уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:41
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: БЕЛОТИЋ

У кули за маштаре

Вођен сновима, Милић од Мачве на дедовини је подигао место за сањаре и уточиште самоуким мачванским сликарима. Од необичног здања данас је остала руина
Аутор: Славица Берићпонедељак, 16.06.2014. у 08:00
„Радован кулу” је чувени Милић од Мачве замислио као уточиште за уметнике и све оне који „сањају отворених очију”

У питомој Мачви, у селу Белотићу, сликар Милић Станковић, познатији по псеудониму Милић од Мачве, на својој дедовини, подигао је 1968. године кулу, „између наслона и стогова сламе, поред пашњака и зелених жита”. Назвао је по свом оцу Радовану, са жељом да то постане место радовања, јер је и само име проистекло из речи рад, радо, радост.

„Радован кула” је занимљива грађевина, подигнута у духу древних неимара, али данас је попут насуканог брода, полупаних прозора, отворених врата која на ветру аветињски шкрипе… Шта се догодило са здањем које су својевремено посетили, поред многих других, и Софија Лорен и Кирк Даглас?

– Милић од Мачве је преминуо 2000. године. Иза њега је остало несређено стање између наследника и тако је и данас. Надамо се да ће то ускоро бити решено, јер је план да се у кули уреди галерија и све доведе у функцију – каже Дарко Машић, директор Туристичке организације Богатића, и додаје да је туристичка организација пре две године обновила паљење лила (коре трешњиног или брезиног дрвета), манифестацију коју је Милић неговао дуже од двадесет година, уочи Петровдана, окупљајући децу и сељане.

– Код Срба се до данас задржао овај обичај, који има за циљ да подсети на времена када су владари многобошци прогонили и мучили хришћане – објашњава наш саговорник.

„Лајаоница”с четири стране света

Надомак куле је камени споменик оцу Радовану, а поред њега „лајаоница”, с четири стране света (лајање у смислу псовања). Свако се може попети и упућивати добре или лоше мисли на исток, запад, север и југ.

У угловима породичног имања посађена су стабла јасенова, около ораси, шљиве, крушке, јабуке, дуње... Кажу да је Милић од оца сазнао да је на том месту у прошлом веку била стара кућа једног од његових стричева – Игњата, који се бавио алхемијом. Веома старе крушке, кајсије и јабуке говориле су о некадашњем добром домаћину и калемару, који је на једном стаблу имао и по неколико сорти „воћије” (воћака).

Планирао је 34-годишњи Станковић да у кули, тачније, у атељеу, борави сваке године по три месеца. Желео је да „Радован кула” буде и уточиште самоуким уметницима из Мачве, који се до тада нису могли похвалити неком већом и трајнијом друштвеном подршком.

Према Милићевом правилнику, „члан Мачванске уметничке школе може постати сваки сликар, вајар, графичар, песник и музичар који је изабрао за своју путању фантастику, сан и машту, народним изразом речено: снохватицу. Он мора будан да сања, да језди на утви златокрилој, да зна за ред: како се млеко и вино не може пити заједно. Да се бори против локализма општинског, ускогрудости појединаца, кокошијих прсију и кокошијег слепила, провлачећи идеје интернационализма. Сваки позитивни национализам доприноси стварању интернационализма (по Марксу), а то подразумева – у нашим условима – у Срба: неговање традиције, поштовање родитеља, неговање љубави према Историји, Филозофији и Природи, чување амбијента из којег је члан поникао; чување плотова, обала, лугова, гајева, забрана, наслана, амбара, чардака и мечара. Сваки у своме дворишту то да има. Ако нема, да набави од оних који нису чланови Школе. Једино ће тако да сачува оно што ваља, на чему су наши праоци одгајани били”.

Шта би сликар рекао

Многим „незбринутим” сликарима и песницима Милић је отворио врата своје школе, памтећи како је он сам успео да се афирмише.

– Четвртком је у Богатићу пазарни дан. Када је Милић почињао да слика, да би некако привукао пажњу људи, одлучио је да своје слике покачи по тарабама, па је говорио: „Е, вала, кад водиш краву или коња на продају, има да видиш и слику!” То је била његова прва изложба. Потом су се низале… још једна после завршене Академије ликовних уметности у Београду 1959. године, па у иностранству, 1964. у Женеви… Био је сликар, вајар, архитекта и песник, и по томе је посебно занимљив. Кроз своје сликарство бележио је историју свога завичаја и српског народа. Уметникова инспирација били су балвани, ужарене лопте, санте леда… Слике су му биле испуњене детаљима: демонима, ноћним птицама, џиновским сатовима, кулама, црквама, плотовима… Као бивши, додуше несвршени студент архитектуре био је један од најбољих познавалаца перспективе у сликарству – прича с нескривеним поносом о свом земљаку Слободанка Вучковић, новинарка у пензији.

Граду Крушевцу Милић од Мачве је оставио око 130 слика, углавном уља на платну, уз неколико акварела и графика. А свом родном Богатићу само две, тако што је осликао зид у пошти и хотелу.

– Идеја за слику рођена је из Милићеве жеље да остави нешто вредно завичају. Милић је често говорио како амбијент опредељује понашање људи и зато се у свету у банкама, поштама и хотелима налазе вредна уметничка дела. Израда слике у пошти трајала је готово месец дана. Претходно глетован зид уметник је више пута премазивао (са петнаест литара млека!) ради повезивања боја. Остало је био дар његове небеске кичице – каже Мишић.

Фреска „Метаморфоза Мачве на Битви” настала је 1968. на централном зиду тадашњег хотела у Богатићу. У углу слике су стихови сељака песника Боре Симића из Глушаца:

„Ватра буди кошуљу дана
Разапета је радост у сенци јоргована
Јаблани младости броје ветрове
У сокаку опијености наше Битве”.
Занимљиво је да садашњи власник хотела у свој проспект није ставио оно највредније што у ресторану има – Милићеву фреску!

Напуштамо Богатић, питајући се шта би славни сликар рекао да види своју „Радован кулу” и слике у пошти и хотелу. Својевремено је обећао да ће се вратити за 200 година – било би ружно да поново гради свој двор.


Коментари1
12a5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja M.
Sta je sa "kulom" na Zlatiboru u kojoj je cesto boravio?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља