила. Служим се Руским и Бугарским, па онда, ако морамо бити помодари, када се могу надати да и ови језици буду уврштени при давању назива и исписивању истих на амбалажи наших производа...
Grga Zlatoper
Pozdrav imenjaku! Odavno nisam pročitao sažetiji i istovremeno potpuniji komentar. Usudio bih se dodati da smo retko kad za poslednjih 500 godina bili u teškoj situaciji kao danas. Da bi sve bilo bezizglednije oni koji nas vode nisu ni blizu srpskim vođam iz prošlosti. Sile zla su nas opkolile, osakatile i iscrple, a medijski, propagandno i internetski obezglavile i raspametile. Teško je reći ima li nam spasa. Spasavajući jezik spasavamo sebe.
Грга Мирић
"neki lik" каже овде: Odnos prema jeziku nam je isti kao odnos prema nama samima - neodgovoran. Ali ne slazem se da je latinica kriva i nisam siguran kako to hrvatski i bosanski jezik ne ispunjavaju kriterijum manjinskog na nasim prostorima? Te manjine postoje u znacajnom broju i imaju svoj jezik, kakav drugi kriterijum treba da postoji? 1. Тачно је да смо неодговорни и према себи, па и према свом језику. 2. Наравно да латиница, као ни ћирилица нису ни за шта криве. Али јесу криви српски лингвисти који једини на свету прописују два актуелна писма (српско и хрватско писмо) за писање језика Срба. То нико на свету не ради, а последица тога што нико други тако на свету не ради јесте нестајање српске ћирилице у јавности. 3. Није довољно и допустиво лингвистички преименовати неки језик (српски у овом случају), изменити неке небитне правописне ситнице у нормирању и тај језик онда означити као посебан језик. Нигде више као на бившем југословенском подручју не настају "нови" језици.
Грга Мирић
"neki lik" каже овде: Odnos prema jeziku nam je isti kao odnos prema nama samima - neodgovoran. Ali ne slazem se da je latinica kriva i nisam siguran kako to hrvatski i bosanski jezik ne ispunjavaju kriterijum manjinskog na nasim prostorima? Te manjine postoje u znacajnom broju i imaju svoj jezik, kakav drugi kriterijum treba da postoji? 1. Тачно је да смо неодговорни и према себи, па и према свом језику. 2. Наравно да латиница, као ни ћирилица нису ни за шта криве. Али јесу криви српски лингвисти који једини на свету прописују два актуелна писма (српско и хрватско писмо) за писање језика Срба. То нико на свету не ради, а последица тога што нико други тако на свету не ради јесте нестајање српске ћирилице у јавности. 3. Није довољно и допустиво лингвистички преименовати неки језик (српски у овом случају), изменити неке небитне правописне ситнице у нормирању и тај језик онда означити као посебан језик. Нигде више као на бившем југословенском подручју не настају "нови" језици.
neki lik
Odnos prema jeziku nam je isti kao odnos prema nama samima - neodgovoran. Ali ne slazem se da je latinica kriva i nisam siguran kako to hrvatski i bosanski jezik ne ispunjavaju kriterijum manjinskog na nasim prostorima? Te manjine postoje u znacajnom broju i imaju svoj jezik, kakav drugi kriterijum treba da postoji?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља