петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.06.2014. у 15:00 Милан Шкулић

Судије, полицајци и законописци

Када је пре неколико година формирана радна група за израду новог Законика о кривичном поступку Србије, чији је председник била тадашња министарска правде Снежана Маловић, аутор овог текста је изјавио да је то изузетно редак пример да министар правде узме тако активну улогу у писању важног законског текста. Само је један донекле сличан случај у европској правној историји. Чувени професор кривичног права и велики правни филозоф Густав Радбрух је својевремено практично сам написао немачки Кривични законик. Тада сам у шали рекао да ето, и „ми Радбруха за трку имамо”. Е сад какав је наш „Радбрух”, такав нам је и нови Законик. Скоро целокупна кривичнопроцесна теорија у Србији и велики део праксе, оштро критикују његов текст, тврдећи да је пун противуставних норми и правно-техничких грешака, али и да је заснован на изузетно лошем и неправичном концепту. Раније важећи Законик су релевантне међународне институције оцењивале као напредан и демократски, али се сматрало да није довољно ефикасан. Шта смо добили с новим Закоником? Искуства показују да просечан кривични поступак дуже траје него раније и да је знатно скупљи.

Неке судије које хвале нови ЗКП тврде да се елиминисањем начела истине превазилази некакав некадашњи проблем, који се сводио на дужност суда да „подржава” оптужницу, јер се сада то коначно, „пребацује” на тужиоца. Заиста,невероватна констатација: те судије су изгледа ослобађајућу пресуду сматрали „сопственим неуспехом”! Ван памети је да било који судија у кривичном поступку „подржава” оптужницу, јер би се таквим поступањем грубо оглушио о своју дужност непристрасног поступања. Тиме што је судија према некадашњем Законику имао дужност утврђивања истине, он не само да није био дужан да „стаје на страну тужиоца”, већ судија то никако није ни смео чинити, а онај судија који признаје да је до сада, тј. док га „такве дужности није ослободио нови ЗКП”, подржавао оптужницу, тиме практично, сам себе оптужује за озбиљно кршење закона, односно то чак „покајнички” признаје.

И као у оној анегдоти о „мужу који пита жену, да ли више верује њему или својим очима” и код нас неки реформатори „не верују сопственим очима”, већ поверење вероватно поклањају ономе што им сервирају неки страни консултанти… Један судија који је учествовао у раду на новом Законику пре неколико година је изјавио да је током важења ранијег Законика, из скоро сваке поднесене полицијске кривичне пријаве, на крају произлазила осуђујућа пресуда. Да је тако стварно било, онда би се наше правосуђе заиста могло сматрати делом полицијско-тужилачког апарата. Али тако код нас никада, осим можда у време првог увођења јавно-тужилачке истраге 1948, није било. То се лако може утврдити рутинским увидом у статистику: колико новца држава сваке године потроши за накнаду штете лицима неосновано лишеним слободе. Тога не би било када би заиста „свака кривична пријава постајала осуђујућа пресуда”. Ради се о познатом криминолошком феномену „левка”. У односу на број пријава, знатно је мањи број оптужења, још је мање првостепених осуђујућих пресуда, а далеко је најмањи број таквих пресуда које постану правноснажне. Ноторна је неистина да су судије код нас биле само рутински „извођачи радова” за полицију…

Нови Законик наводно уводи једнакост „оружја” странака. Обе странке су „једнаке”, али биће да ће често једна странка бити мало „једнакија”. Јер, ко су странке у кривичном поступку? Једна странка је јавни тужилац, који представља државу, а на другој је страни окривљени, који може, али и не мора имати браниоца. Али шта заиста може неки полуписмени, а често и убоги окривљени, без браниоца? Како ће основно и унакрсно испитивати сведоке, знати када може, а када не сме да постави сугестивно питање и сл. Суд се у то неће мешати, он ће бити само „публика”, која ће „уживати у представи” и бодовати (не)успешност странака у „доказном дуелу”. Поштено и правично, зар не ?

Професор Правног факултета Универзитета у Београду, председник Удружења правника Србије

Коментари7
6ad8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zkp zkp
Verujem da ovde nema mnogo strucnjaka i poznavalaca zkp-a. Dakle, profesor Skulic, svojevremeno je bio vrhunski strucnjak, zvali su ga da ucestvuje u donosenju svakog zkp-a, ali ne I ovog poslednjeg koje na sva USTA osporava, ne samo u ovim clancima, nego I u njegovim udzbenicima koji predstravljaju zvanicnu knjigu za predmet krivicno procesno pravo, 3god studija. Imajuci u vidu da je hteo da ucestvuje u radu na sastravljanju ovog zakona, predlagao je more besmislenih resenja koja su zdravorazumski besmislena, a svaki argument mu je bio '' to je neustavno resenje''. Laik ce ovakvu kritiku zkp-a prihvatiti bez trunke razmisljanja, samo zato sto je to rekao profesor pf-a. Sa druge strane, u donosenju zakona, ucestvovao je prof. Dr Goran Ilic, koji na pravnom predaje isti predmet kao i Skulic. Uveravam vas, zkp je odlican, veliki deo ovlascenja prenosi sa sudije na tuzioca, sto omogucava ravnopravni odnos pravosudnih organa, oni mogu medjusobno da se kontrolisu.
adv. Slaven Kovačević
Novi ZKP je zaista bio hrabar pokušaj, sa svim svojim manama, no svejedno pucanj u prazno. Potrebno je mnogo više da se ova zemlja promeni od novog ZKP, tu nam dobar prof. Škulić stoji.
branilac branilac
nama je odavno svejedno koji zkp je na snazi jer se slabo postuju svejedno. ako je, medjutim, stvar u koncepcijama meni je kao braniocu bliza ona koji se pokusava uvesti novim zkp-om. naime, tuzilac je taj koji dokazuje optuzbu, a ne sud. da li je to dobro i do kraja sprovedeno ovim zkp-om o tome se da rasravljati. mi u sudnici imamo godinama fingiranu suprotnu stranu - tuzilastvo, i pravu suprotnu stranu - sudsko vece. svi koji su ikada krocili u sudnicu na ovoj strani znaju o cemu pricam. to treba promeniti,a da bi se to promenilo sudije moraju da nauce da budu sudije. ima li nade za to? malo.
Micika mic
istina materijalna | 10/06/2014 16:23 pravna teorija i veliki deo prakse su protiv novog zkp je, naravno, interesantna tvrdnja, koja nema bas mnogo veze sa realnoscu. --- Tvrdnja je apsotluno tacna. Prica se da je to najgori nas zakon u poslednjih 100 godina. I osrednji prakticari mu se smeju. Ozbiljni vrte glavu. Inace ima sjajnih radova o novom ZKP-u i u svima je utvrdjeno da je zakon ocajan. Jedino pisci zakona MAjic i Ilic u svojim radovaima i dalje velicaju svoje detence.
Ivan Stekic
Dobar je svaki zakon ako postoji politička volja da se on primeni i kadar u pravosudju da ga primeni. U našoj zemlji ne postoji ni jedno ni drugo. Na političku volju da se neselektivno borimo protiv kriminala ćemo morati da čekamo još ko zna koliko vremena. O stručnjacima "najvišeg ranga" koji stižu sa raznih Mega fakulteta i zapošljavaju se u pravosuđu i policiju imamo prilike da slušamo ovih dana. Prema tome, ovi tekstovi su zanimljivi sa teorijskog aspekta, ali u "drugom grmu leži zec".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља