четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Како су нам куповали скупље лекове

Аутор: Ивана Албуновић - Јелица Антељсубота, 10.05.2014. у 15:00
(Фото Д. Јевремовић)

Државне апотекарске установе годинама су потпуно легално профитирале на штету пацијената. И тако је било све док на снагу није ступио нови закон о јавним набавкама када су апотеке најпре морале да распишу тендере по новим правилима, а потом су биле дужне да све податке везане за набавку и објаве, после чега је постало јасно колико је то био разрађен систем корупције.

Како незванично сазнајемо, већина апотека имала је два критеријума при бодовању и одабиру „најповољнијег” понуђача. Тако је углавном 65 одсто бодова доносила цена, а 35 одсто рабат. То је практично значило да су апотеке добијале од понуђача одређени проценат рабата, или попуста (од 10 до чак 30 одсто, али у просеку око 15 процената) ако издејствује да од Фонда за здравствено осигурање наплати лекове у року од месец дана иако је по закону тај период наплате био знатно дужи прво 90, а касније 60 дана.

Ако би се апотекарској установи јавила два понуђача лека, од којих би први продавао лек за 100 динара уз рабат (попуст) од 10 одсто, док би други исти лек продавао за 50 динара, без попуста, у предности би био први понуђач. Апотека сасвим регуларно и по закону прерачунава бодове, први понуђач на основу рабата добија већи број бодова, па се установа одлучује да купи тај лек иако је чак дупло скупљи.

Уз марже од 12 одсто и просечни рабат од 15 процената долази се до податка да су апотеке на лековима имале профит од 27 одсто. Наравно, апотеке су због аутоматски веће марже имале мотив да потрошачима нуде и продају скупље лекове (а коме се макар једном није догодило да му у апотеци понуде лек који „јесте скупљи, али је много бољи“), иако се често радило о медикаменту готово идентичног састава, али под другим називом. Да би избегле овакву праксу многе државе су то решиле тако што су увеле фиксне, а не процентуалне марже.

Да би се стало на пут малверзацијама при набавци лекова у апотекама, јер то су лекови са А (медикаменти на рецепт) и А1(замене скупље од лекова са А листе), потребно је да се централизују и јавне набавке за апотеке. Како сазнајемо то је већ у процедури , али ће почети да се примењује од краја 2014. када се набављају лекови за 2015. годину. Процене Светске банке су да ће Србија кроз централизовану набавку лекова за апотеке моћи да уштеди између 40 и 60 милиона евра, што би уз уштеду на набавкама лекова за болнице годишње износило око 100 милиона евра.

Колико још новца „лежи“ у уређеном систему набавке лекова показује само један пример лека против херпеса. Како сазнајемо Републички фонд за здравствено осигурање је у 2013. години тај лек за годишње потребе платио 190.000 евра, док ће за исте количине у овој години за ту наруџбину издвојити 114.000 евра.

Како је „Политика” већ јуче писала постоје велики притисци да се ова реформа не спроведе до краја, јер је у питању огроман новац који је завршавао у приватним џеповима, а на штету осигураника.    

О каквом уносном бизнису је реч показују и подаци о броју веледрогерија које послују у Србији. И док у Аустралији рецимо постоје три веледрогерије, у Немачкој, Данској, Ирској пет, Аустрији, Француској и Мађарској 10, у Шпанији 60, Грчкој 160, у Србији послује између 500 и 600 веледрогерија. 

Стручњаци сматрају да је, најблаже речено, нерационално користити веледрогерије у ове сврхе у које се сада користе у Србији. Оне могу да буду дистрибутери, превозници, да складиште лекове... Али нема рационалног објашњења да оне тргују и буду посредници, добављачи.


Коментари16
d4a6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko M
Ako je za utehu, poznato je kako završavaju oni koji kradu od bolesnih ljudi, niko tu nije dobro prošao a najveća nevolja je što se taj grozni dug naplati prvo preko najmilijih.
vlastimirka vlastic
ova matematika ne bi prosla ni kod djaka prvaka..ovo je nesto najbizarnije sto cuh..i svaki dan otkrivamo dikle ide drzavna pohlepa..gde god da zagrebes drzavna podvala..
Milka Veljovic
Odlicna izjava i sve je receno. Uredimo trziste lekova. Taj Pravilnik je dosao u pravi cas. Sacuvajmo domacu industriju i apoteke. Trziste nije merilo svih vrednosti. Kupujmo samo domace! Nadam se da ovog coveka nece ukloniti ....
Milka Veljovic
Odlicna izjava i sve je receno. Uredimo trziste lekova. Taj Pravilnik je dosao u pravi cas. Sacuvajmo domacu industriju i apoteke. Trziste nije merilo svih vrednosti. Kupujmo samo domace! Nadam se da ovog coveka nece ukloniti ....
Покојни Тоза
Пре него што "кондиционирате јавност" за "спровођење реформи" Светске банке, можда не би било згорег да се обавестите о неколико чињеница: (а) за све лекове са А и А1 листе редовно се објављују цене истог оног РФЗО који ангажује Светску банку за саветовање како уштедети на сопственим ценама; (б) државне апотеке (д.а.) су једине установе у државном здравтсвеном систему које су саме себи зарађивале плате (између осталог и помињаним рабатима); (в) донедавно су д.а. биле монополисти у издавању лекова на рецепт (о трошку РФЗО), међутим баш пошто су се и приватне апотеке укључиле у ову трку, РФЗО "се сетио" да га (д.а.) поткрадају; (г) д.а. сем монопола имају и политичко-социјалну функцију (нпр. да свако место са 2-3,000 становника мора имати апотеку, без обзира на (не)профитабилност таквог подухвата); Дакле, подвуци-потегни, државне апотеке на добош, рабат од кога су живеле РФЗОу (највећем кривцу уопште за стављање лекова на листу/преговоре о званичним ценама), а народ јамачно срећан:)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља