Конгрес Светске фудбалске асоцијације 28. маја 1928. одлучио је да се организује прво светско првенство, годину дана касније на Конгресу у Барселони одлучено је да двоструки олимпијски шампион Уругвај (1924, 1928) буде домаћин, иако су се кандидовале и Мађарска, Италија, Холандија, Шпанија и Шведска, и 18. јула шампионат је отворен на стадиону „Сентенарио”, изграђеном за само девет месеци за потребе шампионата и у част стогодишњице независности Уругваја.
Светска криза и одбијање европских клубова да се лише својих играча читава два месеца проузроковали су да се ниједна европска репрезентација није пријавила за учешће, па је председник Фифе Жил Риме, морао да обећа да ће Светска фудбалска федерација сносити трошкове путовања и учешћа селекција европских земаља. Позив су прихватиле Француска, Румунија, Белгија и Југославија.
Две репрезентације биле су, уствари, градске селекције. Тим Бразила био је састављен искључиво од фудбалера из Рио де Жанеира (фудбалери клубова из Сао Паула су одбили да играју), а у репрезентацији Југославије, после отказа играча из Хрватске, играли су само београдски фудбалери и мада су били убедљиво најмлађи (просечно 21 година, 258 дана) победили су једног од фаворита Бразил са 2:1, Боливију са 4:0, изборили полуфинале у којем су изгубили од домаћина са 6:1 и са екипом САД, која је поражена од Аргентине, такође са 6:1, поделили треће место.
Највећи успех у историји југословенског, па и српског фудбала, међутим, почетком последње деценије 20. века (у време распада СФРЈ) у статистици Фифа, изједначен је с оним из Чилеа 1962. када је Југославија, у борби за треће место изгубила од домаћина и била четврта. У Монтевидеу 1930. није се играло за треће место (наводно су Американци то одбили) а шест деценија касније неко је одлучио да САД буду треће јер су имале бољу гол разлику од Југославије – 7:6 према 7:7...
У финалу Уругвај је савладао Аргентину са 4:2 (1:2), а у шампионском тиму селектора Алберта Супичија играли су: Енрике Баљестреро, Хосе Назаци, Ернесто Маскерони, Хосе Андраде, Алваро Хестидо, Лоренцо Фернандез, Ектор Скароне, Педро Сеа, Пабло Дорадо и Еектор Кастро.
Први шампионат памтиће се и по мноштву бизарних догађаја.
Тако је крај утакмице Аргентина – Француска судија одсвирао у 84. минуту при резултату 1:0 за Аргентину. После пола часа и протеста Француза, меч је настављен, али резултат није промењен.
Капитен Перуа Пласидо Галиндо је први искључени играч на светским првенствима. Сусрет из међу Перуа и Румуније обиловао је групним тучама (морала је да интервенише и полиција) а после једне Галиндо је искључен. Физиотерапеут САД се самоуспавао, јер је, док је трчао преко терена да укаже помоћ играчу, просуо боцу хлороформа и док ју је подизао онесвестио се од испарења, па је изнет је са терена на носилима. Голман Уругваја Антонио Мазали избачен је из екипе уочи шампионата, јер се искрао из хотела у којем је била смештена репрезентација домаћина. Најмања посета у историји светских првенстава забележена је на утакмици између Перуа и Румуније – само 300 гледалаца.
У репрезентацији САД, која је добила место носиоца групе, јер је имала професионалну фудбалску лигу, чинили су искључиво емигранти из Енглеске и Шкотске...
----------------------------------------------
Домаћин: Уругвај (13-30. јул 1930).
Пласман: 1. Уругвај, 2. Аргентина, 3-4. САД и Југославија.
Финале: Уругвај – Аргентина 4:2.
За треће место: није играно.
Број учесника: 13.
Број мечева: 18.
Број гледалаца: 590.549 (просечно 32.808).
Систем: три групе са по три екипе и једна са четири; победници група иду у полуфинале.
Најбољи стрелац: Гиљермо Стабиле (Аргентина) 8.
Најефикаснија екипа: Аргентина 18.
Голови, укупно: 70 (3,89 по мечу).
Квалификације: нису игране.
----------------------------------------------
Најбољи тим шампионата
Голман: Енрике Баљестреро (Уругвај).
Одбрана: Хосе Назаци (Уругвај), Милутин Ивковић (Југославија).
Средина: Луис Монти (Аргентина), Алваро Хестидо (Уругвај), Хосе Андраде (Уругвај).
Напад: Педро Сеа (Уругвај), Ектор Кастро(Уругвај), Ектор Скароне (Уругвај), Гиљермо Стабиле (Аргентина), Берт Патенауд (САД).
Живко Баљкас
(Сутра: Италија 1934.)