петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

„Стилске вежбе” у „Гинису”

Аутор: Б. Г. Требјешанинсреда, 14.05.2014. у 22:00
Перо Квргић (Фото Т. Јањић)

„Волим да разменим енергију са београдском публиком. Био сам овде и пре годину-две дана. То ме посебно надахњује. Овог пута долазимо са представом „Стилске вежбе” са којом смо играјући је из године у годину напросто остарили. Феномену дуговечности који прати ову представу додао бих да је млада публика све више и више гледа и ужива у нашем сценском наступу”, каже легендарни загребачки глумац Перо Квргић, који ће се у петак увече, 16. маја у 19.30 часова са својом партнерком Лелом Маргитић гостовати на великој сцени Народног позоришта у Београду са дуодрамом „Стилске вежбе”, по тексту Рејмонда Кеноа и у режији Томислава Радића, а захваљујући споразуму који је 19. фебруара потписала управа куће и продукција „Њу концепт”.

Представа„Стилске вежбе” са глумачким тандемом Квргић–Маргитић премијерно је изведена давног 19. јануара 1968. године у загребачком Театру ИТД и од тада је непрекидно на репертоару. Реч је, о једној обичној згоди из свакодневног живота која у тумачењу изврсних Пера Квргића и Леле Маргитић, на двадесетак различитих начина постаје врхунска комедија, бурлеска која одушевљава, мами салве и салве смеха, те одушевљава глумачком виртуозношћу.

Ово јединствено сценско остварење оборило је све хрватске рекорде и ушло је у Гинисову књигу рекорда као најдуговечнија представа на свету са истом глумачком поделом.

„Гостовали смо тако са ’Стилским вежбама’ пре неколико сезона на једној амбијенталној сцени. У извесном тренутку на бини се однекуд појавио један пас. Застао је на тренутак и почео да нас слуша. Затим се окренуо према публици као да се чуди зашто се људи смеју. После неколико тренутака тај исти пас мирно је отишао са сцене и вратио се у друштву са својим другом псом и наставио у друштву да нас гледа”, прича Квргић.

Рођен 1927. године у Моравцима у Горском Котару неуморни Перо Квргић глумом је почео да се бави са 17 година у партизанским дружинама у Глини и Топуском. Током дуге и богате каријере глумио је у готово свим већим хрватским позориштима, а иза себе има преко 200 остварених улога, почев од Јонескових „Столица” преко Држићевог „Дунда Мароја” до Маринковићеве „Глорије”... Ипак, каже, да није постао глумац био би лекар и лечио би људе. Овако, како каже: „Целог живота лечи њихове душе”.

„Глума је у неку руку јавна усамљеност јер је за ту врсту уметности потреба концентрација: да човек једноставно буде сам са собом, али и са партнером. Деси ми се, наравно, да ми на сцени на тренутак недостаје текста, да га заборавим. Онда се сналазим како знам и умем. Изменим неку реченицу, нешто измаштам, исконструишем, или ми једноставно партнерка дошапне неку реченицу”, каже наш саговорник.

Перо Квргић много тога памти, много тога је, каже, доживео и преживео. У своје родне Моравце, међутим и не одлази, једноставно прође поред њих јер тамо више нема никога и наравно, каже: „Жао ми је због тога”. И прича каква је судбина глумца данас:

„Има добрих ствари које прате младог глумца, али ми се чини и да је драмски уметник данас у служби редитеља. И у неку руку не постоји глума него постоји пројекат. Глумац је у извесној мери жртва редитеља. Међутим има добрих представа, а спој глуме и политике је чини се општа појава. Међутим, ја бежим од ње. Радим на глуми која нема везе са политиком, али политика се увлачи у глуму на другачији начин”, објашњава Квргић.


Коментари2
54355
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Donat
Kad je tim mjestom dvadesetih godina 20. stoljeća prolazio Aleksandar Karađorđević, dao mu je ime Srpske Moravice. U travnju 1941. Ante Pavelić prozvao ga je Hrvatske Moravice. Sedamdesetih godina 20. stoljeća u Gorski kotar je na snimanje putovao Pavle Vujisić. Kad je vidio da piše Srpske Moravice, pomislio je da je pogriješio i da je greškom u Srbiji, pa je sišao s vlaka. Naravno, fašizmi su neprihvatljivi.
Зашто се цензурише истина
Сме ли "Политика" да објави истину, да је Перо Квргић 1927. рођен у Српским Моравицама. Сме ли "Политика" да каже зашто Квргић уистину више не свраћа Моравице од када су остале без пола имена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља