четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Из Србије нема захтева за брисање података са „Гугла”

среда, 28.05.2014. у 22:00
Уколико претраживач одбије захтев, подносилац може да тражи помоћ надлежног тела у својој земљи (Фото Ројтерс)

Недавна одлука европског суда правде да појединци имају право да траже од „Гугла” и других претраживача брисање неких резултата из претраге, изазвала је критике да ће се моћницима пружити прилика да „мењају историју”. Страхује се да ће покушати да избришу текстове који им кваре репутацију, чак и ако садрже тачне информације.

Досадашње борбе против америчког џина претраге биле су тешке за неке моћне и богате људе. Председник Светске аутомобилске федерације (ФИА) Макс Мозли (74) годинама преко суда тражи од „Гугла” да повуче из претраге фотографије сексуалних оргија, које је 2008. незаконито објавио сада већ угашени таблоид „News of the World”. И поред неколико пресуда у Мозлијеву корист и данас када се укуца његово име појављују се фотографије на којима бичује проститутке.

После одлуке Европског суда правде о такозваном праву на заборав, Мозли је рекао да ће поново да упосли адвокате, јер после оваквог исхода америчка компанија више не може да тврди да је изнад европских закона.

„Суд је потврдио да се не пита само ’Гугл’ и да важе правила закона, а не правила ’Гугла’”, рекао је Мозли, објашњавајући како му се живот претворио у пакао, и пожалио се:

„Ако неки непознати сајт постави слике, ’Гугл’ их пронађе. У Немачкој смо се обраћали сваком сајту појединачно да их скине, а било их је 400. То је посао без краја. Замислите да остатак живота проведете тако што гледате по интернету и тражите од ’Гугла’ да скине нешто.”

Мозли је негирао да је непријатељ слободе говора. Он сматра да независна трећа страна, судија или повереник за информације, а не уредник, треба да буде арбитар да ли у неком случају превагу има приватност појединца или право јавности да нешто сазна.

С „Гуглом”, али и „Јахуом”, ратовао је на суду Аустралијанац српског порекла Милорад Тркуља, јер су његово име и фотографије излазили у претрагама највећих аустралијских криминалаца после неразјашњеног инцидента из 2004, када је упуцан у једном ресторану. Крајем 2012. добио је обештећење од „Гугла” од 200.000 долара, а мало раније од „Јахуа” 225.000 долара.

За протекле две недеље, „Гугл” је затрпан захтевима грађана који желе да неки чланци о њима падну у „дигитални заборав”. Међу њима су лекар који би да избрише коментаре пацијената на интернету, оптуживани педофил и један политичар, известили су британски медији. Уколико претраживач одбије захтев, подносилац може да тражи помоћ надлежног тела у својој земљи. У Србији је то повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Родољуб Шабић каже да му се до сада нико није обраћао са овим проблемом, што је и логично будући да је одлука суда стара тек десетак дана. Истиче да није још сасвим јасно ни шта ће она значити за грађане Европске уније, а поготово за грађане Србије и других земаља које нису чланице ЕУ.

– Најкраће, одлука потврђује да је „Гугл” руковалац података о личности, па да га чак и кад индексирање података врши у САД, обавезују и закони земаља из којих су грађани о чијим личним подацима се ради. Биће то прилично компликовано. Доста је отворених проблема – указује повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Он додаје да је у начелу његово мишљење о овој одлуци позитивно, јер увек поздравља одлуке које наглашавају значај људског права на приватност и на контролу података о сопственој личности, али да је већ сада јасно да ће одлука морати да буде прецизирана.

– Већ су, не без разлога, и у ЕУ и ван ње изнете и сумње да би ова одлука могла да има и негативне импликације за слободу изражавања. Да ли ће и у којој мери политичари, крупни бизнисмени, па чак и „обични” људи моћи ово да користе за уклањање линкова који воде ка информацијама о њиховим пропустима, грешкама, манама? Већ сада је јасно да ће бити неопходно обезбедити равнотежу између, с једне стране, легитимних захтева по основу „права на заборав” и, с друге стране, не мање легитимног права јавности да зна. То неће бити ни мало једноставно – упозорава Шабић.

Ј. Ј. К.


Коментари0
20e5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља