субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Купујемо углавном увозно месо

Према подацима Управе царина, увоз свих врста меса у Србију знатно повећан, а према неким проценама – овај тренд ће се наставити, и то највише свињетине и живинског меса
Аутор: Јелица Антељ. Ивана Албуновићпонедељак, 02.06.2014. у 11:03
(Фото www.sxc.hu)

Увоз свих врста меса у Србију вишеструко је повећан, што указује на то да потрошачи углавном не купују месо са домаћих фарми. Најдрастичније је порастао увоз свињетине, и то пет пута у односу на прошлу годину, а према подацима Управе царина – повећане су и количине увезене говедине и пилећег меса. Стручњаци зато истичу да несумњиво већ увелико једемо свињско месо из Аустрије, Немачке, Хрватске, па чак и Македоније (која од нас купује кукуруз, а враћа нам „полутке“), док живина долази из Италије, Словеније и Хрватске. Само јунеће месо још опстаје, али је потрошња ове врсте код нас изузетно мала. И поред тога што се до сада углавном сматрало да су највећи увозници прерађивачи и да замрзнуто месо завршава углавном у прерађевинама, то није тачно. Посебно зато што се увозе полутке, комадно месо које се купцима касније нуди у месарама. 

Постоје две категорије: свеже и расхлађено или дубоко замрзнуто. Како се широм Србије купци све чешће жале на квалитет свих врста меса (боја, мирис, укус, свежина..), поставља се питање о каквом месу је реч. Стручњаци сматрају да увозници узимају дубоко замрзнуто месо, али пред истеком рока трајања (он обично износи по неколико месеци), па када се нађе у продаји оно је већ изгубило доста и на нутритивним вредностима и на квалитету.

– Сточарство је у изузетно тешкој ситуацији и пропадање траје деценијама. Последњих година је проблем што се велики трговци све више ослањају на увознике, док је раније њихово снабдевање било везано за услужни тов преко комбината и задруга које су према потребама производиле за њих, а купци су знали шта купују. Сада, иако би то требало да буде декларисано и наглашено, купци се и не распитују, а већина верује да је месо које набављају из домаће производње, каже наш саговорник добро упућен у прилике на тржишту меса који је желео да остане анониман.

У Управи за ветерину су за „Политику” још раније указивали да се чини да потрошачима очигледно није јасан израз „свеже месо”. 

Они објашњавају да је и одмрзнуто месо свеже месо и да никако не сме да се посматра у колоквијалном контексту свежине хране.

– Израз „свеже месо” односи се на охлађено и смрзнуто месо, а то значи месо које није излагано никаквом процесу конзервирања осим хлађења, замрзавања или брзог замрзавања, укључујући и месо које је упаковано под вакуумом или у контролисаној атмосфери – наводе у Управи за ветерину, додајући да месо може да се одмрзава једино у објектима који су регистровани за то или за прераду у производе од меса. Они додају да уколико се ставља у промет, на декларацији мора јасно да пише да је реч о одмрзнутом месу, како се не би поново замрзавало као и да обавезно мора да се назначи који је рок употребе. 

Стабилизација домаћег тржишта и боље стање у сточарству, а тиме и снабдевању домаћим месом, могли би се догодити уколико, сматрају стручњаци, Србија добије дозволу за извоз у Европску унију, што тренутно није могуће због свињске куге. Обнављање производње посебно у случају узгоја свиња могуће је, и то у релативно кратком року (за разлику од говедарства). Само извоз би могао знатно да промени ову ситуацију. Тренутно се око 80 одсто свињског меса производи у малим газдинствима, а према последњим подацима Србија има око 3,3 милиона свиња, а додатни проблем је и то што је велики број животиња страдао у поплавама. Највећи региони за узгој свиња су обреновачки, мачвански, свињарски Срем и западна Бачка.

И када је реч о увозу живине – ситуација је слична, а према проценама Радета Шкорића, директора Заједнице живинара Србије, биће све теже, посебно за домаће произвођаче, јер се може очекивати још већи увоз. 

– И док је раније била ситуација да се највише увозило машински откоштано месо – МОМ, све више се дешава да се сада увози и пилетина у комаду. Интересантно је и то да се у току дана јављају разлике и до 40 одсто у цени пилећег меса код различитих произвођача, што указује да се нешто догађа на тржишту овог меса – каже Шкорић.

---------------------------------------------------------------------------

Обавезно навођење порекла робе

Увоз меса односно количина која се увезе искључиво је однос понуде и потражње и економских трендова у индустрији и преради меса, кажу у Управи за ветерину.

– У складу са важећим прописима Републике Србије, сва храна која се пушта у промет мора бити безбедна за потрошача, прописно означена и декларисана (жиг на месу или идентификациона ознака на етикети или декларацији). Ради утврђивања следљивости у самом жигу или ознаци налази се извозни контролни број објекта порекла пошиљке. На декларацији се наводе подаци о датуму производње, року употребе, врсти производа и производном објекту и начину чувања, објашњавају у Управи за ветерину.


Коментари12
b1662
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar protic
Kad kupujem piletinu ili bilo sta drugo,stvarno bih zeleo da znam odakle potice. Da li je moguce da se u ovoj zemlji uredi vec jednom nesto ili ce veliki lobiji pojesti Srbiju skroz.
Nenad Jankovic
Ne kupujem junece meso jer je preskupo. Treba mu i duza termicka obrada. Zato, kupim snicle, nema kostiju, nista ne bacam, malo proprzim i tako i struju(plin) stedim. Da imam vise para hranio bih se bolje.
Predrag Pavlovic
Problem izbora kvalitetnog mesa lezi u prikrivanju porekla mesa koje se nudi. Ako bi Maloprdaja bila duzna da obavesi kupca natpisom tipa: dugo zamrzavano ili" nezamrzavano sveze domace", kupcu bi se lakse opredelili. Ponuda " crkotina" nalickanih iza crvenog stakla je podvali nelojalna konkurencija malim stocarima.
Војвода Златиборски
Србија увози цркотине,које после уваљује србском народу. Лиферанте цркнутог меса треба јавно повешати уз обавезно присуство народа.
Kovacs Arpad
stocni fond u Srbiji totalno unistena, kod nas u Banatu Stale svinjarci cak i dvoriste su uglavno prazni!PUNO ZEMLJA OTISLA U RUKAMA TAJKUNA,tesko moguce kupiti ili uzeti u arendi!To su kriminalci iz Bgd.iNS koji sistematski unistavaju Vojvodinu jer su povezani SA naj visjim sustavima u zemlji!To je to!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља