понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Објављен и педесети том „Десет векова српске књижевности”

Аутор: З. Радисављевићнедеља, 08.06.2014. у 22:00

У тешким економским приликама, у времену које није наклоњено литератури, Издавачки центар Матице српске, уз подршку редовних претплатника, Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, с понеком донацијом, истиче дописни члан САНУ Миро Вуксановић, главни уредник антологијске едиције „Девет векова српске књижевности”, у последњих пет година, објавио је педесет томова, у пет кола, у сваком колу по десет наслова. Књиге су луксузно опремљене, у тврдом платненом повезу са златотиском. Укупан обим досад објављених томова премашује двадесет хиљада страница.

Планирано је да антологија има две равноправне серије, да у првој буде 120 књига, почев од XII века и Светог Саве, до наших савременика. Реч је, дакле, о отвореној едицији која ће се допуњавати. Основна намера антологије, објашњава Вуксановић, јесте да из десет векова српске књижевности одабере и штампа оно што је у свом времену први књижевни знак, незаобилазно, у свим жанровима, што је настајало на свим досадашњим облицима и наречјима српског језика, на свим просторима где су Срби живели или сада живе, пишу и књижевно мисле на матерњем језику. Књиге се штампају по савременом правопису. То су, заправо, научна издања урађена тако да буду свима доступна.

Едиција излази у годишњим колима, а свако коло има десет књига. Писци и књиге су пописани у хронолошком низу, али се кола компонују тако да захватају наслове из различитих области писане и усмене књижевности, из различитих доба. У првој серији од 120 књига, више од половине су писци XX века, а то је једини период који ће имати другу серију и где ће с писцима бити књижевни историчари, критичари и есејисти. У обе серијe су и посебне књиге, оне што су примљене као трајни књижевни резултат, из разних периода, а то су антологије и студије које померају књижевне жанрове, тумачења и судове.

У досадашњих четрдесет томова објављено је шест књига средњовековне и усмене књижевности, антологије Богдана Поповића, Миодрага Павловића и дубровачко-бококоторске поезије, књижевни делови Вуковог „Српског рјечника” у облику „азбучног романа”, књиге о Змају и Његошу Лазе Костића и Исидоре Секулић, који имају објављене и своје засебне томове. Потом антологијски избори из укупног дела Орфелина, Пишчевића, Доситеја, Видаковића, Стерије, Његоша, Бранка, Змаја, Матавуља, Сремца, Војислава Илића, Светолика Ранковића, Скерлића, Нушића, Дучића, Кочића, Боре Станковића, Драгише Васића, Растка Петровића, Деснице, Ђиласа и по три књиге Иве Андрића и Милоша Црњанског.

Писци, вели Вуксановић, могу да имају двојну припадност, а основно мерило је језичка основа на којој су књиге настале, заједничка историјска баштина, традиција, вековно прожимање јужнословенских култура, истоветност или сродност књижевног израза. Тако смо, поштујући становишта српске историје књижевности у антологију уврстили представнике дубровачке и бококоторске књижевности. Не споре, каже, да дубровачка књижевност истовремено припада и хрватској литератури. Сматрају да оно што је некад настајало на штокавској језичкој основи, а не на кајкавској, или чакавској, припада и српском књижевном корпусу. Отуда је у петом колу, објављеном ове године, књига Џива Гундулића, дубровачког писца који је одавно део српске културе. Књигу је приредила професорка Злата Бојовић, наш водећи стручњак за дубровачку књижевност. Главнину књиге чине Гундулићеви спевови „Осман” и „Сузе сина разметнога”.

Из књижевности која је настајала у XIX веку, у овогодишњем колу, заступљен је Ђорђе Марковић Кодер, занимљива, мање позната, залагањем најпре Божа Вукадиновића и Душана Иванића, а потом и других, са одмаклог временског распона, откривена појава. Кодер је у тумачењу и приређивању професора Драгана Бошковића први пут добио свој главни спев „Роморанку” на савременом писму. Досад смо имали само фототипска издања. Највише је, ипак, писаца из XX века. Вељко Петровић, писац који после Андрића има највише антологијских приповедака у нашој књижевности, песник и есејист, успешно је представљен својим најбољим делима у избору Ђорђа Деспића. „Књигу о Његошу” Исидоре Секулић приредила је Слободанка Пековић. Уз „Књигу Његошу дубоке оданости”, понајбољу међу две стотине монографских студија о песнику „Луче” и „Вијенца”, штампано је и десетак краћих огледа, тематизованих, који су из Исидорине заоставштине и који доводе у сумњу тврдње да је Исидора спалила своју другу књигу о Његошу.

Обимном књигом је обележена стогодишњица рођења Михаила Лалића, великог писца који је у садашњим српским пребројавањима неправедно запостављен. У једном тому су његова два епски захваћена периода дата у романима „Лелејска гора” и „Ратна срећа”, с предговором професорке Лидије Томић. Меша Селимовић, уз студију Јована Делића, у свом тому има чак четири књиге: „Дервиш и смрт”, „Магла и мјесечина”, „За и против Вука” и „Сјећања”. Бранка Ћопића, као песника и приповедача широког распона, од лирског до реског сатиричног израза, приредио је Стојан Ђорђић. Душана Радовића, прозног, песничког, афористичког, увек духовитог на узвишен начин, у избору из његовог растреситог опуса, успешно је дао Петар Пијановић. Песништво Десанке Максимовић, после „Сабраних дела”, у логичним тематским круговима, у примереном обиму, приредио је Станиша Тутњевић. Роман „Задат живот”, приповетке и есеји, у избору Ненада Шапоње, обједињени су у књизи Павла Угринова.


Коментари7
99aab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

drustvo spektakla
I pored silnih brojeva Vi ne odgovarate na pitanje(a). Naravno, da se razumemo, niste obavezni da odgovarate na bilo kakva pitanja jedino mi vase tvrdnje nisu jasne. Kao prvo odakle vam te cifre (ako nisu vase) - bibliografske reference lako mozemo navesti ( ili ne kad pisemo doktorate na primer). Drugo, neko je napravio interesantnu konstataciju - sta cemo sa Petrarkom, Bokacom, Vijonom, Rableom, ....cijoj knjizevnostina osnovu vasih geneteskih analiza oni pripadaju ? Secam se da je Trofim Lisenko cetrdesetih godina proslog veka iznosio vrlo "uverljive" genetske analize, da je frenologija sa Galovim i Lambrosovim brojevima kao dokazima imala "puno" uspeha,.... Ne treba mesati politicku ideju nacije ( koja se rodila sa revolucijom 1789), genetske analize ( DNK i RNK su otkriveni polovinom 20 veka ako se ne varam) i istoriju knjizevnosti koja se svugde u svetu vezuje za jezik i geografskim prostor na kom je nastala. Malomanje ostrascenosti, a malo vise nauke ne bi skodilo
Miloš Miloš
@Andjelina Vi, očigledno, NE ZNATE pravopis srpskog jezika, a istoriju još manje. DNK saznanja nemaju neke veze sa samim državama, više su dokaz mešanja raličitih naroda, što opet samo po sebi nije nikakav dokaz. Da ste imalo književno obrazovani ne biste, pre svega, mešali biologiju i književnost. Pustite te populističke teorije koje kvazi naučnici plasiraju kao večite istine, koje se nakon nekog vremena (nekako uvek) ispostave kao lažne. Svako dobro uz savet da se malo obrazujete, a i opismenite. Ko zna, možda i naučite nešto.
Andjelina Istoricar Keltskih Srba
Ocigledno je da mnogi jos uvek neznaju o nedavnom genetskom ispitivanju DNK naroda po celom svetu. Zato cemo vam dati spisakk pojedinih naroda na Balkanu: Kelti su starosedeoci Balkana i najstariji narod Evrope - pra-Evropljani. Oni na Balkanu zive vec 12 000 godina. U Hrvatskoj zive oko 50% Kelta - u Dlmaciji i na severu su osvajaci Kurdi iz jugozapadne Persije ili Irana u 8 veku a 20% su manjine, U BiH su oko 40% Turski osvajaci iz 15 veka, 40% su Kelti u RS i 20% su manjine, U sloveniji zive Poljaci koji su tu dosli u 8 veky, U Crnoj Gori, Albaniji i na KIM zive arapsko-tatarski osvajaci koji su tu dosli 0d 12 do 14 veka, u Srbiji zive 80 % Kelta od kojih 40% govore satrovacki ruski jezik - koji su u 6 veku preneli Tatari a 40% Kelti, koji jos uvek govore romanski jezik. U Makedoniji zive 40 poso Kelti a 60 su arapsko-tatarsdki osvajaci i manjine. U Bugarskoj zive 40% Tatarski osvajaci I 40% su Keltski starosedeoci a 20% su manjine. U Grckoj zive 80% Kelti i 20% manjine .
Влада Лалић
Замолио бих гђу Анђелину да као стручњак, мени лаику, каже где могу да прочитам сва њена сазнања о непостојању Срба. Унапред захвалан посрамљени незналица.
Врабац Подунавац
@ Andjelina за вас још једно питање. Шта да радимо са Великим европским нацијама као што су немачка и италијанска које добише државу тек 1871. године? Куда да сврстамо Декамерон када у време његовог настанка није било ни И од италијанске државе. Чији ли је тек Гете ако није немачки писац. Језици и њихове књижевности постоје независно од држава, а и данас постоје многи језици и народи који немају државу и сумњам да ће је икада имати......

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља