Да ли сте приметили да се ико изван партијских структура чуди над афером са докторатима, дипломама, Мегатрендом? Нема изненађења, сви су све знали и нико притом ни прстом није мрднуо да се ствари доведу у ред и поправе. Држава и универзитет уместо да играју шуге и једни друге јуре, играју жмурке скривајући се иза чаробне речи аутономија универзитета! Када држава нешто не жели да спроведе – правда се аутономијом универзитета. Када универзитет упркос препоруци државе, рецимо жели да повећа школарину, он своју одлуку објашњава својом аутономијом. Интереси иза тога су наравно лични и материјални.

Тесну везу Мегатренда и власти није потребно доказивати. Указивао сам као покварена плоча на драстичан сукоб интереса бившег министра просвете Обрадовића,који је своју плату примао управо од Мегатренда. Притом је потписивао одлуке да се том истом универзитету из буџета исплаћују позамашне суме за „истраживања”. Нешто ми говори да су многи докторати партијских великодостојника заправо плаћани из буџета. Сећам се да су не тако давно, и два сарадника бившег министра културе Петковића изабрали да своје право на усавршавање о трошку државе остваре, гле чуда, баш на том универзитету.

Лицемерно је да „злосрећног” плагијатора у Скупштини брани баш човек о коме се појавила информација да је исти „научни” текст неколико пута објављивао под различитим насловима. И наравно, сваки пут то наплаћивао. Поновићу, јер ма колико пута било речено неће бити довољно, да је непримерено да председник владе квалификује било чији став као „глуп”. Увредљиво је да се сумња у нечији лични интегритет и стручност проглашава нападом на државу. Подстакнута титулама ,,др”и ,,мр”грудва партијске ароганције и политичке некомпетенције из дана у дан неконтролисано расте,а надам се да ће, упркос њиховим намерама, на крају порушити старовременску тврђаву звану високо образовање у Србији.

Министарство просвете је избегавало сваку промену која је могла довести до проблема с наставним особљем или са студентима. Да би се избегао штрајк или не дај боже студентски протест повлађивало се и још увек се повлађује нераду, нестручности, незнању... Вођена је политика која је за крајњи циљ имала отварање могућности да се и приватни универзитети, или бар један од њих, прикључе на буџет! Студенти добију ваучер, изаберу где ће да студирају и Мегатренд то лепо наплати од државе.

Није била могућа промена закона која би поједноставила, убрзала и појефтинила процес признавања страних диплома. У Скупштини Србије је одржано јавно слушање на коме је закључено да је потребно највише месец и по дана за промене закона. Написан је и предлог измена закона, поднет на усвајање и одбијен. Од тада је прошло више од годинуи по дана и ништа – Министарство се крило иза Универзитета који је, сада је то очигледно, све учинио да сачува зараду, смањи конкуренцију и очува статус кво. „Шта! Треба да нам се врате неки који ће да читају докторате које смо одобрили?” Импресиван је списак научника нашег порекла који раде у иностранству и потписали су петицију за проверу Стефановићевог доктората и рада Мегатренда. Они би, уколико се врате, могли не само да покрену него и спроведу промене у Србији. Али, како поверити државу људима који подржавају „најглупље образложење икад”?

Посебан „штих” је лицемерје државних универзитета који у овом скандалу виде шансу да се самоамнестирају. Државни универзитет је онај на коме су професори ухваћени у корупцији, приведени, па пуштени да се бране са слободе, па заборављени, враћени на посао и данас уче праву нове генерације младих. Стручна, академска јавност је о томе ћутала и још увек не проговара. Колико професора са државних „хонорарише” и на приватним факултетима? Два члана комисије дрСтефановићу на Мегатренду су професори на државном универзитету. Један од њих је чак и бивши декан ФПН. Све примери за углед и понос.

Сви знају све о (не)стручности и (не)квалитету својих колега на универзитету, о злоупотребама, корупцији, мобингу итд. Лицемерно је што о томе ћуте јер жртве те псеудопрофесионалне солидарности нису само факултети, Универзитет, студенти и њихове породице. Жртва је цело друштво. 

Oснивач Грађанских иницијатива