уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Преживели погодак ракете у радар

Аутор: Мирослав Лазанскисубота, 07.06.2014. у 10:24
Капетан прве класе Јанко Тодоров на борбеном положају 1999. године (Фото лична архива)

Топове су распоредили у пољу на крајњим даљинама ефикасног дејства противничких касетних и напалм бомби, растресит положај и максимално маскирање. Свако средство, радар и топови имали су по пет до седам инжењеријско уређених ватрених позиција за брзу промену положаја након дејства НАТО авијације.

Почетак јуна 1999. године, „уобичајени” дан рата између СР Југославије и НАТО-а. Технички преглед радара типа „жирафа”, у топовским водовима, дневна ситуација у складу са трећим степеном приправности. Батерија са шест топова Л-70 од 40 мм била је претходне ноћи у највећем степену приправности, али агресорских летелица није било у зони њене одговорности.

Kомандир батерије капетан прве класе Јанко Тодоров и његови другови капетан Милош Недељковић, командир вода, заставник Петар Радовановић и водник прве класе Милорад Тупајић седе испред ониже зграде пољопривредно-сточарске фарме северно од Сурчина.

Пију кафу и слушају вести на радију. Најављују се ноћни удари НАТО-а на мостове на Сави. Знали су шта то значи, они су и пре мостова, заправо, прва мета бомби и ракета.

Око шест сати поподне састанак са командирима одељења. Редовно реферисање, капетан Јанко Тодоров издаје задатке за ноћ, посебно инсистира да сви осматрају, да се води рачуна о нисколетећим циљевима које радар не може да уочи, а који долазе користећи координате аутопута, пруге или корита реке Саве и Дунава.

Мрак је, али још нема узбуне. Врши се промена положаја, радар за себе, а топовска одељења, по два топа истовремено, мењају позицију. Капетан Јанко тражи извештај да ли су топови променили положаје и у каквом је стању радар, да ли је са свим топовима веза у реду, да ли су топови увезани са „жирафом”, проверава везу са суседном батеријом, са капетаном Сашом. Све је у реду.

Око 22.00 часа на командно место стиже и потпуковник Драган из команде бригаде. Наиме, сваку је ноћ по неко од официра из команде бригаде добијао задатак да дође у радарску станицу и да прати ситуацију. Око поноћи огласила се сирена за узбуну у граду.

Батерија прелази у први степен приправности, радар ради беспрекорно. НАТО авијација је полетела са носача авиона стационираног у Јадранском мору, после извесног времена стиже информација да је полетела и НАТО формација са тузланског аеродрома. Командир батерије Јанко наређује да се послуга радара склони у заклон.

У радарској станици остају само он, командир „жирафе”, водник прве класе Милорад Тупајић и потпуковник Драган. После извесног времена и водник Тупајић долази у заклон. И њега је командир Јанко послао да се склони. Око 02.08 одјекнула је страховита експлозија, одмах затим и глас командира батерије капетана прве класе Јанка Тодорова.

Тражио је помоћ. Био је сав крвав, рањен, држао се за кук. Наређује да се пре њега укаже помоћ рањеном потпуковнику Драгану који је лежао на поду погођене радарске станице. Станица је потпуно разваљена, опрема гори. Посада батерије успева да евакуише рањене на неких осамдесет метара од радарске кабине.

Капетан Јанко објашњава да је на радарском екрану била формација око четрдесет авиона на 35 километара од ватреног положаја и да се у једном моменту издвојио један циљ који је ишао директно на радар.

По смањеном одразу на екрану чинило се да је то ракета, као такав циљ је и најављен посадама топова. На тај циљ капетан Јанко је навео и топове из суседне батерије. Када је циљ био на 20 км од радара искључио је навођење, надајући се да је то ракета старије генерације и да ће промашити радар. Али, није било тако.

Противрадарска ракета „харм” директно је погодила стуб антене радара, метар испод рефлектора. Ту се активирала и експлодирала. Радар је тотално уништен. Приликом експлозије део ракете се преломио и пао са спољне стране грудобрана. Од таласа експлозије оба официра у радарској станици одлетела су на радарске ормаре.

За десетак минута стигла су два санитетска возила. Официри су стављени на носила и возила су кренула ка ВМА.

Ујутро је уследила анализа претходне ноћи, капетан Милош Недељковић који је био код првог топа првог вода, објаснио је да је тај топ био окренут у правцу 11, преко „Центропрома”, али да нису видели циљ, само су чули експлозију. Ракета „харм” је летела великом брзином, само су је чули, али не и видели.

После неколико дана на положај је стигао нови радар „жирафа”. Командир батерије, капетан прве класе Јанко Тодоров, иако рањен и без одобрења лекара на своју одговорност вратио се на положај батерије.

Храмљући на леву ногу одмах је ушао у радарску кабину нове „жирафе”. И наставио да командује батеријом до краја рата...


Коментари21
d8f7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ricky Beogradjanin
Gospodine LAZANSKI zahvaljujem vama i vasoj novinarskoj agenciji za sve vase informacije u veoma istinitim dogagjajima. Njavecu zahvalnost bih licbo uputio Gospodinu Kapetanu Prve Klase Todor Janko mom bivsem Oficiru iz davne 1991 godine dok sam bio vojnik pod Njegovom komandom i dan danas i u buduce zauvek sam zadovoljan njegovim kvalitetima kao Oficira nase vojske i dok sam licno sluzio bivsoj JNA ponosan na sve kolege i oficire koji casno i posteno sluzili po zakletvi da cemo zajedno odbraniti otadzbinu maka platili i svojim zivotima , to je primer sa Kapetanom prve klase (tadasnjem -1991-ve . Drugu Porucniku) Todorov Janko dokazao kvalitete obaveze zadatke pravog heroja oficira pravog coveka . jos jednom hvala Gospodine Lazanski vama zelja mi je da mogu bilo kako da se obratim i iznenadim Kapetana samo kad bi imao mogucnost
Ricky Beogradjanin
Gospodine LAZANSKI zahvaljujem vama i vasoj novinarskoj agenciji za sve vase informacije u veoma istinitim dogagjajima. Njavecu zahvalnost bih licbo uputio Gospodinu Kapetanu Prve Klase Todor Janko mom bivsem Oficiru iz davne 1991 godine dok sam bio vojnik pod Njegovom komandom i dan danas i u buduce zauvek sam zadovoljan njegovim kvalitetima kao Oficira nase vojske i dok sam licno sluzio bivsoj JNA ponosan na sve kolege i oficire koji casno i posteno sluzili po zakletvi da cemo zajedno odbraniti otadzbinu maka platili i svojim zivotima , to je primer sa Kapetanom prve klase (tadasnjem -1991-ve . Drugu Porucniku) Todorov Janko dokazao kvalitete obaveze zadatke pravog heroja oficira pravog coveka . jos jednom hvala Gospodine Lazanski vama zelja mi je da mogu bilo kako da se obratim i iznenadim Kapetana samo kad bi imao mogucnost
ARJ Rez. of.
Trebao je čim je video da cilj manjeg odraza (protivradarska raketa) ide ka njemu, još pogotovo ako je ometanje obustavljeno naglo radi pravilnijeg navođenja rakete, a TO nisu pratili cilj, odmah da isključi zračenje, samo u režim Standby II, raketa bi najverovatnije omašila Žirafu i pala negde u blizini. Imao je vremena za takvu meru, TO bi trebali da prate raketu već na 5-6km od njih, da bi izvršili gadjanje, to je dovoljno vremena za isključenje zračenja, pošto je već nisu pratili jer je nisu ni videli u mraku.
Rocco S
Cinjenica je da Srbija nije imala a pogotovu sada nema adekvatno oruzje da bi se suprostavila Americi. Herojstvo i hrabrost koju su Srbi pokazali je kao u Avataru i simpatije Sveta, pa cak i Amerikanaca su na Srpskoj strani. Ali vojska mora da izvrsava naredbe i tu nema kompromisa. Ako pogledate mete i civilne zrtve Amerikanci su bili daleko pazljiviji sa napadima na Srbiju nego na bilo koju drugu zemlju. Da su hteli mogli su da urade isto kao sto su uradili u Iraku ili Libiji ... neselektivno da gadjaju sta god im se prohte. U Americi se vojska ne pita puno kao ni u Srbiji. Nazalost Armija mora da izvrsava zadatke i siguran sam da se Americka Vojska pitala sigurno nikada ne bi napala Srbiju.
Milan Gavric
Nakon agresije NATO pakta 99. godine bilo je reci da ce se PVO Vojske Srbije pojacati ljudstvom i savremenijom tehnikom. Izgleda da je to ostalo kao i mnoge druge stvari mrtvo slovo na papiru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља