среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:22

Наша је нација оболела

среда, 14.05.2014. у 22:00
(Фото Вукица Микача)

Радмила Живковић, првакиња ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, тумачиће лик Павке Прокић у комедији нарави „Народни посланик” Бранислава Нушића, у режији Саше Габрића која се бави исмевањем схватања политике у српској паланци, односно људи који се занесу идејом да дођу на власт. Премијера је у понедељак увече, 19. маја на великој сцени националног театра.

Драматург је Зоран Раичевић, сценограф Борис Максимовић, а костимограф Марина Меденица. Лик Јеврема Прокића тумачи искусни Борис Комненић, а у екипи су и: Калина Ковачевић, Миленко Павлов, Соња Кнежевић, Иван Босиљчић, Анастасиа Мандић, Димитрије Илић и други.

Нушић је у својим делима описивао такозване мале, обичне људе који су му послужили да укаже на друштвене мане. Зашто нам је „Народни посланик” данас потребан?

Више нам ништа није потребно, али имамо изборна пролећа, јесени зиме, а лето служи да нам се закува све што сигурно не бисмо јели. А наш велики Нушић нам је предочио цели јеловник пре више од једног века, а ми смо јели, и јели, и јели и остали гладни. Тек када се суочимо са храбрим Нушићем видимо где смо били и где смо остали. Ове године се обележава 150 година од његовог рођења у Народном позоришту, њему у част припремамо његов први комад „Народни посланик” у режији Саше Габрића, који нас изнова подсећа на то: ко смо, шта смо, шта замишљамо. Да ли би требало да останемо или побегнемо од себе самих јер смо такви. Нушићев „Народни посланик” нам омогућава да и ми и публика поновимо оно што већ знамо и потврдимо све своје предрасуде о нама самима.

Из које временске дистанце ћемо пратити „Посланика”?

Представу радимо у истом времену у којем је Нушић и написао своје дело. Ако модернизујеш дело онда је то политизовање и политиканска варијанта Нушића. Уопште, осавремењивање је опасно зато што имате једну буквалну везу са данашњим временом. А данас вам се дешавају страшне ствари.

После Маре у „Др”, Живке министарке, ускоро ћемо вас гледати у лику Нушићеве Павке Прокић. Колико је деликатна ова улога?

Нушић је једини значајни женски лик описао у „Госпођи министарки”, у осталим његовим комадима жене су као и време и друштво биле пратећи елементи. Ту су тек да поставе потпитања, да унесу, изнесу, јер нису ни питане. Данас су фалш питане. Данас су жене наводно питане, а питане су зато што неко утерује у тор мушкарце да морају да питају жене. Све то због „процената” које им намеће цивилизовани свет. Мада ни тај свет много не пита нежнији пол. И њима су жене у функцији истој као и овде, само што се нама чини да је то на вишем нивоу. Не омаловажавам ниједну жену која је у таквој врсти употребе од стране мушкараца. Страх је покретач. Али када нам је укинут од Бога и када су уведени страхови друге врсте, онда смо постали назови демократе и може да ради ко шта хоће. Све може да буде истина, не – све је рашомон. И то је најстрашније што живимо у рашомону.

Какав ћете живот „ уткати” Павки на сцени националног театра, где је није било од седамдесетих година прошлог века?

Није ми стало да на сцени будем та особа која ће да води, да говори гомилу текста, да буде главна жена. Жена је стуб куће, Нушић је вешт јер нам он ту слободу дозвољава и после 100 година, да пронађете и да тражите место жене у тој кући. Врло ме привлачи да видим да ли се женино место мењало у кући, у друштву, која је суштина жене. Мушкарци се заносе свим и свачим, могу, мисле да могу, а не могу, а жене морају све то преко својих леђа да изгурају.

Занимљив је однос Павке Прокић и њене ћерке Данице. О чему је заправо Нушић хтео да проговори кроз однос мајке и ћерке?

Политика када почне да улази у породицу код обичног човека почиње да доноси разградњу те исте породице. Задатак политике и јесте да разграђује у сваком случају. Да ли она постоји директно у породици, какав је случај у „Народном посланику” или посредно уз све последице које укућани сносе због политике. Треба бити интелигентан, у огромној љубави да би се породица сачувала у било ком времену. Нушић нам је показао да породица страда зато што нема доброг, позитивног у политици ни на једној ни на друго страни: ни у позицији, ни у опозицији. То јадна Павка схвата, то мајка схвата. И када увиди тај огромни јаз између некога ко јој је род, а то је муж, и некога ко ће јој бити род, а то је зет, да ту нема будућности, него ће неко да изгуби, Павка стаје на страну своје породице. Како? Она нема моћи да се избори за то, већ се разболи, јер једноставно не може све да одбрани. Она може или да растури све или да изабере болест на коју је већ осуђена. Нама је нација оболела. Оболеле су породице физички од разних болести: стреса, немаштине... И питање је шта је важније: породица, срећа, будућност рода, наставак нас самих који смо створени. Нико од нас није рођен и дошао на овај свет да би био било шта, ни глумац, ни политичар, ни лекар, већ да продужи врсту. Наш задатак је да продужимо врсту, данас када се врста не продужава не знам којом силом, којим наредбама, законима ми то можемо на силу да уведемо, када наде нема.

Интелектуалци су се повукли пред најездом естраде. Телевизија нам и даље приказује програме лаке забаве. Колико је тешко бити јавна личност?

Уопште није тешко. Видите ко је све јавна личност, потпуно су поремећени односи. Сви посустају у навали небулозе. Кажу за културу нема новца. Има, како нема. Дајте, развалите некултуру! Немојте да је укинете, уведите огромне порезе на било какву некултуру. Шта су националне фреквенције: то је национално благо свих оних који трпе од цунамија, елементарних непогода које убијају. Штета од поплаве ће се поправити, осушиће се земљиште, куће, али овде се људи суше полако од некултуре. Изволите, господо, плаћајте месечно да гледате некултуру, па ћу да видим ко ће да плати. Чак и онај ко се навукао највише, и кога намерно држе у том блату, јер је лако манипулисати са људима који не знају. Нећу да учествујем у њиховим емисијама зато што сам уложила 40 година професионалног рада у изградњи себе.

Борка Г. Требјешанин


Коментари3
1a4bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Др Ивана НиколићМишковић
Новинарка Борка Г. Требјешанин као и увек бира са ким ће да разговара и налази личност која има шта паметно и да каже. Хвала Вам права новинарко и за овај диван интервју и Вашу писану реч!
Хришћанин православни
Поштована, сасвим сте у праву,наша нација је оболела. То показује и доказује својим нехришћанским односом према толико десетина хиљада невиних жртава комунистичког режима после 1944. године, нељудски и антихришћански покопаним у више од 2оо тајних масовних гробница широм Србије ,према налазу државне комисије за идентификацију тих жртава. О томе сведочи и изложба "У име народа" у Музеју Србије на Тргу Николе Пашића.
zoran s
Svaka cast,posle ovog jos Vas vise cenim.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља