понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.06.2014. у 12:00 Драган Вукотић

Ирак на рубу грађанског рата

Мосул: последица сукоба (Фото Ројтерс)

Постају ли Ирак и Сирија нови Авганистан и Пакистан? Дилема која већ неко време заокупља стручњаке за тероризам поново је у жижи интересовања после удара у којем је пре два дана у руке екстремиста пао други по величини ирачки град Мосул. Извршилац – терористичка организација Исламска држава Ирака и Сирије (Идис), у неким изворима позната и као Исламска држава Ирака и Леванта, то јест Исламска држава Ирака и велике Сирије.

Организација чији је прокламовани циљ успостављање исламског калифата на територији која обухвата делове Ирака, Сирије и Либана у тај регион пребацује тежиште терористичке борбе, а своју снагу демонстрирала је током драматичног преузимања Мосула.

Информације са терена показују да је у сукобима који наликују на грађански рат, сем заузимања војних и државних објеката, у шаке Идиса пао и турски конзулат, са конзулом и сарадницима. Ирачки премијер Нури ел Малики је позвао парламент да прогласи ванредно стањеи апеловао на Уједињене нације, Европску унију и Арапску лигу да помогну Ираку у борби против тероризма.

Око пола милиона људи је напустило Мосул након што су се војска и полиција претходно повукле препуштајући грађане на милост и немилост екстремистима.

Процењује се да је у заузимању града учествовало око 10.000 џихадиста, од којих су неки стигли из западних земља са циљем да се боре за успостављање државе на исламистичким темељима.

Да проблем није искључиво ирачки и да се не може сместити у оквире само једне земље, види се по реакцији Сирије и курдских снага који су одмах понудили помоћ.

„Тероризам подржан споља, с којим се наша браћа у Ираку суочавају, исти је онај који на својој мети има Сирију. Дамаск је спреман да сарађује с Ираком да се суочи са тероризмом – нашим заједничким непријатељем”, наводи се саопштењу министарства спољних послова у Дамаску.

Сарадњу са Курдима у борби против терориста најавио је и ирачки министар спољних послова Хошјар Зебари.

„Багдад и регионална влада Курдистана блискије ће сарађивати како бисмо одатле заједно протерали стране борце”, поручио је Зебари.

А ко је у ствари Идис, организација која задаје толико главобоље властима Ирака и прети да учини исто и са околним земљама?

Релативно нова звезда на терористичком небу често се доводи у везу са Ал Каидом, чији је, истина, савезник била до тренутка када су им се путеви разишли у Сирији. Ал Каида је, наиме, Идису замерала велику бруталност, као и поремећену листу приоритета према којој су испред борбе за обарање сиријског председника Башара ел Асада постављали циљ за оснивање исламистичке државе. Прошле године је лидер Ал Каиде Ајман ел Завахри наредио вођи Идиса Абу Бакру ел Багдадију да се са својим снагама повуче из Сирије, што је овај потпуно игнорисао.

Када је почело супарништво између две терористичке организације, све чешће се наметало питање која од њих је јача и утицајнија. Последњи успеси Идиса на терену сугеришу да је њена војна моћ, ако већ не утицај, превазишла Ал Каиду.

Такво сазнање ипак не амнестира ирачке снаге одговорности за пребрзо одустајање од одбране Мосула. У пакету војне помоћи Ираку САД су укључиле опрему вредну око 14 милијарди долара у којој су борбени авиони Ф-16, војни хеликоптери „апач” и аутоматске пушке М-16. Амерички војни експерти су се изненадили брзином којом је Мосул пао. До последњег тренутка су веровали да је деловање Идиса географски ограничено због лимитираног буџета, али последњи догађаји су показали да услове ипак диктирају терористи.

Реалност је демантовала и америчког председника Барака Обаму који је пре свега неколико дана у говору питомцима војне академије Вест Поинт истакао да се терористичке активности у земљама у којима су били Американци данас држе под контролом и да са њима на крај могу да изаћи и локалне снаге.

Америчка инвазија на Ирак, због никад недоказане сумње да поседује оружје за масовно уништење, почела је 2003. године, а многима је још остала урезана слика маринца како америчком заставом прекрива статуу Садама Хусеина, као чин симболичног ослобођења.

Оно што је потом уследило није претерано личило на слободарски дух. Земља је потпуно разрушена, а властодржац Садам Хусеин је обешен. Америчка војска, која је требало да „ослобађа Ирачане”, исписала је у Ираку нека од вероватно најмрачнијих поглавља у својој историји. Догађаји иза затворених врата злогласног затвора Абу Граиб, где су се амерички војници иживљавали над ирачким затвореницима, не заостају нимало за бруталношћу терориста против којих би наводно требало да се боре. Снимци ирачких затвореника, глава прекривених врећама, завезаних за решетке, или голих на поду под подругљивим погледима америчких војника, задали су тежак ударац имиџу операције која је Ираку требало да донесе демократију и поштовање људских права.

Повлачење америчких трупа из Ирака је званично завршено у децембру 2011. премда је Вашингтон и даље остао присутан на терену, углавном у „саветодавној улози”.

Последњи догађаји у Мосулу још једном су потврдили сву бесмисленост и неефикасност америчког рата против тероризма у трећим земљама. Корпорација „Ренд” је почетком јуна објавила опширан извештај о терористичким активностима широм света чији би најопштији закључак могао да буде – истина коју ће Американци после низа скупих година борбе против тероризма морати да прогутају јесте да је тероризам за све те године додатно метастазирао.

Коментари0
d4732
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља