уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51

Молитва, парада и потоп

Аутор: А. Апостоловскисубота, 17.05.2014. у 11:58
СПЦ: Са жаљењем саопштавамо да се ради о дезинформацији, јер никакво писмо из Скопља није ових дана стигло у Патријаршију (Фото А. Васиљевић)

Први молебан за престанак велике водене стихије који су прексиноћ одржали патријарх Иринеј и епископи СПЦ, као и односи наше Цркве са канонски непризнатом македонском православном црквом, обележили су прва два дана редовног Мајског сабора СПЦ.

Патријарх је на молебану позвао све вернике да се помоле, уз напомену да су кише и поплаве однеле људске жртве, изазивајући много невоља. Али, осим позива на солидарност, оно што је изазвало пажњу јавности, јесте следећа констатација патријарха: да нас је снашла велика невоља, којом нас Господ опомиње, позива на покајање и даје до знања да без милости божије не можемо ништа учинити.

Позивајући, потом да се зауставе облаци, а појави Сунце, патријарх је указао да се ових дана у Београду спрема скуп који представља велико безакоње и мрски порок, којим се поносе и истичу своје достојанство и демократију, а све против бога и закона живљења. Либерално-демократска партија је одмах реаговала, сматрајући да је неприхватљиво да патријарх Иринеј као поглавар СПЦ позива на линч људи који учествују у организацији „Параде поноса”.

ЛДП сматра да су државне институције у обавези да заштите људска права и грађанске слободе загарантоване уставом и законима, без обзира на националну, верску, сексуалну и другу различитост.

Ако су молбе да се стихија заустави и обасја нас Сунце, уз полемике које су већ уследиле, после повезивања непогода са геј-парадом која би требало да се догоди у Београду, јер се претпоставља да је управо на то мислио патријарх, Сабор је јуче анализирао и вести које стижу из Скопља, а тичу се непризнате МПЦ.  

У саопштењу Светог архијерејског сабора СПЦ наводи се да се разне и често противречне вести о могућностима изналажења решења за црквени раскол у Македонији, шире у последње време по медијском простору.

– Између осталог, скопски медији су објавили – а неки други медији пренели – да је вођство Цркве у Македонији која себе назива Македонском православном црквом, а налази се у расколу са свим помесним православним црквама, упутило писмо Светом архијерејском сабору којим тражи наставак разговорa. Са жаљењем саопштавамо да се ради о дезинформацији, јер никакво писмо из Скопља није ових дана стигло у Патријаршију у Београду. Независно од тога, Свети архијерејски сабор искрено и одговорно пред Богом и људима изјављује да је СПЦ увек била и данас јесте отворена и спремна за дијалог, у најбољој намери да дâ одлучујући допринос васпостављању канонског поретка, верског мира и братске љубави у суседној и пријатељској земљи. Али да би до тога дошло, неопходно је да претходно буде ослобођен неправедно утамничени канонски архиепископ охридски господин Јован, заточен и мукама изложен управо на захтев врха Цркве која се налази у расколу. Поруку истоветну са овом нашом братољубивом поруком упутили су јерархији македонске православне цркве и светејши патријарси васељенски господин Вартоломеј и московски господин Кирил, као и поглавари других православних цркава – прецизира се у саопштењу.

Сабор СПЦ апеловао је јуче на све вернике и људе добре воље да помогну и солидаришу се у тешкој невољи која је задесила читаву земљу, рекао је епископ бачки Иринеј. 

СПЦ даје 10 милиона динара најугроженијима

Српска православна црква ће као прву помоћ најугроженијима у поплављеним подручјима издвојити 10 милиона динара и основаће специјални фонд за учешће у санирању последица изазваних великим непогодама, рекао је јуче у Патријаршији владика бачки Иринеј. Он је навео да се Сабор суочио са алармантним вестима о размерама катастрофе које су задесиле Србију, Републику Српску и цео регион.


Коментари24
542bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Љубиша Костић
Непризната Македонска црква, као што Обрадовић каже, да је то политичка црква, која са вером нема ништа заједничког. Признање једне цркве није толико важно од признање народом, већ од тога кога Господ призна за свога слугу и ко ће радити у име Господње и да добије благодат од Бога. Није то политичка партија, па може да чине како хоће, ако имају велику подршку од народа. Признање једне цркве не зависи од броја верника, него од истинитости вере и држања речи Божијих, па макар био и један једини верник. Ето то је моје мишљење о признању једне цркве, па било Македонска или било која. По канонима је признање једне цркве, ако је признају и друге братске цркве. Ако нико не признаје Македонску цркву, а како ми овде можемо да знамо да и она пред Богом није чиста, то значи нема ништа од њиховог признања, без обзира колико они то хтели или не хтели.
Александар Обрадовић
@Светомир Пармак | 22/05/2014 09:43 Патријархова изјава није скандалозна, већ је сасвим на месту из разлога што управо такозвана МПЦ, коју није признала НИЈЕДНА православна Црква, није створена канонским, већ политичким питем, на једном партијском састанку. Дакле код Вас је у питању чист пример замене теза. Ова такозвана "црква" је створена са циљем да потпуно уклони српски идентитет, који је већ био изложен разним репресијама (укидање наставе на српском, приморавање становништва да мења презимена, мењање српских топонима, стварање вештачког македонског језика). Створена је дакле институција која ће подржати новостворени, такозвани македонски идентитет, бивајући агресивни експонент новостворене македонске нације. Једина канонска Црква у БЈРМ је Охридска архиепископија Српске Патријаршије која је у канонском јединству са свим Црквама, чији је првојерарх већ дуже време на правди Бога утамничен у Идризову, и то само зато што припада Српској Цркви. Знате, не живимо ми на Марсу!
Светомир Пармак
Патријархова изјава је нарочито скандалозна поводом политички, а не канонски, непризнате МПЦ. Он каже да МПЦ називају црквом, а да она то није, а да је права црква она која се састоји од четворицу експонената из Београда, за коју два и више милиона православних верника у Македонији и дијаспори , ево, 10 и више година неће ни да чују. Он нема праву претставу да ли паралелна ерархија , у режији СПЦ у Македонији је прихватљива и за вернике. Нека направи анализу досадашњег деловања те мисије , па ће се сам уверити у њеним резултатима. Увериће се да су све иноверне мисије успешније од мисије СПЦ у Македонији, па нека увиди у чему је проблем. а он је једноставан.Оне ни једна не негира постојање македонске нације и МПЦ. Сви врницима кажу ми смо ваши македонски , па редом идемо, јеховини сведоци, суботари, католици , реформисти, протестанти,анабаптисти и тд. Сви су регистровани и сви раде без прогона и ометања . То је доказ да се у РМ нико не прогања на верској основи . Проблем је други
Нером Православац
У свим медијима , приметио сам , провлачи се једна непотпуна квалификација, односно испред придева -непризната , фали придев политички , тако да најправилније је- Политички непризната МПЦ
Vasilije Нерић
Oво о писму од МПЦ је интересантно. Послато-није стигло , а у питању су два писма . Да је стигло џаба би стигло , као и што су врата за разговот увек отворена , али џаба . Разговор се води, ево 50 година уназад и никако да крене унапред ,бар за корак . Прави , правцати Сизифов посао. Ја верујем да је тај јадни Сизиф , коме су богови одредили казну да свој залудни посао обавља у зноју и прашини, заиста постојао. Ево види са на овом примеру, примеру цркве. да се и после толико времена црква једног народа карактерише као ,,црква коју називају..... Жалосно, а по томе се може проценити да и писма нису стигла,а и џаба би стигла да су стигла.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља