понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:39

Песма Лазе Костића „Санта Марија дела Салуте” инспирација за више од 100 слика

Аутор: Славко Трошељсубота, 31.05.2014. у 22:00
(Фото Бранко Маричић)

Драган Стојков, сликар суперреалиста и позоришни сценограф, овога пролећа улепшава зидове клуба у Народном позоришту у Београду и „Глоб театра” у Лондону. Садржај изложбе његових дела под именом „Од Шекспира до Стерије” смењују се на свака два месеца.

Рођен је 4. фебруара 1951. у Сомбору, као старији син самоуког сликара Саве Стојкова (89). Основну школу завршио је у родном граду, средњу (за примењену уметност, графички одсек) у Новом Саду, а у Венецији је дипломирао на Академији за лепу уметност у класи чувеног Кармела Зотија. Досад је имао око 100 самосталних изложби, а групних двоструко више.

Живи и слика у Сомбору, Београду и Венецији. Из брака са пре две године преминулом Јасном, правницом, има ћерке Александру (28), професора енглеског, и Сању (22), студента дизајна на Академији за примењену уметност.

Зашто излажете слике у кафићима?

Чиним то смишљено. То је за мене култно место у свакој јавној установи тог типа. Овде су, у оба случаја, посматрачи мојих дела уметници свог заната. Изложбе су увек тематске. Претходно су ту биле слике уметника из позоришта: Шекспира, Стерије, Лазе Костића, Лоренса Оливијеа, Питера О’Тула, Елизабет Тејлор, Љубомира Драшкића, Светлане Бојковић, Катарине Жутић, Петра Краља, Милене Павловић Барили...

А шта сад излажете?

Сад је тема „Љубав” из циклуса „Екс понто Иво Андрић”. Ту су портрети Андрићевих миљеница: супруге Милице Бабић, најближе сараднице Вере Стојић, па и жена које су имале велике улоге у његовом животу: сликарке Беле Павловић, писца његове најверније биографије Жанете Ђукић-Перишић, као и љубави из младости: Евгеније Гојменац, Зденке Марковић, Ирене Живковић, Олге Месаровић, Доре Пфанове, Ене Крстаљ, а ту је и портрет Лотике, чувене власнице хотела у Вишеграду.

Кад сликате?

Свако јутро устајем рано, попијем кафу и улазим у атеље. Често сликам цео дан. Не чекам инспирацију. Ко је чека никад је ни не дочека. Она ми се јави у току рада. И то, понекад, не као једна, већ као више сродних слика. Инспирација може да буде доживљај среће, али и туге.

Која је била тужна?

У Сомбору живим у кући песника Лазе Костића. Купио сам је пре тридесетак година. Његова дела су ми „понудила” низ идеја као, на пример, песма „Санта Марија дела Салуте”. Реч је о девојци Ленки Дунђерски. Она се заљубила у њега који се повукао мислећи да је то само пролазна фаза младе девојке. Она је, недуго потом, умрла од туберкулозе. Тај догађај изазвао је дубоку тугу у души песника који је, написао ову песму коју сам „насликао” у више од 100 слика. Теме су ми биле Лаза, Ленка и барокна Црква Санта Марија дела Салуте у Венецији.

Где су те слике?

Многе сам продао, неке поклонио, а две посебне, Лазе и Ленке, чувам у Сомбору, као, што народ каже, очи у глави. У кући смо сада њих двоје, ја и, повремено, моје ћерке.

Ко је имао велики утицај на ваш рад?

Пре свега мој професор Кармело Зоти, па мој земљак из Сомбора Милан Коњевић, као и Миодраг Б. Протић. Са Коњевићем сам се посебно дружио на „Ликовним јесенима” сваког октобра у Сомбору, о којима сад и ја водим рачуна.

Шта вам је важно у сликању?

Исто што и у животу. Смисао тог посла и интересна сфера у којој се то дешава. У свему што радим, и у свему што ми се догађа, трагам за таквим стањима рада и живљења. Али, имам велики осећај среће кад ми се живот дешава, а не кад сам присиљен да га режирам, јер у режији се губе неке драгоцене врлине живљења и рада.

Које врлине су и ваше?

На мом радном столу, у висини очију, пише: „Вера, Љубав, Нада”. Ове хришћанске врлине су мој животни путоказ, као и класичне: правда, мудрост, храброст и смиреност коју, и уз велики жељу и труд, никад нисам стекао. Јер, немир је мој покретач. И у животу и у сликању.

Чему сте највише окренути?

Пре свега сликању. Никад не идем на годишњи одмор. Имам планове, али поштовање тих планова је у питању. Они се често кваре, па се праве нови. Пре свега планирам рад, па, потом, изложбе. Стварам у тишини свог атељеа, а онда то изложим, па очекујем став суда јавности. И тако укруг. Али, не секирам се много, практично никад. Веома волим живот и овакав какав је. Прави сам бонвиван. Сваког месеца сам по десетак дана у Италији. Пратим сва културна збивања и у Србији и у Италији. Напајам се свим енергијама.

Без чега не бисте могли?

Без љубави, музике и спорта. То су за мене мотори живота. Наравно, љубав пре свих. Прави осећај љубави осетите кад вам је вољена особа важнија од вас. А живот без љубави је велика несрећа. Они који остају без љубави више личе на ствари него на људе.

Имате ли љубав?

Имао сам веома велику љубав. Она је, нажалост, отишла. Не знам да ли ће ми се десити још једна тако велика. Волео бих да се деси. Имам и наду и веру да ће ми се то догодити.

Које доба дана је ваше?

Јутро. Волим сунце које се рађа, а не оно које залази.

Како доживљавате старење?

Петар Петровић Његош је казао да је „Старост срамота”. То чујем и од мојих родитеља. Али, ја сам у пристојним годинама кад још имам жељу за животом.

Шта вам је животна водиља?

Истина, у свим односима. Она рађа здраве мисли, а здраве мисли су мој допинг у свим ситуацијама.

----------------------------------------------

Ускоро ћу обрадовати љубитеље актова

Шта је за вас еротика?

Божански осећај. Она рађа страст и занос, а мозак оставља без мисли. То је стање у коме се сједињују дух и тело. Један број мојих пријатеља каже да ће ме признати за великог сликара тек кад виде мој еротски циклус слика. Имао сам на почетку каријере прелепе моделе, али сад мислим да ћу, ускоро, обрадовати пријатеље и љубитеље актова.


Коментари1
f5799
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

surdulica jug
Muka mog detinjstva bile su recitacije za ucenje na pamet! Svaku nedelju ucili samo neku od tih recitacija na pamet, da poludis:-) Ali, jedina i stvarno jedina "recitacija" koju sam zdusno ucio napamet, bila je "Santa Marija dela Salute! I danas znam: "kaljan ti ljubim preciste skute, Santa Marina dela Salute" i secam se skoro cele pesme, ali ne mogu da poslozim sve kako treba! Predivna, predivna pesma! Biser nase literature!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља