понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Феномен морнарске мајице

Аутор: Марина Вулићевићуторак, 03.06.2014. у 22:00

Нови роман „Једро наде” Николе Маловића, објављен у „Лагуни” прати историјат морнарске мајице, која је „на Медитерану много више од комада гардеробе:јединица стила поморског култа, модни мит, али и оличење сексуалности”. Главни јунак „Једра наде” је Никола Смекија, амбициозни модни индустријалац из Барија, који се на позив градоначелнице Марије Змајевић враћа у Пераст, да би поново покренуо производњу морнарских мајица. Градоначелница је жена која „себе ноћу жртвује за добробит Пераста” – и гласнику Уједињених земаља, и која пред изборе обећава „тежак и стрм пут”. Она рачуна и на новац за обнову града који ће добити од кредитора Адама Оза. Смекија се враћа у град својих предака, и истражујући слојеве историје Пераста, он се и заљубљује…

Никола Маловић (Котор, 1970) је између осталих, аутор вишеструко награђиване књиге „Лутајући Бокељ”, која је овенчана наградама „Борислав Пекић”, „Лаза Костић”, „Лазар Комарчић”, признањем „Мајсторско писмо” и Октобарском наградом града Херцег Новог...

Перспектива, како наводите, почива у ретроспективи, стога је извориште вашег романа историјска предодређеност Пераштана за „морске дужине и ширине”. У тој њиховој одлуци зачета је идеја о најстаријем медитеранском мотиву пругасте, плаво-беле морнарске мајице?

За мото романа узео сам речи Милоша Милошевића, доживотног адмирала Бокељске морнарице, 13 векова старог удружења помораца: „Наша перспектива је у нашој ретроспективи”. У временима која се опасно убрзавају, мото постаје универзалан. Роман „Једро наде” пуни нам очи причом о најпознатијем, најсексуалнијем, авантуристичком модном дезену на свету, који је уједно и војна униформа, или лого 21. века. „Једро наде” је роман о глобалном феномену морнарске мајице.

Кроз лик главног јунака Николе Смекије преламају се и повести о перашким старим племићким породицама, палатама из 17. и 18. века...

Пераст је у роману приказан као барокна бајка: описан је медитерански амбијент састављен од палата и палацина, улица које меандрирају, вегетације, и амбијента јединог фјорда на Медитерану – Боке Которске. Краљевина Југославија пронашла је иза Великог рата Пераст као мртав град, и у њега сели маритимну мануфактуру. Та ће се мануфактура развити у фабрику „Јадран – Пераст”, која ће на просторима некадашње Југославије да произведе највише војних, морнарских мајица. Али далеко да је само о томе реч.

Плаво-беле пруге везане су за једну чувену битку с почетка 19. века?

Да, за битку код Трафалгара, која се одиграла 21. октобра 1805. године између британске флоте предвођене адмиралом Нелсоном, и Наполеонове француско-шпанске армаде. Ратници на обе стране били су униформисани, по први пут, у пругасте мајице.

Роман казује и да је дезен тековина демократије, јер га носи велики број људи. Осим тога, симбол је и савременог мучеништва оличеног у јефтиној радној снази?

Демократичност морнарске мајице види се у сваком сезонском тренутку, јер су пруге феномен. Опажамо их истовремено у Берлину, Риму и Токију; Вашингтону, Бриселу и Лондону. Допада ми се што сте пронашли и да су мученичке, управо због јефтине радне снаге, углавном кинеске. Стручњаци кажу да је немогуће причати минут о памуку, а да се не помене Кина.

Две су Марије ликови вашег романа, лице и наличје женствености. Једна је оличење љубави за лепо, друга се проституише за политику. У једној декадентној слици и антиутопији, друга Марија део је опште глобалне завере, и припрема терен за централизацију моћи. Припрема терен за такозваног председника Пераста, Адама Оза?

Постоји и трећа Марија, а она је такође, поред Светог Николе, заштитница помораца, што је у наутички потентном Перасту важан симбол. Политичарка пак Марија необична је по томе што њена проститутска улога није скровита, већ револуционарна, у односу на признања: „Ког хомосексуалца да изаберемо?”, рецимо бившег министра иностраних дела једне европске земље.

Оз, по томе што лако поприма различите ликове, и по кључној опредељености за материјално, за апсолутну моћ над купљеним територијама, подсећа на нечастивог који жели да приграби моћ медитеранског симбола. Због чега је овај јунак ваше прозе Јеврејин и шта значи метафора стварања обећане земље у Перасту, и другим деловима света?

Чаробни Оз је кључ за тумачење читаоца. Не може се „Једро наде”, као обиман систем који се отима тумачењу, читати, а да све што сте рекли не доведете у питање. На прву лопту генерални негативац Адам Оз, власник „Пераста” и власник права на фабриковање култне морнарске мајице, нема посведочених злодела. Видели сте да је Адам Оз го, опазили сте да је необрезан, чули сте да није рођен као мушко, он сам не потврђује да је Јевреј. Тврдити да је Јевреј значи упирати прстом у Николу Маловића као антисемиту, занемарујући све време људскост, хуманост и бригу за будућност човечанства. Оз ће испричати причу која мења ток нама знане историје. Највећи морепловац свих времена, Кристифор Колумбо, био је јеврејског порекла. Истражујући историју наутичких дужина и ширина, користио сам се спознајама чувеног Симона Визентала. Ни на једном од три брода која су 1492. пловила за Америку није било, иако смо учени супротно, католичког свештеника, али јесте био именом знани Луис де Торес, тумач за хебрејски. Роман казује како и откуд.


Коментари3
22275
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Katarina Todorović
Perast, divan uspavani duh na obali mora. Prebogat istorijom i pričama. Obožavam ga! Pročitaću knjigu u to ime. Pozdrav piscu!
Iskreno, Goran
Samo naprijed, Profesore.
Jedna mornarka
Zelim piscu mnogo srece sa novom knjigom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља