среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:16

Нудио сам Србији С-300

Аутор: Мирослав Лазанскиуторак, 10.06.2014. у 11:53
(Фото Фонет)

Од нашег специјалног извештача

Минск – У последње четири године робна размена између Србије и Белорусије повећала се четири пута и достигла двеста милиона долара, каже у интервјуу за „Политику” председник Белорусије Александар Лукашенко, који у среду стиже у званичну посету Србији. Према његовим речима, Србија практично већ живи у ЕУ, са свих страна је њоме окружена, али може да гради добре односе и са Русијом и Белорусијом јер „треба наћи начин поступања који неће разочарати ни Исток ни Запад”. „Ја се надам да у ЕУ схватају да ми имамо дугу традицију, да наши народи желе да сарађују, па и економски. Зато мислим да ту не би требало да буде никаквих проблема, ако ЕУ наступа добронамерно”, додао је Лукашенко. Председник Лукашенко сматра да Србија треба смелије да крене према истоку: „Ја разумем ваше бојазни, разумем и жељу да постанете чланица ЕУ, и то ће се можда и десити. Али десиће се сутра, а људи хоће боље да живе данас.”

Земљама као што су Белорусија и Србија није увек лако да нађу средње решење које никоме не смета.

Велике земље или заједнице, као што су ЕУ, Русија, Америка или Кина, доминирају светом. Наравно, они своје интересе остварују разним средствима науштрб малих, средњих и слабих држава. Такве земље, као што су Србија, Белорусија или Украјина, налазе се, како они то воле да кажу, у зони њихових интереса. Ја им обично кажем: „Момци, смирите се, ваљда су то прво наши интереси.” Најважније је да се не стварају непотребни проблеми. Нама је успело да останемо стабилни јер је наш народ такав да није допустио да се сударе усијане главе. Ово што се данас дешава у Украјини јесте братоубилачки рат. Кад код нас дође неко из Србије, ми га примимо као блиског госта. Ако нам дође Американац, ми с њим заинтересовано попричамо и пријатељски га примимо.

Овде у Минску се види да се привреда развија. Нема незапослености, не види се сиромаштво. Како вам је успело да то постигнете у условима светске економске кризе?

Ми смо се за нашу привреду изборили пре двадесет година. Тада смо и ми имали велике проблеме, сличне онима са којима се суочава Србија. Скоро све фирме су нам биле затворене. Нисмо имали довољно хране. Данас извозимо прехрамбене производе за седам милијарди долара, али у то време нисмо имали довољно ни за себе. Дешавало се да у Минску залихе брашна спадну на два до три дана печења хлеба. Зато смо одлучили да ћемо прво наше фирме подићи са колена, пустити их да раде и да производе. А с обзиром на то да те производе треба да продају на светском тржишту, ми смо улагали у њихову производњу. Ако би се негде појавио неки новац, ми смо га улагали у привреду. Примера ради, само током претходне четири године, током последњег петогодишњег плана који се завршава следеће године, ми смо у модернизацију производње у нашим фирмама уложили тридесет милијарди долара. Избегли смо корупцију огромних размера која увек прати масовну приватизацију и комадање народне заоставштине.

Који су, по вашем мишљењу, узроци украјинског сукоба и како се он може решити?

Распад привреде и огромна корупција створили су нестабилност у друштву. Људи више нису хтели да трпе ситуацију у којој су без посла, немају довољно да једу, где је корупција невероватна, а политичари стварају пометњу. Те потписаће споразум са ЕУ, те неће, те обратиће се поново Русији, те неће. Потпуна пометња. Такву ситуацију искористиле су неке снаге, а у Украјини је опозиција била врло јака и дат јој је повод. Наравно, умешао се и страни фактор. Унутрашње претпоставке јесу постојале. Како је још Лењин говорио: „У таквој ситуацији нижи не могу, виши неће да се изборе.” И све се распламсало. А после тога, уместо да се пожар гаси, он је остављен да се прошири на целу Украјину. И сад имамо ситуацију да је на западу нестабилно и лоше, али подношљиво, а на истоку бесни рат. И Украјина је изгубила део територије, Крим. Ето до чега се дошло. Пре свега су криви унутрашњи разлози, па онда и страни фактор који се умешао.

Белорусија можда није дозволила мешање са стране, али Запад вас врло често оштро критикује. О вама свашта може да се прочита у западним медијима и називају вас разним именима. Да ли вас то вређа?

Не вређа ме. Само ми је жао што се таквим методама води не борба, него рат, прави рат против држава као што је Белорусија. Ја се не љутим. Осим тога, већ сам се навикао. Забранили су Лукашенку улаз у ЕУ. Нека су. И ваш претходни председник крио се од мене кад сам долазио у посету. Хтео је да се негде нађемо тајно иза ћошка. Ја сам одговорио: „Нека хвала! Одморите се и не брините, ја не инсистирам да се негде по ћошковима срећемо.” Најважније ми је да млада мама може увече касно да извезе дете у колицима у шетњу, а да се не плаши да ли ће јој злотвори нешто урадити. Да породице нормално живе и да се рађају деца. То ми је далеко важније од тога да могу да одем у ЕУ и да се тамо смешкамо једни другима. Ако хоћеш да живиш мирно, остави суседе на миру и не подмећи пожар код њих. Европа се освестила и почиње то да схвата. Чак и са мном су почели да се поздрављају и разговарају. Понављам, спреман сам да у интересу белоруског народа са било ким разговарам. Али за ову територију одговарам ја, исто као што Меркелова одговара за Немачку или Коморовски и Туск за Пољску.

Како се развија сарадња Белорусије и НАТО-а?

Ми смо чланица „Партнерства за мир”, баш као и Србија. Имамо 1.500 км границе са чланицама НАТО-а. То су наши суседи. Да, нама се несвиђа много тога што се дешава на територијама које контролише НАТО. Ни њима се не свиђа много тога што ми радимо. Али, то незначи да не треба да разговарамо. Знате како изгледа сарадња у оквиру „Партнерства”. И нас и њих угрожавају исте ствари и треба да ујединимо снаге у борби против заједничких опасности као што су илегална имиграција, трговина наркотицима која ствара екстремизам, тероризам и шверц нуклеарних материјала. Немамо блиску војну сарадњу у смислу заједничког ратовања или војних вежби. Ту су нам приступи различити. Нећемо да учествујемо у авантурама које је НАТО почео у Југославији, а завршио у Ираку, арапским земљама или на неком другом месту. Нас то не занима. Имамо и других несугласица. Противимо се ширењу НАТО-а на исток и његовим великим маневрима близу наших граница, јер нас то онда тера да адекватно одговоримо. Ипак, разговарајући са њима, ми успевамо некако да мирно живимо и постојимо поред те алијансе.

 

Јуче у Минску: председник Лукашенко са новинаром „Политике” (Фото Кабинет председника Белорусије)

Да ли сте крајем деведесетих предлагали да се Србији испоручи противавионски систем С-300, да се чак скине са дежурства у Белорусији да би се нама ставио на располагање?

Откуда вам то?

Сазнао сам.

Да, ми смо, искрено говорећи, са господином Милошевићем разматрали такву врсту помоћи. И не само С-300 већ и помоћ у ваздухопловима, већ смо разрадили и маршруте. Нашли смо и хероје пилоте у Белорусији који су били спремни да покушају да непримећено прелете до Србије. То је био веома ризичан задатак, јер војни авиони, ловци, нису као цивилни авиони. Они имају ограничен долет, поготово кад због наоружања под крилима не могу да закаче додатне резервоаре с горивом. Зато сам се ја састао с пилотима и предочио им ризике. Они су рекли да су свеједно спремни да лете и да су уверени да ће успети непримећени да пређу преко Украјине јер, како су рекли, познају тамошње стазе. На крају нисмо то успели да остваримо јер је господин Милошевић није веровао да НАТО може да изврши такву агресију. Касније је већ било касно, С-300 није могао да се пребаци јер је почела блокада. Ја сам упозоравао. Било агресије или не, морате много пре ње да се припремите. Замолите Русију, а ако Русија не буде могла... Када сам после, за време бомбардовања, долазио код вас, видео сам из авиона да сте војне авионе изместили са аеродрома по путевима, али тада је већ био проблем и са горивом и није се могло супротставити бомбардерима НАТО-а. Тада ми је Слободан Милошевић говорио: „Да нам је само један ваш С-300, све би било готово.” Ја сам му одговорио да је о томе требало да размишља раније, тим пре што смо ми то предлагали. Он је био уверен да би НАТО одустао ако би изгубио два-три авиона. А можда и не би.

Мислите ли да је косовски преседан, када је Србији узет део територије, утицао на ситуацију у Украјини?

То је свакако био лош преседан. Видите да, кад год прекоре Русију, она одговара: „Како је то било могуће тамо, а овде није?” Са преседанима се не игра. Мислим да се прича о Косову није завршила и да ће тек имати епилог. То је колевка српског народа. Само је потребно време. А мислим да Срби никада неће одустати од Косова. Преседан је свакако био лош.

Ви сте пре неколико дана у Астани потписали споразум о Евроазијском економском савезу. Какве су амбиције тог савеза?

Ствара се нови центар моћи. Можда је то нови улог у мултиполарност света. Не верујем да свет може да стоји на једној нози, јер се онда љуља тамо-овамо. Не може свет да зависи од воље само једне силе. Данас је јасно да се уздижу Азија, Кина, ЕУ је моћна организација а, ево, ствара се и нови центар који ће можда постати једно од упоришта света. Створен је преседан, рекао бих, економске државе. Још нисмо дошли до стварања политичког или војно-политичког савеза, али што се тиче економије, наши су грађани већ равноправни на целом простору.

Како гледате на покушаје ревизије историје Другог светског рата, нпр. декларацију Европског парламента којом се изједначавају комунизам и нацизам?

Гледам и ових дана прославу дана искрцавања у Нормандији. То се слави с таквом помпом и тако се форсира у медијима, као да је то биоодлучујући догађај Другог светског рата. А морам да приметим да људи знају да бисмо ми и данас били под нацистичком заставом да Црвена армија није пробила источни фронт. Совјетски Савез је у рату изгубио скоро тридесет милиона људи. У Белорусији је сваки трећи становник погинуо. То сви знају. Ви сте нам много помогли, мислим Титови партизани, лако је било ослободити Југославију кад сте је ви храбро бранили. Нећу да вређам и омаловажавам ни Енглезе ни Французе, али гледајући прославу у Нормандији, стекао сам утисак као да су Французи највише ратовали, а Немци су прошли кроз Француску за један дан. За само један дан! И стално причају о француском Покретуотпора. А најјачи отпор био је у Белорусији, где је погинуло пола милиона партизана. То се прећуткује. Али неће моћи! Стално ћемо о томе свима причати. Поводом седамдесете годишњице ослобођења отворили смо нови музеј Отаџбинског рата да би омладина видела шта се дешавало. Радимо на обнови објеката логора Трестенка код Минска, у којем је страдало, по јеврејским изворима, око пола милиона људи.Тачно се зна да је спаљено двеста хиљада, а колико је тачно убијено, још се не зна. Довозили су ту Јевреје из целе Европе и наше људе, посебно из околине Минска и совјетске ратне заробљенике. То је четврти по ужасу логор у Европу. А било их је 240 на територији Белорусије. Ревизија историје је непримерена и нећемо је дозволити. Нашу победу никоме не дамо. Јер наша победа је и ваша победа.


Коментари145
7f694
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djordje topalovic
Vukovicu ,Belorusija je 2007 dobila S-300PS a pre toga je od 1997 imala stariju verziju S-300 djordje
Вук Вуковић
Belorusija tada nije ni imala S 300. Putin je prve S 300 dao Lukasenku 2005. Lukasenko mnogo sta prevuelicava da ne upotrebim neku drugu rec. Jednostavno on i da je imao ne bi mogao da ih isporuci bez saglasnsti Jeljcina. A tek kako su mogli avioni da prelete 1500 km da ih niko ne vidi do Srbije, e to je ona jedna od bajki koje Srbi vole da slusaju punih 25 godina. ...
Pedja iz Francuske
Drugovi, drugarice, Napoléon je rekao : bolje je kad lav predvodi armiju magaraca (Putin), nego kad magaraca predvodi armiju lavova (Obama). Pozdrav!
Bonn Berlin
@ Bazooka Joe, imate pogresne izvore, ukoliko ih uopste imate. Nikada nije bilo vise Nemaca od Srba na teritoriji danasnje Vojvodine, cak ni za vreme Marije Terezije.
Saša A.Filipović
Možda bi i Srbiji trebao jedan političar kao što je gospodin Lukašenko. Iz njegovog govora se svakako vidi da je veliki patriota i da neda da mu svako soli pamet. Gospodina baš briga za Evropu, jednostavno gleda svoja poska i želi da njegov narod živi bolje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља