недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:42

Школа у Дудовици – центар села и света

Аутор: Д. Алексићсубота, 10.05.2014. у 11:55
(Фото Т. Јањић)

Многи наставници српског језика у основним и средњим школама муку муче како би своје ђаке заинтересовали да прочитају било коју књигу изван обавезне лектире. У ОШ „Михаило Младеновић Сеља” у Дудовици, једној од најудаљенијих престоничких тачака, прошле године досетили су се да би ђацима могли да приближе литературу тако што ће им организовати – сајам књига. „Догађај године”, како у овој школи надомак Ибарске магистрале полушаљиво називају манифестацију, недавно је други пут окупио ученике из матичне и подручних школа који су се два дана дружили са библиотекарима и издавачима.

– Идеја за сајам настала је после изложби које смо једном месечно организовали како би се издавачи представили деци. Било нам је важно да књига „дође” до ученика, а да они сами одлуче шта им је интересантно – каже Јасмина Иванковић, школски библиотекар. На сајму, који је ове године академик Матија Бећковић отворио уз поруку ђацима да негују свој језик, ученици су се осим са издавачима дружили и са писцима и песницима.

– Даринка Марковић, песникиња из Београда, имала је час са трећим и четвртим разредом, као и час љубавне поезије са седмацима. Писац Љиљана Нинковић Мргић одржала је предшколцима и основцима до четвртог разреда промоцију своје две књиге. Имали смо и једног песника из нашег краја. Он је био занимљив деци зато што је радник у Колубари, а пише поезију о свакодневном животу, породичним односима и раду у руднику – наводи Иванковићева, додајући да је школа почела да организује сајам и да би обогатила фонд библиотеке.

– Немамо буџет за ту намену, па када се заврши сајам, уместо новца, од издавача добијамо актуелну литературу. Од прошлог сајма до сада донирано нам је око 500 књига, енциклопедија и сабраних дела. И ученици су почели да поклањају своје књиге јер имамо децу која доста читају, која имају личне библиотеке, али су прерасла неке наслове – наводи Иванковићева.

Поред све богатијег књижног фонда и ученика који побеђују на општинским такмичењима у многим областима, школа у Дудовици може да се похвали и многобројним уметничким делима. Директорка истиче да је разлог томе што се у школи осамдесетих година прошлог века одржавала летња ликовна колонија.

– После колоније уметници су остављали по једно своје дело. Пошто нам је дан школе у септембру решили смо да га не прослављамо уобичајено, већ да та дела представимо у оквиру манифестације Дани европске баштине која су неколико пута кретала из наше школе. Планирамо да колонију оживимо, можда не преко целог лета, али барем викендима – прижељкује Зора Гајић, директорка ОШ „Михаило Младеновић Сеља”

Оаза шетача и спорта

И када у школи нема дешавања попут сајма књига, двориште дудовичке осмолетке центар је друштвеног живота. Млади ту играју кошарку и мали фудбал, а бивши ученици, сада младе маме и тате, са својом децом шетају школским парком, површине око два хектара.

– У школском дворишту је „живо” малтене 24 часа јер капије не закључавамо ни када се настава заврши. Боље да време проводе ту него негде другде јер је простор уређен, ограђен и чист, али и безбедан, будући да је покривен сигурносним камерама – наводи директорка Зора Гајић.

Само да је више свадби

Осмолетка у Дудовици, чија је зграда подигнута 1968. године, има подручна одељења у околним селима Барзиловица, Брајковац, Чибутковица и Жупањац. У матичну школу долазе и деца из других општина попут Лајковца и Љига, па су око осамдесет посто њених ученика и наставника путници. Пре десетак година ова осмолетка је имала више од 500 ученика, али како се сваке године број деце смањује, сада у њеним клупама седи 320 ђака.

– У Дудовици и околним местима има доста младих, живи се лепо као и у граду. Једино нам фали понека свадба како би било и више деце – истиче директорка школе. 


Коментари5
f8a7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obradovic sladjana
Nemogi oni nista.Moje dete ide u skolu brajkovac..Maltretirano vise puta dosada..Danas je dosao u masnici tukli ga opet..zovem skolu oni nemaju blage veze o tome..o ovome ce cuti svi
Зора Гајић
Школа има сазнања о свим дешавањима у школи, посебно у подручном одељењу Брајковац. Проблем који истиче госпођа Обрадовић већ три месеца је познат школи и то на основу изјава родитеља ученика и учитеља. Одржан је састанак Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања. Са случајем је упозната инспекција за малолетничку деликвенцију и појачан је надзор у школи. Ван школе морају родитељи мало више да се укључе у дешавања. Пошто је госпођа Обрадовић више пута контактирала са директором школе њен коментар је неумесан и неоправдан.
Препоручујем 1
Aleksandar Milovanović
Ala su Brajkovcani bedni ne mogu napraviti priredbu za Svetog Savu
Bogdan Miscevic
Име ми је Богдан Мишчевић живим у Америци преко четрдесет година, писац сам и сликар а село Дудовицу и њен добри народ носим у свом срцу где год да се налазим у свету. А ево Зашто. Као дете избеглицу из НДХ 1942 године ме примио Драгић Вемић, мој други отац, И први пут сам кренуо у основну школу у Дудовици, (близу Меане). У то време, једног дана, сам био сведок крвавог окршаја између четника и партизана и никада нећу заборавити једну мајку која је кукала за својим сином јединцом и молила да га сахране у њиховој кући, па пошто то нису дозволили желела је да га сахране у њеном дворишту што такођер нису дозволили. Та, наша велика српска трагедија. Иначе, ја често долазим у нашу земљу и излажем моје слике. Следеће године поново долазим и надам се да ћу после толико година видети и моју лепу Дудовицу. Од свег срца шаљем моје најтоплије поздраве свим Дудовчанима и потомцима мога другог оца, борца који је изгубио своју ногу у првом Балканском рату ДРАГИЋА ВЕМИЋА. Ваш Дудовчанин Богдан М.
sa strane
Divno. Eto sta znaci imati masti i inicjativu i u ogranicenim uslovima postici nesto. Zadovoljstvo je bilo citati o ovoj skoli i svaka cast direktorki i svima koji doprinose ovakvoj pozitivnoj atmosferi ne samo u skoli nego i okruzenju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља