недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 25.05.2014. у 22:00 Марина Вулићевић

И преводиоци су жртве пиратерије

Срђан Печеничић

Управа Удружења књижевних преводилаца Србије упутила је компанији Рингиер аксел шпрингер и листу „Блиц” упозорење пред тужбу због злоупотребе и коришћења превода без дозволе преводилаца, у оквиру издања „Блицове библиотеке”. „Блиц” je прештампао преводе Кафкиних и Мопасанових приповедака, у тиражу од 165 000 примерака, без података о преводиоцу. На ову злоупотребу први је реаговао председник Удружења књижевних преводилаца Србије Милош Константиновић текстом у „Политикином” Културном додатку.

„Имати у рукама издање књиге без преводиоца, издања класика које потписује Рингиер аксел шпрингер је попут поседовања скупоценог швајцарског сата у којем се налази јефтина механика са бувљака или доброг немачког аутомобила без броја шасије.Аутомобил без шасије је краден. Књига без имена преводиоца такође”, пише Константиновић.

Потом је осамдесет наших професора универзитета, писаца и преводилаца потписало протестно писмо против злоупотребе превода Леона Којена Бодлерове поезије. Протестно писмо овим поводом упутио је и Декански колегијум Филозофског факултета у Београду.

Веселин Симоновић главни и одговорни уредник листа „Блиц” рекао јеу изјави за наш лист да није чуо ништа о овом случају:

„Леон Којен ми се није јављао, а ако ми се јави разговараћемо. Уколико су његова ауторска права оштећена, та штета биће му надокнађена“, додао је Симоновић.

Поред тога, издања поменуте едиције немају исправан цип запис, односно не садрже каталошке податке о књизи, и поред осталог не наводе ни име преводиоца. Изгледају као цип запис за новине и исти су за сваку књигу. Будући да Народна библиотека израђује цип, каталошки запис у књизи, од Бранке Ристивојевић, библиотекара саветника у Одељењу монографских публикација НБС, сазнајемо да Народна библиотека јесте урадила цип запис за новине „Блиц”, али за појединачне књиге „Блицове библиотеке” није.

И раније се дешавало да ауторска и преводилачка права буду грубо прекршена. Пре пар година мале издавачке куће „Невен” и „Феникс” злоупотребиле су старе преводе Јесењинове поезије Миодрага М. Пешића, Миодрага Сибиновића, Николе Бертолина, Слободана Марковића, Мирослава Топића и Драгутина Маловића, али под именом извесне Марине Зобнин. Пошто је случај размотрен у Ауторској агенцији Србије, читав тираж збирке Јесењинове поезије повучен је из продаје.

Чињенице на које је указала наша саговорница адвокат Весна Поповић говоре о томе да преводилачка права треба да буду једнако заштићена као и права писаца. При том се, како она каже, често дешава и то да поједини издавачи штампају књиге у много већем броју примерака него што обзнане, или чак у више издања, и да за то не плаћају накнаде ауторима.

– Знам за примере да су аутори, или наследници њихових ауторских права, потпуно немоћни да докажу да се нека књига, која је наводно штампана у 500 примерака, продаје већ у хиљадитом примерку. То се нарочито дешава са књигама које су привлачне широј публици, и онда се доштампавају и прештампавају. Тај проблем тешко је решити, јер су штампарије ван видокруга јавности. Могуће је остварити контролу у самим штампаријама, тако да буде одштампан само онолики број издања за које је сачињен издавачки уговор. Нажалост, дешава се да често аутори са издавачима уопште не сачине издавачке уговоре, који треба да регулишу њихове односе, већ се поуздају само у усмени договор, објашњава Весна Поповић.

Како истиче Весна Поповић, по Закону о ауторском и сродним правима, издавачки уговор мора да садржи све податке о томе које дело се објављује, од ког аутора, ко га је превео (посебан уговор се склапа са преводиоцем), у ком тиражу, која је накнада за тираж, на којој територији ће се књига продавати, и у ком временском периоду је издавач дужан да објави књигу. Онда се може предвидети и у ком року ће се продавати књиге. Међутим, како сазнајемо, издавачки уговори обично су штури, у њима се каже само ко ће дело објавити, ко ће га штампати, и колика ће бити накнада.

Када су ауторска права угрожена, и када до тужбе дође, Весна Поповић опомиње на то да ће оштећени свакако доћи до свога права, али рок у коме ће се то догодити незахвално је прогнозирати.

Универзитетски професор и преводилац Зоран Пауновић сматра да је недопустиво то што се без знања и одобрења преводилаца преузимају њихови ауторски преводи. При том изражава сумњу да ће оваква пракса у нашем друштву бити искорењена у скорије време:

– Посебно поражавајуће делује сама чињеница да живимо у културном окружењу у којем је тако нешто могуће, а то желим да нагласим, није проблем неуређених односа у издаваштву или слабе материјалне основе која подстиче овакве издавачке подухвате. Ту је реч пре свега о културној самосвести, односно свести о значају културе и уметности у друштву. Код нас је та свест, благо речено, на изузетно ниском нивоу, отуд овакве „књиге”. Борба против таквих инцидената, дакле, борба је за културу уопште: такав рад на подизању културне свести нужно мора бити дугорочан, с циљем стварања културе у којој ће таква вулгарна пиратерија бити незамислива.

------------------------------------------------------------------

Морална права аутора не застаревају

Владимир Марић, помоћник директора у Сектору за ауторско и сродна права и међународну сарадњу Завода за интелектуалну својину, каже да превођење ауторског дела спада у искључива права аутора, да нико не сме да преведе туђе ауторско дело без дозволе аутора или носиоца ауторског права.

– То предвиђа наш Закон о ауторском и сродним правима и Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела, коју је наша земља потписала и ратификовала, и која представља најстарији и најзначајнији међународни уговор из области ауторског права. Из тог разлога, неовлашћено превођење ауторског дела представља повреду ауторског права. Аутор оригиналног дела, или носилац ауторског права на том делу, може против преводиоца да поднесе тужбу суду, може тужбом да тражи накнаду имовинске и неимовинске штете од преводиоца, уништење предмета којима је извршена порведа права, објављивање пресуде о трошку туженог, и тако даље, објаснио је за наш лист Владимир Марић, уз напомену да имовинска права на преводу трају за живота преводиоца и 70 година након његове смрти, а да његова морална права никада не застаревају, а једно од моралних права је право на признање ауторства.

Међутим, дела класичне књижевности, Толстоја, Достојевског, Виктора Игоа тако…, могу се слободно преводити, јер су имовинска права на тим делима истекла, док се морална права аутора морају поштовати заувек.

Коментари1
f6993
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Аци Јург
О том проблему - рату између издавача и аутора (свих врста), пише Балзак у великом роману "Изгубљене илузије." Да проблем није решен, говори нам и Умберто Еко у великом роману "Фукоово клатно". Можда ће неки амбициозни ингениозни романсијер са нашег тла, решавајући проблем сукоба издавача и носилаца ауторских права - дочи и до Нобелове награде.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља