Смедеревска Паланка –Иако су до јуче куће пливале у води, а била је толика да се на писти спортског аеродрома нису видели мали авиони, вода је у Смедеревској Паланци у овом тренутку злата вредна. Мештани су захвални за сваку кап воде за пиће која стигне, јер су славине суве већ седми дан, а процене кризног штаба су да ће бити још најмање толико, јер су се по водоводу и околном насељу излиле фекалне воде. Не може ни техничка вода да се пусти, јер прво мора све да се опере и да се изворишта очисте.

На улицама паланке у којој се укрштају реке Јасеница и Кубршница углавном се налазе мајке са децом и флашама с водом у рукама и кесама, на бициклу, у колицима... Тамо где је гужва, сигурно је вода, објашњавају нам мештани, огорчени што су их, уверени су, због политичких игри медији прескакали, а република заборавила. Овде су до скоро на 60.000 становника биле само две цистерне. Сада од седам до девет цистерни непрекидно кружи градом.

– Угрожено је око 3.500 људи, углавном из Карађорђевог насеља, у којем се налази и водовод, главно постројење које напаја струјом град, Институт за ратарство које у свет извози семенску робу и који је претрпео највећу штету... – прича Владимир Ђурђевић којег затичемо испред зграде Скупштине општине.

Овде ври као у кошници, не само због великог броја волонтера који долазе из читаве земље, већ и због најављене посете председника Србије Томислава Николића који доноси помоћ. Темпо им је ударио, признају волонтери и радници, Радослав Милојичић Кена (30), спортиста и најмлађи председник општине у Србији. Кажу да пет дана није изувао чизме и да је први пут ноћас спавао.

Смедеревска Паланка: прихватилиште у Основној школи „Олга Милошевић” (Фото Р. Крстинић)

– Паланка је била трећа по количини падавина у Србији, поплављено је 7.000 хектара обрадиве површине, као и цело Карађорђево насеље које има 1.500 домаћинстава. Инжењери су омогућили да се вода што пре врати у корито и са 20 јаких пумпи смо успели да извучемо преосталу воду, тако да је остало врло мало поплављених кућа. Најбитније је да немамо ниједну жртву. Почели смо са деконтаминацијом терена, изнети су животињски лешеви како не би дошло до заразе, данас је прскање из хеликоптера против комараца – набраја у даху Милојичић.

Грађани уписују коју су штету претрпели, а формиране су и комисије за процену грађевинске и пољопривредне штете. Из центра града крећемо ка насељу које је највише страдало. Осећа се непријатан мирис, око главе зује инсекти, тамо где се повукла вода остао је муљ... Пролазимо стадион „Непокорена младост” који је и даље под водом. На улазу у Карађорђево затичемо момке из 246. батаљона АБХО.

– Овде су момци углавном из околине Крушевца. Радимо на асанацији и дезинфекцији терена, што значи да ћемо уклањати све микроорганизме који су изазивачи заразних болести. На терену ћемо бити докле год то буде потребно – каже заставник Братислав Тамбурић.

Многи мештани своје домове не напуштају ни за живу главу: док припадници војске у заштитним униформама прскају приземље њихових кућа, они са маскама на лицу стрпљиво седе на терасама изнад њихових глава.

Неколико стотина метара даље пумпе извлаче преосталу воду која је до колена у неким двориштима. Љубивоје Јеремић каже да је он остао у кући да дежура због лопова, као и већина његових комшија. У свакој кући је остала по једна мушка глава, остали су се снашли код родбине, пријатеља или у прихватним центрима.

– У кући је вода била до струка, од кола се видео само мало кров. Све је унутра уништено. Јесмо подигли ствари на столице, али је вода прешла ту висину. Нема везе, ионако је прошло 15 година од претходне поплаве, било је време да променимо намештај – говори Љубивоје, не губећи смисао за хумор у овим грозним временима.

Његова породица није хтела да се евакуише и на крају су их износили багером. Мајка Рајка којој је седамдесет и осма, дошла је да обиђе шта је остало од имања. Жао јој је овце и јагњади који су се удавили, мачка и две куце су успели да се спасу.

– Уђеш у кућу и немаш нигде ништа – говори мајка Рајка док стоји у води до колена.

– А битно је да смо јутрос добили рачуне за струју – не предаје се Љубивоје и са осмехом одлази ка групи волонтера који нешто баратају око пумпе за воду. Неки од њих косе траву, за случај да ту има још угинулих животиња, други чисте.

Међу њима се већ проноси прича о безименом момку из Горске службе спасавања који се затекао код пријатеља када се све ово догодило: ронио је у мутној води, затварао вентиле, то јест намирнице народу који је остао заробљен у кућама...

У ОШ „Олга Милошевић”, коју у срећна времена похађа 500 ученика, нема наставе од прошлог петка: у фискултурној сали је привремено смештено око 80 одраслих и 24 деце. Било их је овде много више, али се полако враћају у куће. Дочекује нас Милан Томић, директор који нема довољно речи хвале за младе волонтере, а посебно за матуранте Медицинске школе, као и за ђаке Машинско-техничке школе. Стефан, Тодор, Нина, Драгана, Оливер, Есад, Никола, Аца, Сара и Маја, само су неки од њих. Затичемо их како разврставају помоћ, мере притисак, чује се дечји плач, али и смех. Ту су радници Црвеног крста, Центра за социјални рад, Хитне помоћи...

– Тешко је, а најтеже је што немамо воду, па је проблем одржавање хигијене – прича Јелена Ћирић.

У сали су само стари и мајке са децом, мушкарци су сви на раду, како нам кажу, дођу само да преспавају.

Драгомир Талијан има 81 годину и овде је привремено смештен са супругом Љиљаном. Она каже да су кућу напустили у току ноћи 15. маја и да због година и болести нису успели као већина комшија да подигну ствари на таван, па им је бујица све уништила.

– Нити имамо где да се вратимо, нити имамо где да легнемо, нити имамо чиме да се покријемо – каже Драгомир кроз сузе. Љиљана каже да су људи у прихватилишту фини, има да се поједе и сок попије, не фале ни лекови, нити љубазна реч. Само вода, злата вредна.

Србијо, шаљи воду у Смедеревску Паланку.

Сандра Гуцијан

----------------------------------------------

Малолетници удаљени, није било контакта са угинулим животињама

У Општинском штабу за ванредне ситуације кажу да је у договору са Републичком ветеринарском инспекцијом ово подручје очишћено од угинулих животиња, али да, насупрот написима у појединим медијима, малолетна лица нису имала никакав контакт са угинулим животињама, нити било каквим контаминираним предметима. Са листе пријављених волонтера, без претходне консултације са штабом, позвано је десет особа које су у том тренутку биле доступне. Чим је уочено да међу њима има малолетних лица, одмах су удаљени из Карађорђевог насеља. Како се ништа слично не би поновило, штаб је исте вечери упутио јавни апел да малолетна лица не учествују ни у каквим активностима у поплављеном подручју, што се на лицу места и проверава, кажу у штабу.

----------------------------------------------

Николић уручио хуманитарну помоћ Смедеревској Паланци

Председник Србије Томислав Николић уручио је јуче хуманитарну помоћ грађанима Смедеревске Паланке и поручио да ће свако ко се у овој ситуацији огрешио морати да буде жестоко кажњен.

Коментаришући позиве да се све донације објаве, Николић је рекао да сав новац који стиже у Фондацију „Драгица Николић”за сад намењен за лекове, опрему и храну за бебе.„Лекове набављамо у складу са захтевима централне апотеке у Београду, која обавља евиденцију о томе шта је где потребно и шта недостаје”, рекао је Николић.

Председник Србије је након предаје помоћи обишао и поплављени градски стадион Непокорена младост.

У Смедеревској Паланци, у којој се укрштају реке Јасеница и Кубршница, највише је поплављено насеље Карађорђево.

Танјуг