ПОУКЕ КАТАСТРОФЕ
Горки цех безбедносне некултуре
Проф. др Милан Ћирковић
Зашто су нам потребни озбиљна анализа, менаџмент и комуникација ризика? Анализа ризика гради теоријски оквир за третирање различитих претњи – овде нас највише занимају природне непогоде, као што су олује, поплаве и земљотреси, климатске промене или опасност од супервулканских ерупција или судара Земље са астероидима и кометама. У оквиру тога, аналитичари ризика стварају квантитативне моделе и рачунарске симулације ризичних процеса и на основу њих развијају спектар могућих сценарија, са различитим вероватноћама
Проф. др Милан Ћирковић
------------------------------------------------------------
ПОУКЕ КАТАСТРОФЕ (2)
Одбрана од поводња у Мачви
Хидрографска карта Мачве Анте Алексића из 1891.
Све до 1918. године Дрина и Сава биле су граничне реке према Османском и Хабзбуршком Царству. Први радови на уређењу њихових обала почети су средином тридесетих година 19. века ради заштите тек успостављених државних граница. Кнез Милош је наредио да се утврди дринска обала код Бадовинаца, у циљу спречавања одрона земљишта, као и савска обала код Мале Митровице, како би се заштитила царинарница и велики обор за свиње преко којег је вршен извоз свиња у Аустрију
Радомир Ј. Поповић
Александра Вулетић
------------------------------------------------------------
ИСКУСТВО И УТОПИЈА
Још дуго ће постојати две Европе
Да ли је идеја нове и уједињене Европе рођена из духа филозофије или из духа економије? Ако ће нова Европа бити продукт само економије и Бриселског споразума, неће ли њени лавиринти на крају столећа бити реализација Кафкиних с почетка столећа? Да ли је популизам прагматичне европске политике уопште спреман да чује глас стваралачких и интелектуалних елита?
Драго Јанчар
------------------------------------------------------------
67. ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У КАНУ
За гледање широм отворених очију
Чеховљевска атмосфера у Анадолији: из филма „Зимски сан”
Столица која искаче из платна, сцена која се мења у зависности од тога да ли посматрамо левим или десним оком – Годар се игра новим техничким могућностима попут сликара који се поиграва перспективама. „Не сликати оно што видимо, зато што ништа не видимо, већ оно што не видимо”, цитира у филму Клода Монеа. Трифоова опаска да је, попут Пикаса у сликарству, Годар унео такву пометњу у филм да је све постало могуће, важи и на крају његове каријере
Ана Оташевић
------------------------------------------------------------
ПОП-АРТ
Клавир на тротоару
„Еби роуд” у Новом Саду: графит на тротоару улице Народног фронта (Фото Милан Спасић)
Асфалто цртеж или графит зависи од тренутне перцепције и инспирације, инстантне идеје, инвентивности и брзине извођења. За почетак, ускоро може пасти киша, или још горе, сручити се пљусак, и – творевина може нестати. Сличан је случај и са уметношћу сликања песком или сликања по води
Душан Спасић
------------------------------------------------------------
21. ВЕК
Велико медијско спајање
Док не створи јасно, практично, применљиво законодавство које се поштује, медијско, пореско и власничко, држава не треба ни да размишља о „повлачењу из медија и телекомуникација”. Поготово не из оних, најважнијих, као што су Телеком, Танјуг, јавни РТВ сервиси, републички и локални. Ако се држава повуче а избегне да ту област јасно регулише, одмах после дигитализације на коју се обавезала, поплава комерцијалних канала, домаћих и страних, угушиће или далеко надјачати непристрастан глас јавности
Станко Црнобрња
------------------------------------------------------------
КЊИШКА ПОСЛА
Десница наше нелагодности
Mада заслужено фигурира као истакнуто име у домаћим школским и универзитетским програмима, рекло би се да аутор Прољећа Ивана Галеба, романа о животној пустоловини и схватањима савременог интелектуалца, још, чини се, није код нас сасвим одомаћен писац. Сажето казано, фама и чувење надилазе стварно разумевање и конкретно распознатљиве одјеке његовог изузетно вредног опуса
Тихомир Брајовић
------------------------------------------------------------
ИНТЕРВЈУ
Подигните глас а не ниво мора
Изазови какве „хомосапијенс” још није искусио: Анђелка Михајлов (Фото Танјуг)
Чак и кад би све емисије гасова са ефектом стаклене баште престале данас, оне које су већ у атмосфери наставиле би још десетинама година узроковати климатске промене. Према томе, немамо избора него да успоравамо и прилагодимо се климатским променама. За то су потребне многе врсте деловања, од измена грађевинских прописа да би се узеле у обзир климатске промене до изградње инфраструктуре за заштиту од поплава и развоја култура отпорних на сушу – каже др Анђелка Михајлов, амбасадорка заштите животне средине
Милица Момчиловић
