среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Уређено приобаље спасава нас поплава

четвртак, 15.05.2014. у 22:00
(Фото З. Анастасијевић)

Кажу да ништа није случајно. Изгледа да је то истина. Јер Мартин Џозеф Бери, чије су специјалности – одржив развој, пејзажна архитектура и уређење приобаља, баш је током претходна два, историјски поплавна дана боравио у Београду и упркос свему није одустао од тога да да интервју за наш лист. Пут у Србију био је планиран – један је од предавача на Београдској недељи архитектуре. Потоп није био планиран. Али се десио. Као што се прошле године догодио у три града за која је радио – скоро пола Калгарија било је поплављено, Њујорк је преживео ураган „Сенди”, а Праг је био под водом Влтаве. „Уколико градови, поготово у Источној Европи, не схвате климатске промене озбиљно и не направе дугорочне планове, сви ћете ускоро пливати”, рекао ми је на почетку разговора, подсећајући на Амстердам и Ротердам, који су тај проблем рашили одавно.

Бивши је Фулбрајтов стипендиста у Чешкој, где је предавао пејзажну архитектуру на Архитектонском факултету Чешког техничког универзитета. Септембра 2011. основао је „Ресите” – непрофитну платформу за размену идеја на пољу урбане архитектуре. Стручни је сарадник у „W Arhitecture and Landscape Arhitecture”, где ради на пројектима у Њујорку, Блиском истоку, Кини, на Хаитију и у Мексику.

Постоји ли један термин којим би се могли објаснити савремени архитектонски трендови?

Постоји – „постлиманбрадерска” архитектура. Време обележено економском кризом, крахом банака, доба озбиљне транзиције и прилагођавања. У последње време популарни су били компјутерски генерисан приступ форми, градња претенциозних објеката и стварање архитеката-звезда. Све то је престало 2008. Новца више нема за грандиозне пројекте и не мислим да је то лоше. Јер иако је добро да сваки град има неколико таквих објеката који привлаче пажњу, они често не испуњавају своју сврху. А шта би то ново било сврсисходније? Искрено, за тим одговором се још увек трага.

Истичете да сваки простор има своје специфичности којима се руководите кад радите на својим пројектима. Источну Европу, кажете, одликује недостатак свести о значају интеграције природне средине у урбани простор...

Где год сам радио до сада покушавао сам да природно окружење укључим у архитектонску причу. Тако да пејзаж постаје део урбане целине како би се град учинио отпорнијим, лепшим за живот и пожељнијим. То покушавам у Источној Европи, али ми посао отежава један детаљ – тај приступ ту не постоји. Управо сам зато дошао у Праг, да донесем нешто ново, јер о томе на Чешком универзитету пре мене нико није предавао.

Отуд, вероватно, и потреба за оснивањем платформе Ресите?

Тачно. Функција тог непрофитног пројекта је јасна – разговор се на неколико нивоа води о одрживим, а истовремено атрактивним градовима. У свему учествују званичници, професионалци и грађани. Ова трећа карика је најважнија. Чак и у погледу финансирања. То је систем у којем грађанска иницијатива води главну реч. Рецимо, уређени су јавни вртови, игралишта, јавни простори и то су платили, по сопственој жељи, они који у њима бораве, играју се и живе. За то постоји огромно интересовање становништва.

Фокус се, такође, помера и на градско приобаље, уз још две виталне тачке сваког града – његов пејзаж и јавне површине. Јесмо ли их у последњих пола века помало заборавили?

Јесмо. Али архитектонски дијалог сада се поново води око те три теме. Уоквирен у потрагу за што бољим градским системом који може да се развије. Дневно се око милион и по људи сели у градове широм света, урбана популација ће се удвостручити у наредних 35 година. О томе мора да се води рачуна. Посебно о приобаљу, које ће бити витално, имајући у виду климатске промене, раст нивоа река, мора, океана... Управо добро уређене обале могу бити кључне у решавању проблема отицања воде у времену великих природних катастрофа.

Београдско приобаље, неуређено какво јесте, за нас је посебно непријатна тема. Однедавно је актуелан пројекат „Београд на води”.

Са пројектом нисам упознат па о њему не могу да говорим. Али могу да кажем да проблем који ви имате у вези са обалама није нимало другачији од оног који имају сви градови у којима сам био. Од Сеула до Њујорка, који има укупно 550 миља обале, од којих смо успели да уредимо око 100. Историјски посматрано, приобаље је био простор транспорта и трговине, потом индустријска зона. Сада га треба осмислити, осавременити, искористити природне потенцијале. Створити простор за уживање, одмор и размишљање. У времену новчане несташице том послу могло би да се приступи циљано, тактички, акупунктурно. Али са дугорочном оријентацијом. Најмање тридесетогодишњом. То је учињено у Њујорку.

У којем, поред тога о чему причате, постоји и нешто више од 400 миља бициклистичких стаза. Користите ли их?

Како да не. Немам кола, али имам три бицикла. И возим их редовно. Бициклом идем на посао од Бруклина до Менхетна, вожња траје око четрдесет минута. Стазе су настале у протекле четири године. Ако Њујорк са 18 милиона становника може брзо да се мења сваки град може исто. Током тих вожњи не слушам музику већ размишљам. Налазим инспирацију. Имам још једну страст – трчање. Понекад трчим од посла до куће, а од прошле године трчим и маратон. Спремам се за новембар и нову њујоршку трку. Да нисам у Београду данас би био на полумаратону у Бруклину.

Милица Димитријевић


Коментари0
90a55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља