четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26

Како је „бронза” постала четврто место

среда, 21.05.2014. у 22:00
Репрезентација Уругваја, први шампион света у фудбалу

Конгрес Светске фудбалске асоцијације 28. маја 1928. одлучио је да се организује прво светско првенство, годину дана касније на Конгресу у Барселони одлучено је да двоструки олимпијски шампион Уругвај (1924, 1928) буде домаћин, иако су се кандидовале и Мађарска, Италија, Холандија, Шпанија и Шведска, и 18. јула шампионат је отворен на стадиону „Сентенарио”, изграђеном за само девет месеци за потребе шампионата и у част стогодишњице независности Уругваја.

Светска криза и одбијање европских клубова да се лише својих играча читава два месеца проузроковали су да се ниједна европска репрезентација није пријавила за учешће, па је председник Фифе Жил Риме, морао да обећа да ће Светска фудбалска федерација сносити трошкове путовања и учешћа селекција европских земаља. Позив су прихватиле Француска, Румунија, Белгија и Југославија.

Две репрезентације биле су, уствари, градске селекције. Тим Бразила био је састављен искључиво од фудбалера из Рио де Жанеира (фудбалери клубова из Сао Паула су одбили да играју), а у репрезентацији Југославије, после отказа играча из Хрватске, играли су само београдски фудбалери и мада су били убедљиво најмлађи (просечно 21 година, 258 дана) победили су једног од фаворита Бразил са 2:1, Боливију са 4:0, изборили полуфинале у којем су изгубили од домаћина са 6:1 и са екипом САД, која је поражена од Аргентине, такође са 6:1, поделили треће место.

Највећи успех у историји југословенског, па и српског фудбала, међутим, почетком последње деценије 20. века (у време распада СФРЈ) у статистици Фифа, изједначен је с оним из Чилеа 1962. када је Југославија, у борби за треће место изгубила од домаћина и била четврта. У Монтевидеу 1930. није се играло за треће место (наводно су Американци то одбили) а шест деценија касније неко је одлучио да САД буду треће јер су имале бољу гол разлику од Југославије – 7:6 према 7:7...

У финалу Уругвај је савладао Аргентину са 4:2 (1:2), а у шампионском тиму селектора Алберта Супичија играли су: Енрике Баљестреро, Хосе Назаци, Ернесто Маскерони, Хосе Андраде, Алваро Хестидо, Лоренцо Фернандез, Ектор Скароне, Педро Сеа, Пабло Дорадо и Еектор Кастро.

Први шампионат памтиће се и по мноштву бизарних догађаја.

Тако је крај утакмице Аргентина – Француска судија одсвирао у 84. минуту при резултату 1:0 за Аргентину. После пола часа и протеста Француза, меч је настављен, али резултат није промењен.

Капитен Перуа Пласидо Галиндо је први искључени играч на светским првенствима. Сусрет из међу Перуа и Румуније обиловао је групним тучама (морала је да интервенише и полиција) а после једне Галиндо је искључен. Физиотерапеут САД се самоуспавао, јер је, док је трчао преко терена да укаже помоћ играчу, просуо боцу хлороформа и док ју је подизао онесвестио се од испарења, па је изнет је са терена на носилима. Голман Уругваја Антонио Мазали избачен је из екипе уочи шампионата, јер се искрао из хотела у којем је била смештена репрезентација домаћина. Најмања посета у историји светских првенстава забележена је на утакмици између Перуа и Румуније – само 300 гледалаца.

У репрезентацији САД, која је добила место носиоца групе, јер је имала професионалну фудбалску лигу, чинили су искључиво емигранти из Енглеске и Шкотске...

----------------------------------------------

Домаћин: Уругвај (13-30. јул 1930).

Пласман: 1. Уругвај, 2. Аргентина, 3-4. САД и Југославија.

Финале: Уругвај – Аргентина 4:2.

За треће место: није играно.

Број учесника: 13.

Број мечева: 18.

Број гледалаца: 590.549 (просечно 32.808).

Систем: три групе са по три екипе и једна са четири; победници група иду у полуфинале.

Најбољи стрелац: Гиљермо Стабиле (Аргентина) 8.

Најефикаснија екипа: Аргентина 18.

Голови, укупно: 70 (3,89 по мечу).

Квалификације: нису игране.

----------------------------------------------

Најбољи тим шампионата

Голман: Енрике Баљестреро (Уругвај).

Одбрана: Хосе Назаци (Уругвај), Милутин Ивковић (Југославија).

Средина: Луис Монти (Аргентина), Алваро Хестидо (Уругвај), Хосе Андраде (Уругвај).

Напад: Педро Сеа (Уругвај), Ектор Кастро(Уругвај), Ектор Скароне (Уругвај), Гиљермо Стабиле (Аргентина), Берт Патенауд (САД).

Живко Баљкас

(Сутра: Италија 1934.)


Коментари1
0a876
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

minja mujkic
sramota za ceo svet sto je ovaku nepravdu dozvolio i sto je dalje podrzava

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља