уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

„Право на заборав” користиће моћници да преправљају историју

понедељак, 26.05.2014. у 22:00
Претраживачи ће морати да уклоне садржаје који се сматрају за „неодговарајуће и ирелевантне” (Фото Бета)

Од 13. маја, када је Европски суд правде донео одлуку без преседана, „Гуглу” су се обратили један бивши политичар који намерава поново да се кандидује, мушкарац оптужен за злоупотребу дечјих фотографија и лекар који би да уклони негативна мишљења пацијената, сазнаје Би-Би-Си. Сви они, и многи други, покушаће да искористе право које су овом пресудом стекли – да из резултата претраге свог имена на интернету избришу оно што им се не свиђа.

Одлука суда да грађани могу да захтевају од претраживача брисање линкова који воде ка „застарелим или нерелевантним информацијама” обрадовала је највише званичнике ЕУ који се залажу за право појединца да контролише податке о себи, али је изазвала и бројне критике.

Адвокат Марк Стивенс пише у „Гардијану” да је то опасан корак у погрешном правцу који слаби темеље демократије, јер ће свако моћи да тражи уклањање података, чак и ако су тачни и јавно доступни на другим местима.

„Приватност је универзално право које мора да се заштити, али ова пресуда ће вероватно само помоћи моћницима да поново пишу историју”, пише Стивенс, члан иницијативе „Глобал нетворк” која се бори за заштиту слободе говора и приватности у информационој ери.

Одлука је донета по молби шпанског суда у случају једног Шпанца који је годинама покушавао да издејствује брисање резултата из којих се види да му је пре 16 година заплењена кућа због дугова. Суд са седиштем у Луксембургу пресудио је да грађани могу да захтевају од претраживача да уклоне садржај који сматрају за „неодговарајући и ирелевантан”, а компаније попут „Гугла” мораће да одлуче која информација се уклапа у ове критеријуме.

Стивенс критикује суд због тога што је свалио терет на претраживаче који су само посредници и не би смели да се охрабрују да цензуришу информације.

„Мотивисани појединци који имају средстава да поднесу жалбе вероватно ће припадати политичкој и пословној елити о којој јавност треба да има неометене резултате претраге. Компаније ће бити под притиском да склоне шта год се од њих тражи да би избегле правне трошкове оспоравања нелегитимних захтева”, пише он.

Један од аспеката који изазивају највише бриге односи се на политички говор. Потенцијални кандидати за јавне функције сада ће имати средство да лично уређују претрагу о себи како би само позитивни текстови били доступни јавности. Други проблем на који Стивенс скреће пажњу јесте штета за новинарство.

„Пресудом су изузете информације обрађене искључиво у новинарске сврхе, али овај појам није дефинисан, што је веома проблематично у време када све више људи има приступ вестима и алатима за објављивање. Претраживачи су постали непроцењива алатка за новинаре и новинарство и такође играју кључну улогу у ширењу домета независних медијских организација”, закључује овај активиста.

Одлука суда додатно је нагласила суштински јаз између европског и америчког схватања приватности. Док на Старом континенту преовладава осећај да су приватност и контрола личних података основна људска права, у САД је акценат на слободи говора. Американцима је чудно да се појединцу да моћ да утиче на резултате претраживања. Неки подругљиво кажу да ће највећи добитници бити француски министри који желе да им последња љубавница буде заборављена.

----------------------------------------------

Оснивач „Википедије” критиковао пресуду као „цензуру интернета”

Оснивач „Википедије” Џими Вејлс критиковао је „запањујућу” пресуду као „цензуру интернета”.

У случају да претраживач одбије захтев о брисању, подносилац захтева се обраћа надлежном националном телу. У Великој Британији је то канцеларија комесара за информације. Директор овог тела за сектор заштите података Дејвид Смит написао је у свом званичном блогу да ће канцеларија оставити времена претраживачима да почну да разматрају захтеве. После тога ће се усмерити на захтеве у којима постоје јасни докази о штети и нанетом болу. Смит признаје да ће „право на дигитални заборав” тешко бити спроводљиво у пракси и да ће бити тешких одлука. Закључује да ће морати да се пронађе равнотежа између права на приватност и права јавности на информисаност.

Ј. Ј. К.


Коментари1
28036
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera kojt super genius
Strasno, zbog toga ce gugl puci kao i wikipedia i svi slicni servisi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља