четвртак, 17.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Сава прети слеђа

Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 20.05.2014. у 10:46

Код Сремске Митровице и Шапца Сава је на највишим котама које је икада досегла – за 10, то јест 52 центиметра надмашени су рекорди. Али, до сутра би ниво Саве требало да се код Митровице спусти за 32 центиметра, код Шапца за 22 центиметра. Опадање ће се наставити верују у Републичком хидрометеоролошком заводу.

Али, огромна количина воде сад већ данима притиска расквашене насипе којима је све теже да одоле тако снажном налету. Изливи Саве у Хрватској, који су успорили њен раст и тако спасили Шабац, сада Срем доводе у опасност с леђа. Вода се прелива преко границе, „храни” и помамљује мање реке у том крају. Дунав не расте толико да би и он запретио изливима али се ипак диже.

– Јамена се нашла потпуно опасана водом, нападнута је и залеђина Сремске Митровице. Насипи су процурели на многим местима, јер је притисак воде превелик и предуго траје. Морамо издржати још неколико дана, што мислим да је изводљиво. Проблем је што ће се вода из Хрватске преко поља и кроз шуме још данима преливати ка нама, па ће и притисак расти. Срећа је што Дрина нема велики доток, тако да се из ње у Саву не улива претерана количина која би још више закомпликовала ситуацију. Много би помогло да је Дунав нижи и да Сава има куда да отекне, али на то не можемо рачунати. И на тој реци ће, кажу у РХМЗ-у, водостај доћи до висине за ванредну одбрану од поплава, али се већи изливи не очекују – рекао је Миодраг Пјешчић, директор Дирекције за воде.

И у шидским селима јуче су, због надирања воде из Хрватске, убрзано постављани бедеми од џакова на линији од четири километра. Река Босут у том крају је подивљала, али је подигнута устава на њеном ушћу у Саву, која је три метра виша, па би могла само да се прелије у Босут уместо да га прими. Као и у Шапцу, у шидским селима се на подизању насипа морало ангажовати целокупно радно способно становништво.

Врх поплавног таласа Саве Београду прети тек сутра, до када би водостај требало да, према прогнози РХМЗ-а, скочи са јучерашњих 547 на 602 центиметра. Ту неће бити крај, пошто се у петак очекује чак 652 центиметра. Дунав ће у Земуну до тада порасти са јучерашњих 585 на 690 центиметара. Одбрамбене линију се у престоници утврђују од суботе, када су превентивно евакуисана и два насеља уз Саву, Умка и Остружница, где до сада још није било већих излива. Дуж обала те реке у Београду је постављено 300.000 врећа с песком на потезу од Бранковог моста до Сајма, који би требало да је обезбеђен, пошто је од последње велике поплаве, у 2006. години, насип на Ади Циганлији поправљен и надограђен до више коте.

Џакови су од викенда нанизани и у најнижим деловима београдске општине Гроцка уз Дунав. У Панчевачком риту пумпе раде већ данима, покушавајући да исцрпе кишницу коју земљиште засићено водом више не може да прими. Кад нарасте, Дунав ће ту, чак и ако се не излије, изазвати невоље. Извесно је да ће подићи подземне воде а ту има кућа на коти нижој од Дунава.


Коментари1
01030
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Навољно пишем у ово време природне трагедије која је задесила толики народ јер многи то протумаче као "паметарење". Не могу се отети мисли како је данашња трагедија заправо последица вишедеценијског игнорисања опасности од поплава. Није се поштовало у грађевинарству при изградњи објеката за становање као и инфраструктуре да nula кота објеката заправо буде највећи ниво воде у сто година. Наравно ништа не ограничава воду да премаши стогодишњи ниво као што је и учинила али да су објекти и инфраструктура на том ниво штете би биле минималне, друго је бити изложен води од пола метра , а друго од неколико метара. Овако су људи масовно досељавани у плавна подручја, а гледало се да се прође што јефтиније па тако се и градило испод нивоа воде. Нема поуздане заштите изузев градње изнад коте висине воде, јер ево пракса нам показује насипи попустају од расквашености и притиска воде, по закону спојених посуда избијају подземне воде итд. Резултат људска трагедија и патња.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља