петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:37

Псовање

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 16.05.2014. у 22:00
(Илустрација С. Печеничић)

Када у некој ситуацији кажемо да „пас лаје, а ветар носи”, тада у ствари обезвређујемо оно што је изговорила друга особа. Поређењем онога што говори особа и онога што ради пас, индиректно тврдимо да су пас и особа исто, то јест да она јесте пас. Слично одузимање вредности ономе што други људе говоре и коментаришу је у народној изреци: „Пси лају, каравани пролазе.” Тиме што на индиректном, скривеном и имплицитном нивоу комуникације другу особу изједначавамо са псом, ми поручујемо да она није човек, да је мање вредна од човека, да је пас, животиња. Тврдећи да је животиња, а не човек, ми заступамо представу о другој особи према којој је она дехуманизована, то јест рашчовечена. А управо је то главна особина осећања презира.

Псовање је примитивно и некултурно понашање које је повезано са доживљавањем и изражавањем различитих осећања. Људи псују да би изразили љутњу, бес, презир, увређеност, страх, изненађење, запрепашћење, мржњу... Родитељи деци забрањују псовање и захтевају да своја осећања изразе на прихватљив, културни начин. Упркос томе, код нас је псовање сувише присутно, а често се разуме као знак одраслости, моћи, снаге.

Реч псовање једна је од оних речи које користимо не размишљајући о самим речима, већ о ономе што оне означавају. Када обратимо пажњу како су речи настале, шта је њихов корен и које менталне слике позивају, тада можемо да се изненадимо. Зато када кажемо да нека особа псује, ми тврдимо да она ради оно што ради пас. Када кажемо да се неко мајмунише, тврдимо да се понаша као мајмун, а када тврдимо да други псује, да се понаша као пас. Зато и тврдња да нека особа псује може бити израз презира и увреда за особу којој је упућена.

Онај презир који је скривен у тврдњи да неко псује, да се не понаша као човек, то јест уљудно, већ као пас, јесте оно што називамо културни презир. Осећање презира људи осећају онда када процењују да је неко као особа, као људско биће испод неког минималног стандарда људскости коју прописује дата култура, заједница. Порука коју садржи овај облик презира је: то што си рођен као људско биће није довољно. Да би те ми прихватили као човека мораш да се придржаваш ових вредности. Ако их се не придржаваш, ти за нас ниси човек и ми те одбацујемо. И управо је у тврдњи да неко псује присутна ова тиха претња да ће дете или одрасла особа која је опсовала бити одбачена, зато што је показала да недовољно вреди.

Тако лингвистичка анализа показује да псујемо оне који псују друге, да вређамо оне који вређају друге. То не доприноси да изађемо из зачараног круга псовања.


Коментари4
e0272
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilaj Mesečev
Vi, ljudi, očigledno niste shvatili poentu ovog teksta. Čovek je samo iskoristio narodnu poslovicu, kao i izreke koje se i dan danas koriste, kao uvertiru u ovu priču. Psi su životinje, ukapirajte to, naravno da će biti uvreda kad kažeš nekom da je pas. Ti se ne bi uvredio? Onda se pridruži čoporima koji kopaju po konterjnerima. "Psi laju, karavani prolaze." Ne možete a da ne shvatate ovo, prošetajte gradom, verujem bilo kojim.
Novosađanin NS
Ne znam zašto nazvati nekoga psom znači uvredu, a nazvati ga lavom ili sokolom znači pohvalu. Lav i soko su grabljivice, a pas je veoma odan čoveku.
Momir Alvirović
Veoma se ne slažem sa osnovom - pas je iskrena i neposredna i čoporu privržena životinja. Pas laje radi upozorenja, kada se brani, pre nego bude prinuđen da ujede. Pas koji laje ne ujeda, kaže poslovica. Agresivan i ujedljiv je samo onaj pas koji je bio zlostavljan, a pas koji je uzgajan sa ljubavlju i disciplinom istovremeno je uvek odan i nikad ne laje bez povoda tj ugroženosti sebe ili čopora... U današnje vreme pas je "plemenitiji" i iskreniji od većine ljudi. Psovanje jeste primitivno, ali je tuča još primitivnija - čovek psuje kada je ugrožen a frustriran dok se suzdržava od još agresivnijeg ispoljavanja potrebe da odagna tu ugroženost... Lukavi i neiskreni manje psuju jer pribegavaju drugimtaktikama konflikta... Ukupno, smatram da je psovanje koristan ventil kao i plakanje, a da je pas u ovoj priči pežorativan naziv koji koriste loši ljudi - jer samo bahat čovek ne vidi veliku vrednost psećeg karaktera.
Zemljorad Obradovic
Psovanje je ruzno, ali i ako cesto verujemo nismo najgori (ili najbolji, zavisno od arsina). Psuje se nevidjeno i na engleskom govornom podrucju. Nekada se engleski smatrao finim jezikom, ali i to se promenulo. 'S..t' i 'f..k' su se ugnezdili u jezik kao znakovi intrpukcije (kao i kod nas 'j...m)'. Pored svega dobro sto masovna kultura i novi mediji sire svetom, bude i rdjavog kao sto je psovanje. Kada nesto radi glavni junak, to onda sledi i masa - jer glumac je ugledna licnost i karakter za ugled za mase.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља