недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Србија средњег века је земља високе цивилизације

уторак, 13.05.2014. у 21:57
Фото Томислав Јањић

Друштво „Рашка школа” објавило је књигу Милисава Савића (1945), нашег познатог писца, двојезично, на српском и енглеском, под насловом „Долина српских краљева“ (The valley of Serbian kings). У поднаслову књиге, коју је на енглески превео Тимоти Џон Бајфорд, стоји: „Пролећно путовање 2013” (A spring journey 2013). На својеврсно ходочашће, аутор је пошао од манастира Жиче, а завршио у једној цркви у Тутину. Поред најпознатијих манастира, Студенице, Сопоћана, Градца, Бањске, Ђурђевих ступова, Црне реке, Нове и Старе Павлице, Савић је обишао и велики број мањих сеоских цркава, оних сакривених у беспућима Голије, Копаоника и Рогозне. Књига, у којој је 65 романсираних прича о манастирима, илустрована је фотографијама које је Савић сам снимио.

Библиотека „Карло Бијелицки” из Сомбора објавила је недавно Савићеву књигу „Изабране приче, с коментарима”, јер је добио награду „Вељкова голубица“ 2012, а Културни центар Новог Сада доделио му је награду „Милован Видаковић”.

Како сте дошли на идеју да напишете књигу „Долина српских краљева”?

После ишчитавања старих путописа о рашком крају, схватио сам да ту има на десетине и десетине мањих цркaва из немањићког и постнемањићког периода. На свом путу од Дубровника до Цариграда, почев од 15. па до 19. века, западне дипломате и мисионари, пролазећи рашким крајем (Пријепоље, Сјеница, Нови Пазар, Бањска, Куршумлија), запазили су многобројне манастире и цркве, од којих је некима данас тешко ући у траг. Из 19. века најзначајнији је свакако Гиљфердингов путопис. Јоаким Вујић није залазио у Ибарску долину, Михајло Валтровић и Драгутин Милутиновић стигли су до Рашке. Жеља ми је била да ходочастим трагом ових старих путописаца.

Да ли се ваше ходочашће разликује од њиховог?

У техничком смислу, не много. Пошто нисам имао теренско возило, до многих забачених цркава, или градова, пешачио сам сатима. Често сам и лутао, јер је већина стаза зарасла у траву, а од путоказа ни трага. На град Јелеч, сигурно најнеприступачнију, али и најпиторескнију тврђаву на мом путовању, попео сам се тек у четвртом покушају, после четворочасовног ломатања уз каменити Црни врх. Сељаци су ме упозоравали да у тој дивљини могу набасати на медведе и вукове. И на змије. Градови Рас, Јелеч, Брвеник данас су станишта љутих гуја. Покушао сам да у Новом Пазару купим серум против змија, ниједна апотека га није имала.

Путовали сте сами?

Буквално да, али са мном су били истраживачи наших старина Дероко, Ђурђе Бошковић, Војислав Ј. Ђурић, Светозар Радојчић, Сретен Петковић, Петар Ж. Петровић, Радомир Станић, а од писаца Растко Петровић, Григорије Божовић, Светислав Мандић, Слободан Ракитић...

Задивила вас је лепота мање познатих цркава?

Пре неколико дана вратио сам се из Фиренце. Пре доласка Турака, српска уметност готово да је била равна оној која се у то време стварала у Тоскани. Србија средњег века је земља високе цивилизације. Задивила ме је лепота неких крајева. Обале Рашке и Ибра цветају у пластичним кесама, али то није случај са долином Студенице, која готово да личи на ону из немањићког времена.

Пролазили сте кроз бајковите пределе?

Јесам. Једино што је та бајка без оних који воле бајке – без деце. У тим пределима живе углавном стари људи. Голија и Рогозна су прелепо царство старих.

Какав ефекат очекујете од ваше књиге?

Кад сам показао рукопис академику Динку Давидову, он  је приметио да моја књига може да има и позитивне и негативне ефекте. Позитивне: да ће надлежне институције спречити даље пропадање овог непроцењивог блага. Негативне: да ће лопови покрасти вредне иконе из неких цркава, које су углавном незакључане и без чувара.

Од мање познатих цркава, које бисте издвојили?

Цркву Св. Петке у Трнави, крај Рашке. На надвратнику вас очекује грешница – наго здраво, буцмасто, сељачко девојче, које уједа дебела змија – да вас подсети колико сте грешни. А онда одмах до врата – прелепа фреска Св. Илије. Не случајно, јер кад на Голији загрми, онда се тресу и земља и небеса. Иначе Св. Илија личи на бога Перуна. У цркви у Живалићима Исус Христос, грубог, испошћеног лица, подсећа на пештерског сељака, опаљеног сунцем и ветровима. У селу Бинићи, негде у недођији, под врховима Голије, очекује вас раширених руку Богородица Оранта. Као да жели да вам каже: па дођите ми чешће, досадило ми овде да самујем, с вуковима и медведима. Али, прави бисер је малена Црква Св. Петра и Павла у Тутину. По сликарству готово равном оном из оближњег манастира Црна река. Фреске страшног суда су дантеовске, али на српски начин. На једној видимо нагог човека у огњеној реци. Да би било јасније о коме је реч, сликар је исписао поред слике наслов: „Богаташ”.

Наилазили сте и на примере лепе пластике?

Највише је има у Студеници. На довратницима и допрозорницима налазе се  бестијаријум и хербаријум, којима би и Борхес позавидео. Најлепше скулпторне украсе имала је Бањска, манастир који је, поред Ђурђевих ступова, највише рушен. Једна од прелепих скулпура из Бањске завршила је, срећом, у манастиру Соколица, где се и данас налази. Лепоту соколичке Богородице први је открио Растко Петровић. Он је у њој видео здраву, косовску сељанку.

У цркви у Јелакцима пронашли сте занимљиве примере надгробне пластике?

Јелакци су родно село академика Миодрага Б. Протића. У поду цркве уграђено је на десетине надгробних плоча са уклесаним људским главама у стилизованом маниру. Неке главе, крупних очију, личе на ванземаљце. Иначе, ова пластика највероватније припада студеничкој клесачкој школи, која је наставила да ради и после пада српске државе. У манастиру Придворица високо на зидовима уграђене су три такве главе, за које Радомир Станић мисли да представљају ктиторе, обновитеље манастира. Поред сваке цркве налази се и старо гробље. Нису у питању само средњовековне некрополе, има их и старијих. Колико знам, тим гробљима бавио се мали број истраживача. За разлику од цркава, које су рушене, гробља су мање-више остала сачувана. У њима је наша историја, како би рекла Исидора Секулић.

Најудаљенија црква на вашем путовању била је Црква Св. Николе на Мокрој гори, на Косову?

И до ње сам стигао блатњавом стазом после два сата пешачења. Из 17. века је, иако су ми сељаци рекли да је то немањићка светиња. У њој има неколико добро очуваних фресака светих ратника. Ови свеци су ту, како би то рекао Хамваш, на последњој и вечитој стражи.

У књизи „Изабране приче, с коментарима”, додали сте, на почетку сваке приче – коментар. Зашто?

Модерна књижевност није ништа друго него коментар – већ написаног. Па и ненаписаног. Коментар је већ прогутао класичну књижевност.

Недавно сте добили награду „Милован Видаковић”. Реците нам нешто о значају овог заборављеног писца?

Драго ми је што сам се придружио списку угледних носилаца награде. Драго ми је и због имена, јер је Видаковић творац модерног српског романа. И те како је знао како се пишу хитови, и за своје време имао је читалачку публику о којој ја могу само да сањам. Уколико би се његов језик осавременио, он би и данас имао многобројне  читаоце. Његовом забораву доста је допринела и Вукова критика, с данашњег становишта неутемељена и промашена.

Зоран Радисављевић


Коментари9
c36b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Književnik koji treba da probudi srpski narod
Apropo "Doline srpskih kraljeva" kao činjenice: upravo o je nažalost iznenada preminuo Marin Brmbolić,najznačajniji srpski arheolog i čovek koji je najzasluzniji za otkrivanje, iskopavanje, analizu i objavljivanje rezultata iskopavanja srpske srednjevekovne baštine koja je , iz već svima poznatih drzavničkih razloga Kompartije, više od pola veka ostala " zatrpana " u bespućima Srbije koje opisuje i književnik Savić, isključivo iz ideoloskih razloga . A niko u Kulturi Srbije ni da ga spomeni, ni da mu napiše nekrolog, niti da nas obavesti o delu ovog velikog arheologa : po običaju " Nemo profeta in patria!" Narod koji ne poznaje svoju Istoriju nije je ni dostojan.
Милица Стијаковић
Може ли неко, молим вас, да ми каже гдје може да се купи књига г. Савића?
daca 93
Pa naši vladari su bili pismeni,pisali su knjige, pesme poput Stefana Prvovenčanog,despota Stefana,što na zapadu nije bilo uobičajeno.Kralo je dovodio obrazovane ljude na svom dvoru,ali je ostao nepismen.Naši su imali I te čuvene viljuške,inače,one su naslikane u Studenici.A što se tiče univerziteta,u Kotoru je u XIII veku postojala gramatikalna škola sa italijanskim planom I programom.A naši manastiri su bili ne samo klasične bolnice,nego i psihijatrijske.Dok su na zapadu takve bolesnike palili,verujući da su opsednuti demonima,naši monasi su im pomagali molitvama.Postoji medicinski zbornik u Hilandaru iz XIV veka.Ne zaboravimo da su postojale biblioteke na dvorovima plemića i vladara.U manastirima su postojali skriptorijumi kao i na zapadnim univerzitetima a glavna tema izučavanja I jednih I drugih je bila Biblija,s tom razlikom što su oni učili latinski a mi grčki.Dakle,nismo bili na nižem civilizacijskom razvoju od zapadnjaka,nego smo istu kulturu na drugačiji način upražnjavali.
i ne vredi plakati, gorke suze liti...
Šta nam vredi i Grci su bili kolevka civilizacije pa sad grcaju!
Novosađanin NS
@Ostap Bender: Jeste Karlo Veliki pomagao učenim ljudima, ali on sam je bio nepismen. Po tome je sličan knjazu Milošu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља