Редитељка Ива Милошевић на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду увелико поставља најновију драму Милене Марковић „Змајеубице”, која на уметнички начин проговара о Сарајевском атентату, Гаврилу Принципу, младобосанцима.... Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Маја Мирковић, а композитор и извођач Владимир Пејковић. Представу „Змајеубице” ЈДП ће реализовати у оквиру пројекта којим Унија театара Европе обележава стогодишњицу од почетка Првог светског рата. Премијера се очекује почетком јуна. Премијера је заказана за 7. јун.

У глумачкој екипи су: Никола Ракочевић, Мирјана Карановић, Милан Марић, Радован Вујовић, Дубравка Ковјанић, Јована Гавриловић и Срђан Тимаров.

Младобосанци су сматрали да је живот уметничко дело, снажно волели човечанство, чак и док су га презирали. Која асоцијација вам се јавила после читања драме „Змајеубице”?

Њихова побуна ме је подсетила на побуну омладине из 1968. и на панк побуну с краја седамдесетих година прошлог века. И једна и друга побуна су биле пре свега побуне срца. Таква је била и побуна младобосанаца.

Који свој лични доживљај сте препознали у драми „Змајеубице”, односно, који је разлог због којег бисте ову представу волели да видите у позоришту?

Потресли су ме огромна туга и гнев који ове матуранте терају да се побуне, да се супротставе том „змају” који им угрожава достојанство, слободу, ставља у ропску позицију. Тај „змај” против којег се они боре није оличен само у тиранској фигури аустроугарског престолонаследника него у свима онима који погнуте главе пристају на неправду, да ли због недостатка храбрости или због личне користи. Када човек прочита комад Милене Марковић суочи се са чињеницом да је слободарски дух неуништива категорија која свако мало кроз историју издиже појединце изнад обамрлости и равнодушности већине.

И сами живимо чудно време, које на известан начин подсећа на период када су живели Гаврило Принцип и младобосанци. Ко су заправо „Змајеубице” Милене Марковић?

То су млади бунтовници, интелектуалци, занесени борци за слободу, идеалисти који долазе из велике беде и сиромаштва. Они теже потпуној еманципацији, што због потребе да се потврде као достојанствена људска бића, што због очаја услед осећања бесперспективности.

Прича о младобосанцима је и прича о слободи, социјалној правди, анархизму. Зашто је драма о Принципу толико данас „врућа”?

Мислим да разлог томе лежи у чињеници да малограђански дух и ауторитарни карактер, који су осовина данашњег света, тешко варе свако опирање, активно супротстављање ограничењу индивидуалних слобода. Нарочито се јављају велика скепса и цинизам када то супротстављање укључује и пожртвованост, као и емпатију према угроженима.

У претходним представама испитивали сте како се стиже до насиља. Зашто се оно деси, где је његов прапочетак. До којих закључака сте дошли у овом свом редитељском искораку?

Одговор је једноставан. Када вам неко повија кичму према земљи постоје две опције: или да вам кичма пукне или да се браните.

У драми „Змајеубице” има и поезије и реторике и класичне драмске реплике. Како ћете све то објединити на сцени? Какве јунаке ћемо видети на сцени, будући да је Милена Марковић ову причу издигла на митски ниво?

Биће то једна поетска представа и верујем да ће на моменте заиста функционисати као својеврстан „јуначки кабаре”. То ће бити прича о путовању душе од праведног гнева до јуначког дела, и плаћању цене за такав животни избор.

Са каквим узбуђењем одлазите на свакодневне пробе овог комада у ЈДП?

Необично се радујем што режирам овај комад и што у подели имам баш ове глумце. Осећам велику одговорност јер говоримо о младим људима који су заиста постојали и јер сам свесна чињенице да ће у публици бити младих људи који су дошли по одговоре на многа важна питања као што је на пример питање – за шта се борити, али и која је цена жртвовања за опште добро.

Прича о младобосанцима има бурну историјску позадину. Како гледате на различита историјска тумачења Сарајевског атентата и младобосанаца?

Побуна је увек била и биће субверзивна тема. Самим тим подложна је свим могућим релативизацијама, политизацији, присвајањима итд.

Колико су и да ли су вас „Змајеубице” промениле?

Захваљујући овом комаду детаљније сам се обавестила о том историјском периоду и покрету Млада Босна, о којем сам признајем, врло мало знала.

Кога бисте посебно волели да видите у публици и зашто. Које емоције желите да пренесете кроз представу „Змајеубице”?

Биће ми драго ако представа буде привлачила и млађу публику, али то не видим као њен најважнији задатак. Волела бих да представа у публици произведе осећај поштовања према младом човеку који се жртвује за добро других.

Борка Г. Требјешанин