петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:54

Следи ли после поплава српски „Њу дил”

петак, 23.05.2014. у 15:00
В. Вукасовић – Д. Козомара

Да ли би масовни јавни радови и радне акције заиста могли да буду део решења за санирање последица катастрофалних поплава које су задесиле нашу земљу? Ову могућност прва је најавила Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије. Рекла је да овај облик ангажовања незапослених не захтева волонтирање, већ могућност да се за тај посао обезбеде радни стаж и пензионо осигурање.

– Било би добро да направимо нешто између радних акција и јавних радова који су преко потребни Србији – рекла је гувернерка у разговору за Танјуг.

Ова могућност одмах је отворила неколико веома важних питања. Најпре то да ли наш буџет може да издржи те трошкове или би они били пoкривени донацијамакоје већ пристижу и онима које се очекују?

Најпре треба рећи да у нашем комшилуку имају сличне предлоге. Хрватски завод за запошљавање обавестио је незапослене са подручја погођених поплавама у овој земљи да се пријаве за јавне радове. Плата која се нуди је око 460 евра бруто, а радници се траже на период од шест месеци. Код нас се о бројевима још не говори, али гувернерка је рекла да новац не би био непремостива препрека.

– Има средстава да се овакве акције подрже, јер све што је улагање у изградњу и посао није трошак него инвестициона потрошња која само може да генерише нове и веће приходе у буџет – рекла је Табаковићева.

Ваља указати да ово што предлаже она нису само волонтерске омладинске радне акције које су овде постојале у деценијама после Другог светског рата. Она је предложила делом плаћен ангажман, што буди асоцијације на Рузвелтов „Њу дил” из Америке тридесетих година прошлог века. Наиме, због тадашње економске кризе и великог броја незапослених, администрација председника Рузвелта донела је низ мера које су обухватиле до тада невиђено мешање државе у слободно тржиште и привреду, интервенционизам, јачу контролу банака и индустрије. А како је највећи проблем била незапосленост, „Њу дил” је подразумевао управо плаћене масовне јавне радове. Највећи су били у долини реке Тенеси где су изграђене хидроцентрале, бране, индустријска постројења. Сличних примера било је и у Шведској, која је такође прибегла јавним радовима како би се одбранила од кризе. Осим тога, и део Хитлерове политике били су масовни јавни радови.

Запад се после Другог светског рата није враћао масовним јавним радовима, док су у бившој Југославији тек тада почеле омладинске радне акције. Највише их је било после 1946. године. Грађени су путеви, пруге, фабрике, уређивани и проширивани градови. Највећи подухват је изградња аутопута „Братство и јединство”. Деоница Београд–Загреб завршена је 1950, а саобраћајница које се протезала кроз целу бившу Југославију комплетирана је 1963. Радне акције настављене су шездесетих и седамдесетих година, а затишје је почело осамдесетих када су порасли дефицит и инфлација, и јавила се потреба за општом штедњом. Распадом старе Југославије, 1990. године, угасиле су се и омладинске бригаде, које су биле носилац омладинских радних акција.

Данас нема ни политичара нити економисте који ће бити срећан уколико његова земља прибегне јавним радовима. Јер, то би значило да је ниво кризе и незапослености толики да других послодаваца сем државе готово да нема, или пак да су земљу задесиле велике катастрофе које се на други начин не могу санирати.

Овдашњи економисти кажу да је тешко говорити о јавним радовима док држава не изађе са конкретним мерама, али углавном поздрављају овакав предлог.

– Уколико имамо у виду ентузијазам људи у протеклим данима, податак да је 50 одсто младих незапослено, као и то да ће бити потребно много радне снаге да се последице поплава санирају, мени јавни радови делују као смислен предлог – сматра економиста Млађен Ковачевић.

Он додаје да они који би се одазвали позиву на јавне радове нису стручњаци, али би у сарадњи са грађевинарима могли да науче да користе неопходну опрему.

– Претпостављам да ће бити и оних који би волонтерски радили тај посао, а уколико држава понуди и додатну стимулацију као што се прича, очекујем солидан одзив – каже Ковачевић.

Осим тога, и један од највећих светских економиста Пол Кругман већ дуго је присталица плаћених јавних радова. Он сматра да је успон западне привреде почео са обновом после Другог светског рата. Данас еквивалент опоравку од тог рата он види у масовним јавним радовима који би били покретач економије.

Стефан Деспотовић

------------------------------------------------------------------------------

За сада без усвојеног програма рада НСЗ-а

У Националној служби за запошљавање подсећају да за сада нису у могућности да се изјашњавају о планираним активностима у овој години, јер влада још није усвојила њихов програм рада, а и на снази је ванредна ситуација. Подсећају на то да је због прошлогодишњег ребаланса буџета држава знатно умањила новчану подршку за реализацију многих програма запошљавања, па тако и у области јавних радова.

– Првобитно је било у плану ангажовање 306 послодаваца и укупно 2.271 особа на јавним радовима, али је услед недостатка средстава у буџету и после јулског ребаланса на крају ангажовано 1.629 грађана, од којих је 1.330 добило посао по редовном јавном конкурсу, а 299 по споразуму са локалним самоуправама. Што се тиче особа са инвалидитетом, захваљујући овој мери у 2013. до посла је дошло њих 1.253 – подсећају у НСЗ-у. У 2012. ангажовано је 4.115 лица и 2.012 особа са инвалидитетом, а годину дана раније 1.163 особа више и укупно 1.418 особа са инвалидитетом.

Кроз ову меру незапослени се углавном ангажују да би помагали старима и социјално угроженим, али и у области заштите и очувања културног наслеђа, обнављању и изградњу путева, насипа, канала, мостова, канализационе и водоводне мреже, санацији дивљих депонија, чишћењу обала река, језера, канала... Месечно им се исплаћују зараде према степену стручне спреме и трошкови доласка и одласка са посла. Ангажман не може да траје дуже од шест месеци, а приоритет имају корисници новчане социјалне помоћи, млади, вишак запослених, старији од 50 година, дугорочно и незапослени без квалификација или нискоквалификовани, особе са инвалидитетом, припадници ромске националности, рурално становништво, жене, избегла и расељена лица, самохрани родитељи...

М. Р. Б.


Коментари7
fe4fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ана В.
У целој овој причи најјаднија је тзв.Национална служба за запошљавање која никога није запослила сем својих рођака.
Bora Martiinovic
Za ocekivati je od Jorgovanke Tabakovic, da umesto javnih radova, pocne kreirati nova radna mesta kursom dinara - najmocnijom alatkom u njenim i Vladinim rukama. Politikom jakog dinara prema evru, stimulise se trgovina a destimulise industrijska i poljoprivredna proizvodnja, a tu su nova radna mesta.
Ivan Zgrozeni
Podrzavam ideju o pokretanju javnih radova. Ljudi moraju biti placeni za svoj rad. Zaradjeni novac ce trositi kupujuci dobra koja je neko drugi proizveo i platiti porez. Sto vise puta novac promeni ruke, obim privrede je veci i budzet puniji. Ova katastrofa pokazuje da sto pre treba zapoceti rad na kanalu Dunav, Morava, Vardar. Izgradnjom tog kanala bi se regulisao tok Morave i sprecile polave i erozija plodnih povrsina i omogucilo navodnjavanje. istovremeno bi trebalo krenuti sa regulacijom pritoka Morave i posumljavanjem da bi se sprecila klizista.
Borko Acovic
Radi informacije, Srpski New Deal je autenticni naziv programa preumlnenja srpskog drustva koji je usvojio Savet Nove demokratije jos 1997. godine, a koji ima oko 70 stranica. Taj program je preuzeo Socijaldemokratski savez.
jedan ratar
Vas dvojica prethodnih komentatora - ako nemate nista pametno da kazete, bolje da cutite !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља